Page 12 - NNR 27

Неколико речи о другој фази нове сталне поставке Народног музеја у Лесковцу
ИНТЕРАКТИВНО, АЛИ БЕЗ ИСТОРИЈЕ!

Пре нешто више од месец дана у Народном Манчестар, па и ту би се, на основу писања онда би требало да знамо које класе чине једно
музеју у Лесковцу отворена је још једна (друга) других аутора (др Перица Хаџи-Јованчић) могло индустријско место. У Европи прве половине
фаза сталне музејске поставке. Под генералним исказати низ примедби и недоследности. 20. века то су власници капитала, средња класа
насловом „Времеполов лесковачког краја“ Ми смо раније, када смо писали о првој (у случају међунаратног српског грађанског
– ова фаза носи назив „Лесковац – Српски фази нове сталне поставке Народног музеја друштва оно што зовемо интелигенција, плус
Манчестер 1878–1941“. Били смо на отварању, у Лесковцу, детаљно образлагали како је та трговци), и, наравно – радничка класа.
после тога још једанпут посетили изложбу, поставка урађена као да су је наручили странци Међутим, радници којих је током 1930.
све у нади да ћемо у поставци видети оно из Европске уније, и то под утицајем глобалиста године у Лесковцу, граду од двадесетак хиљада
што је и најављено – музејским средствима чији је циљ уништити идеју суверености државе становника, било око 3.000, не рачунајући
приказан историјски ток у животу и раду и борбени дух народа спремног да се бори за њихове породице, потпуно су невидљиви у овом
издању лесковачког музеја, а по свој прилици
Народни музеј у Лесковцу ушао је 2011. годину значајним подухватом: после скоро четири неће их више бити ни у новој сталној музејској
деценије рада у новој средини, у новој згради, одлучио је да „скине“ сталну музејску поставку поставци.“
из 1974. године и приступи изради нове. Све то дешавало се у време политиком постављених Његова предвиђања су се обистинила.
нестручних директора, без икаквог искуства у музејској пракси и знања из музејске теорије. Радничка класа између два светска рата за оне
Под утицајем ондашњег министра културе Републике Србије Предрага Марковића и неких који су „идејни творци“ нове музејске поставке
преамбициозних кустоса у самом музеју, том приликом се остварује утицај глобализације и – није ни постојала. Ако имају имало морала
неоколонијализма чији је основни циљ: Све што је српско треба уништити! у себи, оваква констатација би требало да
С тим у вези, у једном чланку сам о Марковићу написао: „Чудно је да се као министар их забрине. Овде не треба критиковати целу
културе и члан Крунског савета тако олако односи према веома важном делу историје Србије.“ екипу, јер су поставку радили два етнолога (који
Несхватљиво је да се у такозваној новој поставци не види живот и борба српског народа су свој посао одрадили на задовољавајућем
за опстанак на овом тлу. О „старој“ поставци много је писано, јер је изазвала прави „пробој“
у музеолошком наративу седамдесетих година и о њој је много речено. нивоу, онолико колико им је допуштено) и један
Проф. др Живан Стојковић је направио један значајан рад под називом „Импресије о историчар, „носилац радова“. Несхватљиво
поставци Народног музеја у Лесковцу 1974–2011. Године“, објављен у Лесковачком зборнику је да у раду на поставци нису ангажовани и
за 2012. Годину. Овом приликом не бих да цитирам делове тога рада, али бих ипак навео други историчари запослени у музеју (двоје),
једно мишљење нашег академика Звонка Марића: „Оваквим би музејом могао да се у Европи са дипломама и музејским звањима.
поноси сваки град величине Лесковца. Могу ти рећи да таквих музеја у Европи, у сличним Када погледате другу фазу сталне музејске
градовима скоро да нема.“ поставке уочавате да се она односи само на
У новој поставци Народног музеја у Лесковцу не користи се цео простор, а једино што Лесковац, иако Народни музеј има ингеренције
оставља доста јак утисак је бљештавило и веома јако светло које приликом разгледа одређених регионалне музејске институције која покрива и
предмета често и засмета. обрађује ширу територију. У ком делу поставке
су заступљени Лебане, Бојник, Медвеђа и тако
једнога града, од ослобађања од Турака до своју слободу. Да се избрише допринос српског даље, који свакако заслужују своје место у њој?
капитулације Југославије у Другом светском народа у протеривању Турака са Балкана, да Да ли се то Народни музеј у Лесковцу одриче
рату. Тога, међутим, и нажалост, у овој музејској се ћути о славним биткама Срба у балканским и својих законом предвиђених регионалних
презентацији нема. На самом почетку дато је ратовима, да се не помене Србија ни српске надлежности и ушанчава у уске локалне
тек неколико витрина посвећених занатству у жртве у борбама против Аустроугара, Немаца и оквире!?
Лесковцу (укупно шест), а онда, сасвим одвојено Бугара у Првом светском рату. Зато и у овој фази Аутори пишу: „... У овој поставци приказан
и крупно исписаним насловом, приказана је поставке Народног музеја у Лесковцу нема ових је дух чаршијске средине између два светска
тематска изложба посвећена периоду по коме ратова, ни ослободилачких ни одбрамбених, рата, и то кроз аутентичне излоге дућана и
је, по мишљењу „идејног творца изложбе“ (!!!) као да нису ни вођени. трговина крцатих колонијалном и деликатесном
– Лесковац добио завидни епитет „Српског Ми, као народ, немамо чему добром да се робом... На самом крају поставке је прича о
Манчестера“, наравно, због бурног развоја надамо јер сами бришемо и ниподаштавамо хотелима и кафанама...“
индустрије текстила. Дакле, сем тога, ништа оно на чему можемо да образујемо и На основу онога што је претходно речено,
од најављеног се на овој амбициозно названој васпитавамо народ и омладину, да увек буду ауторка концепта поставке каже: „Поставком
„Сталној поставци“ не може видети, па ни спремни за одбрану отаџбине од насртаја се отвара простор у којем посетиоци могу
научити о Лесковцу и његовој широј околини. многобројних непријатеља, којих Србија интерактивно да учествују и откривају, да науче
А народ лесковачког краја водио је у има напретек, како спољашњих тако и оних и упознају историјy Лесковца на другачији
својој прошлости неколико ослободилачких и изнутра. Оваквим приступом историјској начин и тиме обогате своја искуства и знања.“
одбрамбених ратова, и то управо у време које, по баштини какав је презентиран у новој „сталној Поставља се питање каква историја
најави, обухвата поставка, али ти ратови у њој поставци“ лесковачког музеја, показујемо и треба да се научи из ове поставке и по чему
нису „обрађени“. Можда и због тога што је ова доказујемо да се нећемо бранити када будемо би она била другојачија од оне презентиране у
„стална поставка“ најављивана као „модерна“, нападнути и да добровољно ступамо у ропство „старој“ сталној поставци (из 1974). Једино ако
с тим што ми ту ништа модерно нисмо уочили, неолоколонијалиста како не бисмо гинули, што се мисли да посетилац треба да учи историју
осим ако је модерно избрисати из колективног је било и једно од оправдања за одустајање од на другојачији начин кроз стару ношњу са
сећања српског народа периоде у којима се борбе против окупатора неких ретроградних фесовима до фракова од енглеског штофа, а
борио против освајача и непријатеља и крвљу снага у Другом светском рату, које се данас што су у поставци може видети у међупростору.
освајао своју слободу. рехабилитују за почињене злочине и недела. Оно што треба истаћи јесте то да када се погледа
С друге стране, примарни просторни Стална поставка Народног музеја из оваква музејска презентација, може се доћи
план изложбе посвећен је етнологији, иако су 1974. године, која је неоправдано разрушена, до закључка да Србија никада није водила
етнолошки предмети Народног музеја изложени у континуитету је говорила о свим устанцима и ослободилачке ни одбрамбене ратове, нити је
и у Текстилном музеју у Стројковцу (који је бунама које је подизао српски народ у Шумадији икада у своје прошлости била под окупацијом!
потпуно девастиран и препуштен пропадању) и какав су рефлекс они имали на народ и живот у Чему онда служи оваква поставка? – поготову
и у старој српској кући из деветнаестог века лесковачком крају, као и о свим ослободилачким када су за њу дати милиони народних пара.
(у којој је живео глумац Бора Димитријевић и одбрамбених ратовима вођеним на овим Због свих побројаних недостатака, а могли
Пиксла). Историја је избачена из ове фазе сталне просторима. бисмо их још много набрајати, наше је
поставке, исто као и из прве, која је у приземљу А што се тиче „манчестерства“, чему је мишљење да је направљен провизоријум од
нове зграде музеја. Данас се у Народном музеју у суштини посвећена ова тематска музејска поставке који ничему и никоме не служи, а
у Лесковцу не може видети историјски развој изложба Народног музеја у Лесковцу, позвали одраз је преамбиционих „идејних твораца“
овог краја и допринос народа у ратовима који бисмо се на историчара др Перицу Хаџи- који нису дорасли озбиљном и одговорном
су вођени. Нема Првог ни Другог српског Јованчића, који је био је у праву када је у чланку послу креирања праве сталне поставке једног
устанка у којима су учествовали и „бећари“ из „Сјај и беда српског Манчестера“ (https:// комплексног регионалног музеја. С друге стране,
управо овакви „идејни творци“ форсирани су
лесковачког краја, нема ослобађања од Турака у jugpress.com/leskovac-izmedju-dva-svetska-rata-
Другом српско-турском рату, нема балканских sjaj-i-beda-srpskog-mancestera/, пишући о књизи од одређених структура без икакве контроле и
ратова, нема чак ни помена о Првом светском „Златно доба Лесковца“, рекао: „Ако смо данас друштвене одговорности.
рату. Обрађена је само тема: Лесковац – српски већ сви толико поноси на Српски Манчестер, Хранислав Ракић,
музејски и педагошки саветник
12 Нова наша реч