Page 16 - NNR 27

ГДЕ СУ САХРАЊИВАНИ ЛЕСКОВЧАНИ

он ме очиглчедно није нити слушао нити
чуо, јер то и до данас није учињено.
Овде ваља споменути да је парох
у Доњем Стопању био поп Ђорђе
Ђорђевић из Лесковца. О њему и
његовом страдању остало је записано:
“С’мо што прође Свети Никола
уфати мрзло и т’кој цел јануар. Поп
Ђорђе Ђорђевић, парох у село Доњо
Стопање држи службу на Божић у цркву
кд наиђоше Турци и кд видеше да поп
држи службу изведоше га из цркву и
натераше га да дванаес пут прегази реку
Јабланицу на там и на овам. Ондк га
ткој промзлог и изнемоглог оставише
на обалу. Турци кд отидоше сељаци
однесоше попа Ђорђу да га угрејев и
поврнев од премрзлотине – напунише
корито сс врућу воду и турише га
у корито и поп Ђорђе местом да се
Оно што се мање зна, али и они који
то знају ређе или никако не спомињу
је да је код Рударске цркве гробље
где су сахрањивани умрли из јужног
и источног дела Лесковца. Читав тај
простор урастао је у шибље и коров па
је тешко и разазнати да је то – гробље.
Покојни професор и један од
највећих лесковачких интелектуалаца
Јован Јовановић Абраш ми је причао да
је кроз лесковачко поље, чувено по томе
што се ту садио дуван, био калдрмисан
пут и да су тим путем умрле на шинским
колима возили до Рударског гробља.
Умрли из северног и западног дела
Лесковца сахрањивани су на гробљу
у Доњем Стопању. Својевремено сам
тадашњем председнику општине
споменуо да би било добро да се гробље
код Рударске цркве где су сахрањивани
Лесковчани очисти од сипражја и да се
полегли споменици врате на место. Али,
поврне - умре од онуј врућу воду. И
сељаци га саранише у цркву у Доњо
Стопање поред олтар и гроб му је и сг
туј уз олтар.
Поп Ђорђе Ђорђевић кућу направи
у Мурџу малу на с’м ћош од Сирћино
сокаче, жена Смиљка, деца Васка, Тана
и Санда.
Наравно, из ове приче о гробљу код
Рударске цркве не треба изоставити
ни одгововорност црквених власти.
Штавише – Црква је та која, сигуран
сам, треба да предњачи у очувању ових
светиња.
Ове фотографије Рударског гробља
начинио је Драган Дунђеровић. Када
погледамо ове попадале споменике и
гробове урасле у шибље и трње одмах
се намеће питање: ако ми не поштујемо
своје претке да ли смемо и с којим
правом можемо да очекујемо да наши
потомци поштују нас?!

С. Димитријевић

16 Нова наша реч