Page 10 - NNR 25

Мирослав Алиловић објавио нову књигу песама O MIROSLAV ALILOVIC
„THAN TALO AKAVA IKALĐA NEVI PUSTIK

KHAM“ (МЕСТО ПОД “THAN TALO AKAVA

СУНЦЕМ) KHAM”

Своју другу књигу песама објавио је Мирослав Алиловић. Овог
пута књига је двојезична, јер су песме у књизи на његовом матерњем Pli dujto pustik điljencar ikalđa o Miroslav Alilović. Akava drom i
језику, ромском, али и на српском. pustik ko duj čhibija ko romane em ko gadžikane. I angluni pustik “Manuša
-Прва књига „Manuša bizo drom“ (Људи без пута) је била само bizo drom” inele ikaldi samo ki romani čhib adalese so adava hinele mlo
на ромском јер је то била моја жеља за очувањем културне баштине merako te ačhol jek romani pustik koja ka garaj i romani čhib em e romano
и традиције фолклора Рома у књижевности, али и саме писане речи pisime lafi.
на ромском језику, - каже Алиловић. Dujto pustik ikalđum
-Друга књига је резултат многобројних позитивних критика ko duj čhibija adalese so
мојих пријатеља и колега, људи са којима делим више од 90 % дана, but mle pašutne manuša
и који су желели да и сами могу да разумеју оно о чему пишем. Ово me amala, mle kolege ki
је резултат нечега што је жеља да моја поезија из мојих снова и жеља buti dindema jek kritika
допре до мојих пријатеља и колега и да схвате шта то моје срце пише, pozitivno sose nane o đilj
с обзиром да ја не пишем ништа. ko gadźikane pisime te šaj te
Већину песама на српски је превео сам Мирослав, али је несебичну haljon so pisime. Akhana šaj
и велику помоћ имао и од Алије Краснићија, књижевника и Рома са te dikhen em te haljon sostar
Косова, који тренутно живи у Суботици и који је издао први ромско- em save đilja pisinava.
српски речник. Buderi đilja oto romane
-Стално сам се консултовао са њим око неких речи и израза и ko gadzikane nakhavđa
битно је нагласити да у овој књизи ромски језик на коме сам писао је kokoro o autori, al hinole
неки језик који је средње стандардизован. Прву књигу сам писао на baro piko oto Alija Krasnići
дијалекту којим се служе Роми у Лесковцу, а то мало теже разумеју kova ikalđa angluno romano
наши сународници у северном делу Србије, на пример. Жеља ми је - srbikano alavari.
била да ова друга књига буде доступна и Ромима на читавој територији Hinjumle but ani
Србије. Ту ми је заиста велика помоћ пристигла од Краснићија, на чему konsultacija e Alija kova
сам му заиста захвалан. Ово је књига која, по мени, говори језиком maje iklilo but ano zori i
Рома којим би требало сви Роми да говоре. akala đilja mle akhana šaj
У првој књизи Алиловић се бавио свим сегментима друштвеног te čitinen em te haljoven
живота значајног за Роме, попут тренутне среће, боли, радости, sa o Roma ki Srbija, dok
судбоносних тренутака, смрти... У другој „Место под сунцем“ већ сам i angluni pustik pisime
назив сугерише жељу Рома који нон-стоп лутају тражећи своје место у samo e romendje ko mlo
свету у потрази за бољим и срећнијим животом, али су песме љубавне. foro em hinele pisime taro
-Ту је посебно добру рецензију написао Алија Краснићи, који sa segmentija oto romano djivdipe tari baht, dukha pa đi o meripe. Ani
каже „верујући да би киша могла заволети сунце, а јагње заспати у dujto pustik “Than talo akava kham” o angluno anav mothoj o manglipe
наручју вука, или туга се у његовој крви настанила као у најдубљој e romengoro te phiren e dromencar em te roden pumaro than talo akava
реци, или могу рећи да очи моје су ти говориле више о љубави, о kham, po bahtalo đivdipe, ali adava samo angluno anav vačeri a sa o đilja
тајни коју чувам и о теби у дну свога срца, или као вино црно сам mangipaske čerde.
од којег се могу напити сни и доћи ће дан када ћеш пољубити мој But šukar recenzija pisinđa maje o Alija Krasnići kote vačeri mandar
образ црни који тешко може да се оцрни...“ Све су то цитати мојих em taro mle lafija “me pačav so o bršin šaj te khamelpe e khameja, o bakroro
стихова из различитих мојих песама, и он је за рецензију практично te zasovel ani angali e ruvese, thaj o duka bešena maje ano rat sar ani jek
проучавао моје песме. najbari len, šaj te phenav kaj me jačha tuče vačerde budero oto mangipe,
Алиловић је имао проблем да нађе издавача за књигу и изражава sar i mol kalo sem kolatar šaj te mačoven o sune em ka avel o dive ked ka
жаљење што одређене културне институције Рома не само да нису čumine mi kali čham koja but phare šaj te kaljare”
помогле, него нису ни имале жељу да то учине. Sa akava citatija taro mle đilja.
-Издавач је хуманитарна организације „Извор живота“ из Лесковца. O Miroslav Alilović hinole pharipe te arakhel ko te ikali i pustik i mothoj
С друге стране нисам наишао на разумевање у Дому културе Рома. Ја kobor lese pharo so o romane kulturake institucije na iklistile lese ko zori.
сам желео да ми они буду подршка, једна потпора у свему овоме, јер I pustik ikalđa i Humanitarno organizacija “Izvor života” taro Leskovac.
по мени треба да подржавају уметност, културу, а пре свега очување Na arakhljum katani čhib sa angluno manuš taro romano čher e
писану ромску реч. Обраћао сам се и Националном савету Рома, али kulturako i adava maje but pharo so na hinema lestar dindo piko te garava
с њихове стране је помоћ изостала јер им је рачун у блокади. Књига oto bistriba o romano pisime lafi. O nacionalno konsili e romengoro taro
је објављена захваљујући финансирању пројеката из културе Града Beograd mangle te ikljon maje ano zori finansijski al sebepi so lengoro
Лесковца. Добио сам 50.000 динара на чему сам веома захвалан, јер računi hinele tegani ani blokada naštine te pomožinen.
је то покрило део трошкова, а остатак сам сам финансирао. I pustik dikhlja dive adaleso so o anglune manuša taro foro Leskovac
Промоције књиге неће бити, јер су проблем финансије. Алиловић ikalde konkurs tari kultura kote mlo projekti nakhino. Nek oven saste. Hari
каже да је желео да позове и угости и Алију Краснићија, да се укључе adale parencar učharđum jek kotor taro mle troškovija a buderi so dinđum
и културне институције Рома... mandar i adzakar ikalđum akaja pustik.
-Финансијска конструкција је мало већа од мојих могућности, Promocija akava drom na ka ovel, adalese so mangljum te ugostinav
тако да сам се одлучио да књигу поклањам коме год и где год стигнем, anglune kulturake manušen taro sa o dizija kote bi angluno ovela o Alija
почев од Завичајног одељења Народне библиотеке „Радоје Домановић“, Krasnici tari Subotica. Ali o finansije kola nanema terdine maje ko drom
затим свим колегама у колективу, пријатељима... Мени је најважније у adava te čerav. I promocija ka ačhavav za dijek aver po šukar vakti.
свему да се моја породица дичи овим песмама и више од мене самог, I pustik dava bizo pare sarijenđe kola mangena, dindjum ani amari
јер су ми они најзначајнија подршка у свему. Драго ми је и да сам до biblioteka, mle amalenđe, ko mle kolege ki buti.
сада чуо само позитивна мишљења од оних који су прочитали књигу, Mo vilo ko than so isima jek baro piko tari mli porodica em drago
а једна колегиница ми је рекла да је заплакала читајући песму „Човек maje but so šunava šukar lafija tari mli pustik. Jek đeni vačerđa maje so
сам“. Кажу сасвим сам другачији човек у стварном животу у односу runđa dok čitinđa i đilib “Manuš injum”. Vačerena sijum aver manuš ano
на ону која се представила у књизи. кажу да сам тамо сентиментална, mle đilja, phravde vilesoro šukar duša kolatar ikljona lafija pherde dukha,
лирска, преостељива душа из које извиру речи бола, туге, али се нађе asva a aračhola podijevkar i hari bahtalipe.
и нека срећа.
Ivan Spirić
Иван Спирић Preveo: Miroslav Alilovic
10 Нова наша реч