Page 15 - NNR 27

„Кад је Лесковац био…
КОЛИКО ЗНАМО О СВОМ ГРАДУ ЛЕСКОВЦУ

Док се Лесковац од ослобођења од
Турака, 11.децембра 1877. до Другог
светског рата градио и развијао знало
се – ко гради и ко доприноси његовом
привредном развоју. Одмах после рата
оно што се изградило – разнело се по
другим градовима као поклон и допринос
Лесковца да се и они развијају. Тако је
привреда града опустошена. Они који су
Лесковац као привредно чудо пронели
по целој Европи – ликвидирани су или
отерани на вишегодишње тешке робије.
Па, ипак – остали су у у трајном
сећању, а има их и у записима.
Да ли, на пример, знате у чијем је
власништву био део града где су сада
зграде СДК, војне команде и део парка
испред зграде војне команде града где се
увелико гради ГРАДСКИ ТРГ?
У књизи „Лесковачки дрвени трамвај“
– Улица Николе Скобаљића стоји записано:
„У Ђорковску малу, у дел куде је сг
Кулашев сокак, седели су и Сисалци.
Били су трговци и млого су богати били. и убили га. Мита и Марија имали су и имање да би се исплатија дуг и од тој доби
Тргували су сс стоку. Терали су гу и
продавали у Солун и по Малу Азију, а сина Алексу. шећерну болест и 1940. године умре -
одонде докарували свилу и другу робу и Алекса Митић Сисалац - Солунац, педесет пет године кад је имаја.
продавали. на Солунсаки фронт је бија коморџија, У бомбардовање Лесковца 6. септембра
Били су браћа Димитрије – Мита и жена Параскева ( рођена сестра на Гаре 1944. године бомбе срушише куће на
Јован и сестра Јелена. Ерсеновче), деца Живојин Митић, Јован, Сисалци и онолко големо богатство које су
Још пре Први светски рат Јован и Нада, Буба и још едну ћерка која је умрела Сисалци имали претвори се у рушевине.’’
Мита отидоше у Бугарску, узедоше разбоји у дванаесту годину. Живојин Митић, судија Они који сада граде ТРГ у центру
за прераду лана и конопљу и на воловску и адвокат, жена Јованка из Пријепоље, деца Лесковца на некадашњем имању Алексе
запрегу гу докараше у Лесковац. Кд се Мирјана и Алекса. Алекса, жена Мирјана Митића Сисалца можда и нису прочитали
од Грубановићи, деца Александар и Борис.
овај запис о Сисалцима..
Јован еднпут беше врћаја из Бугарску –
поред пут нађе дете, још бебе, донесе га Кућа на Алексу Митића Сисалца А и зашто би прочитали када то нису
дома и посини. И тај беба што гу Јован била је у центру града куде је сг зграда радили ни они који су били на власти пре
нађе поред пут у Бугарску и донесе дома је војне команде и парк. И казувало се да су пола века и срушили до темеља центар
Лесковца где се сада гради Градски трг.
Доста је оних из тих година који тврде да
је то учињено да би се стварио простор за
велики митинг на који је говорио ,,највећи
син свих наших народа и народности’’.
Можда је мало познто али истина је да су
срушене и преостале зграде у центру града
од садашње библиотеке до Нишке улице
да би се направио ТРАНЗИТНИ ПУТ који
би нас повезивао са Приштином. Такође је
познато да грађани Лесковца на траси овог
ТРАНЗИТНОГ ПУТА односно од почетка
садашње улице Рада Кончара па надаље
нису смели ништа да граде. То је трајало
деценијама, а одговорни из ВЛАСТИ су им
претили не само да не смеју да граде нове
него да ће им срушити и постојеће куће и
на том простору градити нове стамбене
зграде. На срећу, то није учињено. Чак сам
и лично био присутан када су у Нишкој
улици рушени неки стари дућани. Тада
ми је један од тада одговорних људи у
општини река: - Све ћемо срушити! На
срећу – нису све срушили. Када сам га,
Петар – Пера Митић, познати лесковачки у авлију на Алексу Сисалца и фијакери после дедетак година потсетио на тај
адвокат, жена Босиљка – Боса, деца могли да се тркав колко је тој големо имање догађај рекао ми је:
било. Алекса је имаја неколко радње, а
- Таква је била наредба!
Слободан, доктор специјалиста и Радмила,
професор немачког језика. Јован Митић у главну радњу имаја је и телефон. Као
Сисалац млого је волеја коњи. Ал, едн дн жирант Алекса је на пријатељи потписуваја Сава Димитријевић
паде од коња и погину. менице. И кад дође време да се една меница
Димитрије – Мита Митић , жена исплати мораја је да прода голем део од
Марија Гркиња, два сина су гим погинули Рубрика „Кад је Лесковац био…” подржана је од стране Local Press-a.
у битку 1914. године, трећи син Благоје, Local Press Laboratorija је пилот пројекат развијен у сарадњи са организацијом Free
гимназијалац, Сурдулички мученик . имаја Press Unlimited и уз финансијску подршку Министарства иностраних послова Краљевине
је 18 године кд су га Бугари на Свети Холандије
Николу 1915. године одвели у Сурдулицу
Нова наша реч 15