Page 13 - NNR 3

Зеленашко врбовање
ПЛАКАТИ ПОНУДЕ НОВЧАНИХ ПОЗАЈМИЦА ЗА МЛАДЕ

Као што је већ свима идентични плакати који, по
познато, зеленаштво је мишљењу многих, „врбују
илегална активност, а зеленаши младе да зајме паре”.
су обично део организованог Појам зеленашења се
криминалног поџемља. углавном везује за пунолетне
Муштерије зеленаша су особе људе, али и малолетници могу
којима, из неког разлога, није лако упасти у тај „зачарани
могуће одобрити кредит у круг”, управо због свог
банци. Некада муштерије могу неискуства и наивности. Један
бити и младе и наивне особе, од разлога узимања новчаних
које уопште нису свесне у шта позајмица може да буде и коцка,
све могу да се уплету, па као а с обзиром на то да све више
такве представљају савршену и младих људи има озбиљне
лаку ,,мету”људима који се баве проблеме са овим опасним
„послом зеленашења”. пороком, долазимо до закључка
Зеленашење је пошаст да тинејџери могу упасти у
која је распрострањена широм заиста озбиљне проблеме.
наше земље, а зеленаши Зеленаши знају да, уколико
некако успевају да учине себе им је потребан „нови клијент”,
неухватљивим и моћнијим од могу лако да га пронађу у некој
система и полиције. Колико се кладионици или коцкарници, а
ова врста илегалног бизниса то врло лако може бити и особа
раширила у Србији сведочи корак даље који је начињен су могли да видимо мали плакат млађа од 18 година.
и чињеница да савремени плакати где је јасно истакнуто облепљен код споменика Томи Млади су једна од
зеленаши своје позајмице да се младима нуди новчана Здравковићу где се младима најосетљивијих категорија
штите уговорима, уз помоћ позајмица. Дакле, циљна нуди новчана позајмица, уз друштва и стога не чуди што
адвоката и нотара, као и да група су млађе особе међу контакт телефон. Пре нешто су управо они „таргетирани”
постоје легалне залагаонице којима могу бити и деца која мање од две године имали смо оваквим плакатима.
које су присутне у скоро још увек иду у школу. Није ни сличан пример у Грделици
сваком већем граду. Међутим, Лесковац изузетак, па смо тако где су такође били облепљени Ђ.Ст.
Дом културе Вучје Дом културе Грделица
ОД ТРАДИЦИЈЕ ДО МОДЕРНОГ ДОБА ИЗЛОЖБА “ДРУГИ

Дом културе у Вучју БАЛКАНСКИ РАТ”
као установа културе
основан је крајем 1961.
године, тачније 29.
децембра, када је донет
акт о оснивању. Данас је
у овој установи запослено
девет радника, од чега
је једна особа изабрано
лице са високом стручном
спремом, на неодређено
време упослене су две
особе са истом спремом,
пет са средњом, и једна
особа на одређено време са средњом стручном спремом.
Програмски сектор свој рад остварује преко уредништва за трибински (организује
трибине из области историје, пољопривреде, екологије, заштите људских права,
итд.), књижевни (приређује књижевне вечери и промоције књиге свих жанрова
књижевности), дечји (организује радионице за дxецу углавном у сарадњи са вртићима и
основним школама, пролећни и јесењи маскембал, сликовнице на асфалту, промотивне
концерте...), ликовни (организује колонију „Скобаљић град“ на којој учествује 10-15
доказаних уметника, приређује темтске и ауторске изложбе слика, ликовне салоне...),
драмски (махом организује гостовања аматерских студија из других градова, и филмски
програм (у 2022. години је, након 26 година, обновљен рад биоскопа са премијером
филма „Било једном у Србији“.
У плану за 2024. годину је да се у програм рада уврсти и редовни биоскопски
програм), као и за културно уметнички аматеризам, где ради Ансамбл народних игара
и песама са око 70-80 чланова школског узраста. Овај ансамбл има редовне пробе
два пута недељно и наступа у оквиру бројних манифестација, а у његовом склопу је
и дечја певачка етно група.
Дом културе Вучје за 2024. годину планира бројне активности, од којих су неке У Дому културе у Грделици отворена
већ тадиционалне, попут „Поречјанско лето 2024“, ликовна колонија „Скобаљић је изложба “Други Балкански рат” на
град“, Дани крушке, Међународни фестивал фолклора „Фолк фест Вучје“, промоција фотографијама и документима. Аутор
зборника „Слапови Вучјанке“, Дани воденица... Предвиђени буџет установе наступајућу изложбе историчар проф. др Дејан Антић
годину је непуних 22,5 милиона динара, од чега је у плану за активности 5,29 милиона говорио је о дешавањима током Другог
динара, док би за бруто плате и остале трошкове запослених било издвојено око 10 Балканског рата. Изложбу је отворио
милиона динара, а остатак иде на трошкове попут услуга по уговору, специјализованих директор Дома културе у Грделици Марко
услуга, текућих поправки и одржавања... Тривунић.
ИС ИС

Нова Наша реч 13