Page 9 - NNR 25
P. 9

ликови из историје, али сигурно Немци не
      би дозволили да се на новчаницама нађе нпр.
      Карађорђе...
         ННР: Ослобођење дочекујемо и опет
      имамо нове новчанице...
         Димитријевић: - Политичке и војне прилике
      су ишле у корист Народноослободилачког
      покрета и 29.11.1943. године у Јајцу је донета
      одлука како ће изгледати нова држава након
      рата. Већ 1944. године народне власти почињу да
      штампају нове новчанице. Пошто је Београд још
      увек био окупиран, те новчанице су штампане
      у Москви. Оне су једноставног изгледа и на
      свакој је исти лик партизана Миливоја Родића, а
      нацрт за новчаницу је радио Ђорђе Андрејевић
      Кун, док је његов отац Вељко Андрејевић Кун
      радио нацрте за новчанице у окупираној Србији.
      Тематика је ратна, партизан са пушком која је
      пребачена преко рамена. Након ослобођења
      почиње штампање новчаница у Топчидеру.
      Пошто је кренула обнова и изградња земље,
      а обнову врши пролетеријат, ратну тематику
      на новчаницама замењују рибари, дрвосече,
      јер још увек немамо индустрију. Држава се   је лик Алије Сиротановића, човека који је са   неутрални ликови. Само се додају бројеви и
      буквално рукама изграђује и зато преовлађују   својом сменом оборио светски рекорд у копању   нуле. Све то 500 милијарди. Те новчанице из
      мишићави  радници.  Након  првог  периода   угља на лопату, мислим да је њих 7-8 ископало   1993. можемо да поделимо у две категорије, оне
      обнове државе, на новим новчаницама су већ   158 тона за једну смену. Те новчанице на неки   са тим неутралним ликовима из прве серије, када
      мотиви који су везани за привредни развој. Ту је   начин најављују пропаст државе. У покушају да   је издата 21 новчаница. У просеку је месечно
      сада комбајн, као симбол привредног развитка   се та држава некако испромовише и очува 1989.   издавано 1,7 новчаница. Новчаница од 500
      и индустријализације... Ту је ливац из Зенице,   године излазе новчанице са револуционарном   милиона која је издата почетком децембра 1993.
      Ариф Хералић, за кога многи мисле да је Алија   тематиком – Тјентиште, Козара, споменик   престала је да важи крајем децембра, трајала
      Сиротановић. Он је сликан за један чланак у   стрељаним ђацима у Крагујевцу. Покушава се   је само 30 дана. Новчаница од 500 милијарди
      „Борби“ о томе како се Југославија развија и   да се људима поново прикаже због чега смо   је издата 23. децембра и у том тренутку је
      пошто је много лепо испао на слици, та слика   заједно. Ти споменици симболизују братство   вредела седам марака, а већ сутрадан само две
      је узета за новчаницу. Он на тој слици носи   и јединство, оно кроз шта смо прошли... Ту се   марке. Интересантно је и да је тада вредност
      велике наочаре и изгледа као глава сома, па је   јавља и Анте Марковић, који успева да изврши   новчанице почињала са петицом (почела је
      новчаница у народу прозвана „сом“.
                                           краткотрајну монетарну стабилизацију, али је   са 5000, завршило са 500 милијарди, само су
                                                                                     Назив „динар“ потиче од римског новца
                                                                                 динариус. Код нас је усвојен у средњем веку.
                                                                                 Стефан Радислав из лозе Немањића је 1229.
                                                                                 године је узео ромејски назив динаријус и
                                                                                 то је први српски, за сада, познат новац. Реч
                                                                                 „пара“ потиче из турског језика и означава
                                                                                 ситан новац. Први модерни штампани новац у
                                                                                 Србији није носио име динар, већ пара. Било
                                                                                 је то 1, 5 и 10 пара кованих од бронзе. Било
                                                                                 је раних идеја како назвати валуту, једна од
                                                                                 опција је била „србљак“, али је остало на
                                                                                 динару и ми сада, али и многе друге земље
                                                                                 у свету имамо динар као валуту.

                                                                                нуле додаване), јер је инфлација толико брзо
                                                                                „јела“ њихову вредност да није било времена
                                                                                да  се  између  појави  нека  друга  вредност.
                                                                                Инфлација је била галопирајућа и тек крајем
                                                                                јануара реформама Драгослава Аврамовића
                                                                                она је заустављена. Динар је везан за марку. Та
                                                                                валутна јединица је названа „нови динар“ који
                                                                                је везан за немачки марку. Међутим, у Уставу
                                                                                ондашње Савезне Републике Југославије пише
                                           то процес који је кренуо, распад државе више   да је валутна јединица динар, а како Устав није
         ННР: Са кризом у 80-им година поново
      је дошло до промена изгледа новчаница?  није могао да се заустави, а многи кажу да је   промењен, ми смо прекршили Устав издавањем
                                                                                нове новчанице. На тим новчаницама је у
                                           био условљен управо економским проблемима.
         Димитријевић:  -  Године  1985.  на
      новчаници од 5000 динара се први и једини пут   Последња серија новчаница којом је покушано   почетку стајао грб Народне банке Југославије,
                                                                                тек након две године је стављен грб Југославије.
                                           да се оживи југословенство је из 1990., 1991...
      појавио лик Јосипа Броза Тита. Интересантно   Ту је било веома проблематично ставити било   Упоређујући те новчанице, са оним између два
      је да се он појавио за живота на новчаници у   који познати лик јер би се неко увредио, тако   светска рата, пре Првог светског рата, види се
      Гвинеји. Некако тада креће и економска пропаст   да имамо непознате ликове. Ту су девојке са   велика разлика. На њима нема државотворне
      наше државе. Он је на неки начин створио   марамама,  девојчице,  дечаци,  суцокрети...   идеје. То јесу ликови који показују да ми имамо
      дужнички социјализам, позајмљивао и од истока   Дакле, неутрални мотиви који не могу бити   значајне личности из света културе, привреде,
      и од запада... Док је он био жив дугови се нису   повезани ни са чим.     имамо правника Слободана Јовановића... Нема
      враћали, када је умро дошли су на наплату...   ННР:  На  крају  долази  и  чувена   државне симболике, не дају идеју државност
      Крећу несташице разне робе и то је време   хиперинфлација 1992. и 1993. године.  као некада... Некако су, по мени те новчанице
      Милке Планинц (премијерка СФР Југославије   Димитријевић: - Тада су се новчанице   сувише технички урађене.“
      1982.-1986. прим. И.С.), када се узимају нови   доштампавале  и  прештампавале  само  са
      кредити да би се враћали стари. Са новчанице   различитим  бојама.  Једноставан  дизајн,   Разговарао: Иван Спирић
      од 5000 динара одмах се скаче на 20.000 и ту
      Нова наша реч                                                                                                9
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14