Page 17 - NNR 3

Људи и сокаци Старог Лесковца
ВЛАЈКОВА УЛИЦА (12)

Мика Пљака је из Гајтан, пуцају је л гуске и шатке не Загорка, син Александар Добровољац, мој деда по мајку,
каже Ђерма Ђермановић. Син можев одједанпут да полетив Ракић – презиме је добио по родом је из Турековац. Надимак
на Мику Пљаку Драгољуб је –треба гим много време да деди Раки. Александар Ракић, Добровољац добио је зато што
исто кочијаш. А ја сам с Пљаку полетив, а кад силазив можев жена Вера, деца Лазар, Душан је учестовао у Балканским
ишеја код Јовино бунарче на брго да идев и побегнев, а кад и Љиљана. Лазар Ракић, жена ратовима као добровољац
чекање на дивље гуске. Туј треба да полетив треба гим Станислава, деца Александар и отуд му и надимак Тодор
је била бара и туј смо чекали много време и зато је т-г лакше и Предраг. Љиљана, муж Добровољац. Моја баба Зојка,
дивље гуске. Дома смо имали за утепување. Радивоје Вучковић, имају две мајкина мајка, била је дивна
рањене шатке и кад идемо да ћерке Даница и Ана. жена. Свако јутро на крке ме
ловимо од дома понесемо теј У књизи „Лесковац у рату и носила у Подврце да купимо
гуске и шатке и оне мамив револуцији’’ Доктор Миливоје На онуј ширину, што се леб и млеко у чорбалак, јер је
дивље гуске да слетив у бару. Перовић пише да је ,,... на прострла уз пут за Вучје, с моја баба Зојка боравила код
И кад долетив Пљака пуца из дан 23. августа 1944. у 4 сата леве стране, од Тричкови, па мојега татка и мајку Наду да ву
пушку на теј дивље гуске и после подне у Влајковој улици све до Тонкићеве штале, била је чува брак – помагала је своју
шатке. заклан Профир Стојановић, ширина. И било је бресје. И био ћерку! Долазила је у гости код
То Јовино бунарче било качар...’’ чији је син комуниста је огроман брест. И ту, испод зета, мојега татка и ћерку Наду,
је баш на раскрницу кад се по и био на списку црне тројке за бреста – крст је био. Где је била моју мајку. Моја тетка Брана,
овај мек пут иде према Рударе. ликквидацију... ‘’ она зграда што је изгорела, а мајкина сестра је била врло
И туј је бара. Тој бунарче је Ђерма Ђермановић: - А после нова подигнута. Е – ту је лепа жена и у десет године је
туј, и дан данс постоји, само како су утепали нашег комшију био велики брест и велики крст. три мужа променила.
је упуњено, али постоји си. И Профира? То је било негде око А на брест су чапље гнезда Ја сам се родио 1934.
туј су биле баре и вода дибока. четри пола пет после подне, имале и ту боравиле целог године, а моја сестра Олгица
Мика Пљака и њигови другари још се видело. Профир је лета. Чапље, с чијим доласком је седам година старија од мене
ловци имашев две шатке које тамо позади кућу секо дрва је почињало пролеће, а затим - 1927. Када сам се ја родио
су чували дома и ранили ги, а с тестеру на „магаре“. Ја сам долазило и одлазило лето. моји родитељи ударе на радост
врзана гим крила да не можев да терао волови да ги појим на Крст је био дрвен, удаљен и весеље. У највеће весеље
летив. И турив теј шатке код тој реку, а туј је имало сокаче поред једно метар од бреста. Ту, под дођу жандари и кажу:
бунарче и чим се чујев дивље Централу до саму реку. И ја брест бија је дрвени круг, - Прекидајте весеље!
гуске оне почнев да гачев да си терам волови, видим деда унутра у круг велики крст, јер Моји питају:
ги намамив. И кад дивље патке Профира и реко: се на литије туј ишло. После - Шта је? Зашто да
слетив ловци бацив камењче у - Ча Провире кое работиш? ослобођење крст се искрши и прекидамо весеље?
бару да дивље шатке полетив Он казуе: паде туј - у круг где су га они, Жандари кажу:
и кад полићав они пуцају. Јер, - Еве, бе, синко сечем дрва! који су били и у Бога и људе - Ставите црн барјак на
шатке не можев одеданпут Ја застадо на ћош. Имаше веровали, поставили и где је врата.
да литнев. И док оне од стра туј једно петле па га дирам са годинама стајао. И где су се Моји родитељи питају:
полићав Пљака пуца еднпут, штапче. И дођоше двојица. сви, који су долазили на литије, - Зашто црни барјак, дете
може и метак други да тури и - Ајд да видимо ми горе крстили и Бога молили за дуг нам се родило - мушко!
други пут да окине, јер патка кој ти стан имаш – викав они живот и добро здравље. А жандари кажу:
не може толко брго да лети ко на ча Провира. И више га не подигоше! И -Турите црн барјак на врата
што може врабац ел штиглица. А Провир казуе: нестаде! Ни литије више нема! – погинуо краљ Александар!
С Пљаку су били Миша Дзиља -Немам, бре, вика, никакав А и брес се исуши и нестаде! А ја сам се родио два –три
и Зеки, а ми деца ги дадемо стан! Нити се чапље, оне које се дана после погибије краља
по динар што ће не водив да А они казуев: последње излегоше и у јесен Александра. И такој – црн
гледамо како ловив дивље гуске -Да видимо ми горе! одлетеше – више не вратише. барјак на врата, а мушко дете
и шатке. А пре тога, на едно пет – И од свега што беше, у оној се родило!
Пљака је имао два кера. десет минута двојица су извели време, кад су чапље у бресје До Влајка Димића и
Тој су били добри велики жену на Провира и одвели гу гнезда правиле - остаде као преко пут је Тонкићево имање.
керови. Овој сг све липсано, – бигим да потпише нешто у сећање, извучено из тамо неких Тонкићеви су ко стуб усађен
овој несу керови. Пљака што општину, а уствари – да она година, да се у овој време то у време – не можеш ни да га
је имао керови тој су ко телци не гледа кад њега кољев. И место у Лесковцу памти као - мимоиђеш, ни да ги гурнеш у
били. Пљака нас је обавезно одведоше Провира горе на Чапљино бресје. страну и набуташ у заборав.
тераја да му купимо ракију спрат и како се он бранио - Штале на Перу Тонкића
ако оћемо да не води у лов! да га не убијев – све беше На месту где завршава су биле куде је с-г хемијска
Неће не води ако му не купимо руке посекја. Јер ја, кад они град и престаје Влајкова улица, школа. Кућа гим је била куде
ракију. И купимо му ракију и отидоше, одма одлете горе и одатле почиње макадам, пут од је сад такозвана професорска
одемо с њега у лов. И туј преко видим како су Провира боли набијене земње. На том остатку зграда код гимназију. Зграда
ноћ чекамо, нарочито зими и с нож, како га мрцварили. А улице и почетку пута за Вучје, позната као Тонкићева палата у
јесењо или пролећно доба кад то је та група кољаша била – с леве сгране је Тонкићево улицу Краља Александра и сг је
је. Соберемо се пе -шес деца и Марјашка је био вођа те групе. имање. Кућа Влајка Димића, туј. Чувени Тонкићев млин бија
купимо на Пљаку ракију – Лека Син на Провира је радио за Црнотравца, је преко пута, с је у улицу краљице Марије, па
Глигоријевић, Мицко Митић, партизани, и ћерка што гу је друге стране улице, на месту млин срушише и на тој место
Димитрије Стаменковић звани чувао - Живка Чарапарка и одакле се уским сокаком иде подигоше зграду куде је сад
Магаре, Тоза Црни и ја Ђерман. она је радела за партизани. на реку Ветерницу. Пензионо. А овде куде је с-г
Мика Пљака је био кочијаш, Тај Живка је правила чарапе и Хемијска школа и преко пут
а лов му је био узгред – ишо је костими је шила. Сутрадан, да Слободан Димић: – тој је исто Тонкићево имање
на зечеви, а највише смо ишли ли после други дан – и татка на Мој отац Влајко Димић, било, па гим „народна власт’’
код тој Јовино бунарче. Ја сам Фајту заклаше - то је на ћош где Црнотравац, зидар по занимању и тој узеде после рата.
туј пе шес пута с њега бија - од је с-г Привредни суд. је из Чапљино бресје. Мајка
шушке направимо кућарку и ми је Нада Добровољска, из ( Наставиће се )
туј седимо цел ноћ и гуске и У Влајкову улицу памти Сат малу, деца - Слободан и
шатке кад силазив доле ми се се и Душан Јовановић, ћерка Олгица, моја сестра. Сава Димитријевић
избацимо с грудве - ловци т-г Пироћанац, грнчар, жена Тодор Марјановић, звани
Нова Наша реч 17