Page 4 - NNR 25

Округли сто
СУДОВИ И МЕДИЈИ

Однос судова и медија још увек није квалитетан колико би требало
да буде – Судови морају бити транспарентниј, новинари професионални.
Однос медија и судова бољи је него раније али мора бити још
квалитетнији и кооперативнији. Судови морају имати проактивнији
приступ а медији морају да имају интерес за владавину права
и извештавати у складу са етичким и професионалним стандардима
– речено је на оклруглом столу одржаном у Нишу, на коме су судије и
новинари разговарали о односу суда и медија. Скуп је организован од
стране Врховног Касационог суда Србије, ОЕБС-а у Србији и Удружења
новинара Србије.
Ово је трећи округли сто на коме се разговарало односу судова и
медија. Први је одржан у Београду, други у у Крагујевцу. Оно што је
претходило овим округлим столовима је округли сто одржан у Врњачкој
Бањи прошле године са истом темом. На данашњем , као и три скупа
организованих до сада судије и новинари разговарали су о различитим као странке у поступку, да виде шта се све дешавало током рочишта“
темама , укључујући и то какви су притисци на судије, новинаре и како објаснио је који инсистита на економско оснаженом новинару као
могу да се побољшају односи судија и медија . услову за бољи однос судова и медија“, истиче , председник Удружења
Биљана Ракић, саветник за односе са јавношћу у Врховном рекла новинара Србије и додаје да је првенствено важно се „ изборимо за бољи
је да је веома важно да тај однос заснива на међусобном и узајамном економски положај наших колега, који ће водити ка бољем положају
професионализму, непристрасности , независности и поштовању и наше професије у друштву“ .
поверењу. О томе да ли је казнена политика блага када треба санкционисати
„Транспарентност је саставни део рада и нешто што се у савременом нападе на новинаре каже да до сада није прављена нека анализа како
свету подразумева. Није довољно да радимо добро него треба да кажемо судови пресуђују у тим поступцима. Врло је мали број случајева који
и покажемо да радимо добро. Медији су ти који нам помажу у томе и заврши пред дсудом.
зато је веома важно да се наш однос заснива на офесионализму. Правна „Као председник УНСа знам да већина таквих притисака и напада
држава незамислива је без владавине права и правне сигурности, али остане непријављена. Поготово у мањим срединама где су људи свесни
исто тако и без јавности рада државних органа и носилаца јавних власти. да су и начелник полиције и тужилац и председник Суда повезани, можда
Верујемо да ће након одржавања округлих столова, а план је да се одржа чак и пријатељи блиски и да новинари који се суочавају са нападима,
у сва четири Апелациона суда , комуникација између судова и медија одустају ине желе да пријаве оно што им се дешава . на томе треба да
подићи на виши ниво и допринети транспарентнијем раду судова“ радимо. Да се ојача инфраструктура која ће помоћи новинарима да се
Владимир Радомировић, председник Удружења новинара Србије изборе са притисцима и нападима. Онда ће бити и мање напада и ретко
и главни и одговорни уредник Пиштаљке истакао је је да су правосуђе ће долазити до ситуације да се иде пред суд, а кад се дође до суда онда
и новинари у веома сличној ситуацији. ће напад бити ригорозно кажњен“
„Суочавамо се са притисцима, грађани нам не верују. Треба да Снежана Милошевић, заменица председника Апелационог суда
успоставимо а онда и учврстимо поверење између ове две професије, у Нису, судија а истовремено и портпарол овог суда казала је да свако
како бисмо могли да грађанима приближимо оно што радимо и што дружење новинара и судија помаже раду и бољој сарадњи, ради
је битно за њих. За грађане је важно да имају судије који не подлежу остваривања заједничког циља.
притисцима, како од политичара тако и од моћних људи, и да имају „Однос судова и медија је значајан како за судове, тако и за медије.
новинаре и медије који објективно извештавају о ономе што се дешава Добар и квалитетан однос, добра сарадња помаже не само подизању
у нашој средини, земљи .“ рекао је Радомировић. угледа правосуђа већ и угледа медија. Општа јавност треба да зна шта то
Чињеница је да је било и раније а има и сада много неповерења, судови раде, која су њихова права, на који начин их могу остварити. То се
различитих ставова који су били основа за неке сукобе између новинара до сада чинило кроз разне форме, путем флајера, отворених врата судова,
и судија. судске праксе које студенти правног факултета обављају у судовима.
„Судије не разумеју често какав је положај новинара и шта новинари Али оно што формира јавно мњење о судовима је извештавање медија“
треба да раде да би извештавали објективно своје читаоце, гледаоце, рекла је Снежана Милошевић. Она је објаснила да се сада грађани путем
слушаоце , као што и новинари често не разумеју са каковим проблемима сајта могу упознати са тим докле се стигло са њиховим поступком, што
се сусрећу судије“, каже Владимир Радомировић је један вид „отварања судова ка јавности“ , али медији су кључни јер
С једне стране, чуло се на данашњем округлом столу, да судови кроз праћење одређених предмета за које је јавност заинтересована,
требабуду отворени за јавност, за све новинаре, да објашњавају своје приказују јавности о раду судова.
одлуке, да буду јасни и прецизни у томе. Обавеза судова је, како је рекла Снежана Милошевић да новинарима
„Потребно је да имамо новинаре који су обучени, који довољно у доброј комуникацији дају праве, благовремене и тачне информације
познају право и могу да прате суђење и да о њима обевештавају јавност уз очекивану објективност
. Наравно, за све то ће бити потребно време“, каже Радомировић У име мисије ОЕБСА у Србији на данашњем скупу говорио
Економска позиција новинара диктира често и начин на који пишу. је Мирослав Јанковић. Он је рекао да ОЕБС подржава све иницијативе
Како се чуло на данашњем скупу , новинари су прилично сиромашни. које подстичу конструктивни дијалог и које имају за циљ да додају
„Како се економаска ситуација у земљи буде побољшавала ,тада ћемо вредност фундаменталњ и потребној интеракцији судова и медија.
имати све више медија и новинара који ће пратити правосуђе и моћи „Догађај коме данас присуствујемо а који је покренуо председник
да дају реалну слику онога што се дешава у правосуђу. Сада на жалост Касционог суда и коју подржава Удружење новинара Србије представља
врло често имамо ситуацију у којој неки медији за некога, за нечији изванредну прилику за даљи развој партнерства између медија и судова
рачун , без икаквих основа нападају судије, што је један од проблема о а у интересу јавности“
којима разговарамо“, додаје Радомировић „Важно да радимо на јачњу Мирослав Јанковић, је рекао да однос судова и медије „није увек
положаја новинара у целом друштву . Када новинар буде јак, не буде пријатан“ али да „упркос томе слободна штампа и независно судство
сиромашан, угрожен финансијски , да може да се избори са свим врстама морају морају заједно да раде на стварању друштва које се залаже за
претњи , укључујући евентуалне напад, онда ће и однос судова према владавину права“.
новинарима бити другачији. О јавност рада судова, комуникација са новинарима, извештавању
Решење лежи у јачању етике професији новинара, у јачању медија о раду судова, новинарске компетенције у овој области говорили
саморегулаторног тела које постији, Савет за штампу , како бо он си Вања Родић, виша саветница за европске интеграције и међународне
могао да побољша извештавање у свим медијима. Онда би грађани пројекте Врховног касационог суда и Мома Илић, новинар Модератор:
имали користи и од таквих слободних медија и он независног судства ТБЦ
које ће пружати правду. Граница дозвољеног коментарисања судских поступака - правила
Да би се стекло поверење у судство али и олакшало извештавање и праксе у домаћем правном систему, пракса Европског суда за људска
предлог је да се снимају сва суђења и да ти снимци буду доступни права тема је о којој је говорила Катарина Манојловић Андрић, а о говору
јавности. мржње и медијима и изазовима судске праксе у случајевима у којима
„Тако просто не би било разних интерпретација шта је ко рекао, су новинари појављују као оштећени своје мишљење дале су Ирена
сведочио према суду. То је пракса на западу и то би требало увести овде. Гарчевић, судија Апелационог суда у Београду и Марија Вукасовић из
У Нишу има неких потеза ка томе да се уведе таква врста аудио снимања Независног удружење новинара Србије.
суђења и желимо да одстакнемо и судове у Нишу , као и судове у целој
земљи да ураде то и да нама свима буде лакше који пратимо суђења Емилија Остојић
, а и свима онима који учествују у тим суђењима , тужиоци, тужени ,
4 Нова наша реч