Page 13 - NNR 25

БЕРБА ВИШЊЕ У ЛЕСКОВАЧКОМ КРАЈУ

Ове године је берба вишње постала новоподигнутих засада, а и стари се не негују
проблематична. Цена у Лесковцу је 50 или 30 на препоручени начин, па је питање колико ће
динара, зависно од квалитета. На откупним вишњика бити за пар година. Министарство
местима долази до мучних сцена кад откупљивач пољопривреде по обичају ћути. Изгледа да
саопшти продавцу да му вишња не одговара за нема механизме којима би могло да утиче на
цену од 50 динара и да може да је одкупи по тржиште, да унесе мало економске логике
цени од 30 динара. А сељак је платио раднике у овај посао, који је до скора био исплатив,
20 динара по килограму, плус превоз истих око рентабилан. Или се не труди, или ради у нечијем
5.000, плус дневница за бригадира 3.000, плус интересу, или ...
освежење - сок и кафа, плус превоз вишње до А рачуни требају да се плате, трошкови
откупног места, тако да тренутни трошкови живота свакодневно расту, па сељаке хвата
бербе пређу 25 динара по килограму. нервоза. Долази до мучних сцена, гласног и
Уз набројано, требало би сезонским мирног негодовања, протествовања због оваквог
радницима платити и здравствено осигурање, развоја догађаја. Углавном је откупна цена 30
око 300 динара дневно по раднику. А рад динара, па сељаци „обећавају“ да ће ишчупати
власника парцеле се не рачуна, па ни здравствено засаде, да ће их испрскати тоталом, и сл. У сваком
осигурање по обичају, а сви трошкови неговања случају, мало је вероватно да ће откупљивачи
засада треба да се уклопе у преосталих 5 динара наредне године моћи да рачунају на првокласне
по килограму. Ту би требало да се додају плодове, јер ће сељаци изгубити вољу да У сваком случају, сељаци су остали без
трошкови резидбе, обраде, ђубрења, кошења, одржавају засаде, јер су радили на своју штету, прихода. А ових дана се воде кампање око
хемијске заштите, па и трошкова радне снаге, а неће имати новца који би морали да уложе за пољопривредних задруга, повећања наталитета
горива, амортизације, од ове године и трошкови наредну бербу. А садашњи квалитет је резултат и задржавања сељака на селу. У лесковачком
регистрације трактора, приколица, па и понеке прошлогодишње сличне ситуације, и тако у круг. крају млади са села све више избегавају рад на
казне од полиције,... Додатну нервозу изазивају честе кише, пољопривреди. Младићи који су се определили
И сви у ланцу могу да несметано коригују, појава града. Министар препоручује осигурање да живе и раде на селу ризикују да остану
повећавају цене, а само сељаку други одређују усева, министарство и субвенционише исто, неожењени, јер младе девојке избегавају
цену његовог производа. По свему судећи, али се и то мало одбија од и тако ниске цене. село, а бављење пољопривредом, сточарством
калкулација је негативна. Значи да сељаци раде Да ли је то само ниска цена на светском поготово. Раде у фирмама за тридесетак хиљада
са губитком, а сви остали у ланцу зарађују. То тржишту, или је монополски положај извозника, динара, или беже преко границе. Где је овде
је основни разлог за нервозу, протесте, али и хладњачара у питању, или је нешто треће, интерес државе, и да ли је неко заинтересован
лош квалитет и смањену количину за откуп. требало би да одговори струка, Министар да се за њега бори. Дошло је време за питање:
Изгледа да шпекулантска економија пољопривреде и његови сарадници у првом Бити или не бити.
сама себи сече грану на којој седи. Мало је реду. Н.Р.

ПЧЕЛЕ ОСТАЛЕ БЕЗ „ДАНИ ВИШЊЕ“ У

БАГРЕМОВЕ ПАШЕ РАДОЊИЦИ

У Србији је на снази елементарна непогода за багремову пашу, јер
је ова медоносна биљка претрпела огромне штете услед неповољних
временских услова на почетку године. Тако ће принос, уместо просечних
20-25 килограма по пчелињој заједници, бити четвороструко мањи,
оцењују стручњаци.
Изузетно лоши метео услови, пре свега обилне кише, готово су
уништиле багремову пашу, па пчелари на територији читаве Србије
неће моћи да рачунају на уобичајени вишегодишњи просечан принос.
-Можемо да се бавимо оквирним проценама од 6-7 килограма багремовог
меда по пчелињој заједници, који су до сада убрали пчелари, а то
није довољни ни да се покрију основни трошкови. Ипак, захваљујући
мерама Министарства пољопривреде, које обезбедјује субвенције,
пребродићемо кризу са багремовом пашом. Они који су аплицирали
за новац од државе, у износу од 720 динара по кошници, ових дана
добијају решења, а уплате на својим рачунима могу очекивати за 20
до 25 дана, најављује Ненад Стефановић, саветодавац за пчеларство У Радоњици је одржана манифестација „Дани вишње“, пета по
Пољопривредне стручне службе Лесковац. реду. На манифестацији се окупио велики број произвођача овог
Он препоручује пчеларима да новац искористе за куповину хране, воћа, а заинтересовани пољопривредници су могли да чују предавања
неопходне за зиму. Августа је прихрањивање неопходно, како ројева, Пољопривредне стручне службе, након чега је је започет културно
тако и друштава. Прикупљање ливадског меда почиње ускоро, али њега уметнички програм. Градоначелник Лесковца Горан Цветановић пожелео
има мање од багремовог, упозорава Стефановић. је свим присутнима добар пласман и пуно успеха у даљем раду.
- Све ће, поново, зависити од временских прилика. Падавине и -Лесковац је поднебље погодно за узгој различитих врста воћа и
висока релативна влажност погодују интензивном лучењу нектара поносни смо на то што се површине под засадима шире. Охрабрује
код ливадске паше, па се надамо да ће она, бар донекле, надоместити чињеница да је све више младих који у узгоју и складиштењу воћа виде
велики дефицит са багремовом и ублажити силне проблеме у српским могућност да зараде и створе породични бизнис. Овом приликом бих се
пчелињацима овог пролећа. захвалио онима који остају на селу и који својим марљивим, преданим
Стефановић пчеларима саветује да наставе са прихраном ројева, радом чине да село живи. Јер, само уколико не занемаримо значај људи
који су сада на 4,5 или 6 рамова. на селу, све док ценимо њихов рад, само уколико село живи, живеће и
-Обезбедити добру вентилацију, поготово при високим Србија.-
температурама, јер може доћи до формирања такозваних ”брада” на Организовано је и такмичење у брзом чишћењу вишања и подељене
улазима у кошнице, а кошнице заштити од директног дејства сунца награде за најбољу и најлепшу вишњу. „Дане вишње“ је обележио и
и преселити их у ”шарену” хладовину”,- препоручује Стефановић. наступ КУД Абрашевић.

Н.Р. И.С.
Нова наша реч 13