Page 13 - NNR 17

Перица Пешић
СЕЋАЊЕ НА МИОДРАГА ВЕЛИЧКОВИЋА МИВЕЛА (2)

карикатуристу, новинара и техничког уредника „Наше речи“ из Лесковца – после деценије од смрти!
(Лесковац, 18. 12. 1943 - 05. 05. 2010)
Новинско-издавачка кућа „Наша реч“, у којој управо у „Нашој речи“, на страни коју је уређивао „Сатирикон“ у недељном издању „Политике“,
је радио, покривала је читав регион. У њој су се Миодраг Миле Мивел. И да се похвалим, зашто мислим да је приложена карикатура – последња
сливале информације, како са простора региона, да не: објављене су неколико моје карикатуре, и објављена Мивелова карикатура у „Политици“
тако и са виших нивоа, које информације су се много афоризама који су испуњавали Мивелов од 14. марта 2010. године.
рефлектовале и на регион. Као технички уредник, висок критеријум. Ти афоризми су и штампани
Величковић је стално био на извору проверених у мојој првој збирци афоризама „Афродизми“. * * *
информација. Његов нерв је препознавао само
оно што је могло да сазри у идеју и да се преточи * * * Његове карикатуре нису личне, имају
у креацију. А сам чин стављања „црно на бело“ универзалност и свевременост. Могле би да
– била је усавршена рутина. Са рукописом друге збирке афоризама, се подведу под јединственим (позајмљеним)
Пар пута, на радном месту у „Нашој речи“, посетио сам Величковића код његове куће, са насловом „Мој поглед на свет“. Осим неколико
присуствовао сам, док је Величковић, рекао бих молбом да погледа рукопис и напише рецензију. ауто профил портрета – под насловом: „Мој
устаљеним темпом, са лакоћом цртао карикатуре Примљен сам и испоштован домаћински. поглед на себе“.
једну за другом. Без исправљања и поновног Рукопис је прихватио да погледа, а што се
цртања. Вероватно, док су идеје врцале у глави, рецензије тиче, рекао је: „Управо сам написао * * *
журио је да му која не измакне. Слао је великом рецензију за збирку Драгана Здравковића. Сада
броју листова и часописа са којима је сарађивао. би се само копирао.“ После ратног вихора у Југославији,
Био је необично несебичан човек. Седели смо уз трепезариjски сто, живота под санкцијама, рата на Косову, НАТО
Саветодавно, подстицао је и стимулисао, стандардних димензија: метар и двадесет пута агресије и октобарског преврата у Србији, на
свакога ко се дохватио пера или кичице, да осамдесет сантиметара. Рече: „Ето, видиш и сам: место в.д. директора „Наше речи“ био је А.
истраје у намери писања или цртања, пре свега на овој половини стола ја цртам и сликам, а на Томашевић. После Томашевића, нови директор
почетнике – у сфери хумора, сатире и карикатуре. другој половини жена меси и спрема.“ је био постављен од стране локалне владајуће
По природи посла, на њега су били упућени Рукопис те збирке (допуњен) још седи већине. Он је. демократски, дуже време, држао
уредници и сарадници фабричких и школских необјављен, јер после Величковића, у Лесковцу под контролом све штампане медије у Лесковцу
листова. Највећи подстицај и задовољство, за стварно нема никога са нервом и смислом за и региону: „Нашу реч“, „Наше стварање“ и
сваког почетника, било је: објављени прилог сатиру и карикатуру, какаве је имао он. Да „Помак“.
на последњој страни „Наше речи“, одобрен од су: сатира, као књижева врста, и карикатура Као и увек, једном приликом, био сам
стране Мивела, као гаранта квалитета. – озбиљне форме, говори и чињеница да се понео сет афоризама, са намером да их дам
мали број интелектуалаца бави њима, а и Величковићу ради објављивања. Миодрага
* * * они су прогањани, цензурисани и стално под није било у канцеларији, и ја прилог оставим
опсервацијом власти. на столу. Окренем се, изађем на ходник – ка
Од мог памћења, „Наша реч“ је у нашој Величковић ми се пар пута жалио, да су се високом степеништу, и умало да се сударим
кући била четврти и пети члан породице. Моје његове пошиљке са карикатурама губиле и нису са директором „Н.Р“, који је управо изашао из

прво појављивање у њој датира од 1964. године, стизале на насловљена одредишта – на сам крај канцеларије. Он, викну: „Шта ћете ви овде?!“
када је објављена прва моја ђачка песмица. Као прошлога века и почетком овога века. Кажем: Донео сам афоризме за „Нашу реч“
средњошколац и члан Клуба младих писаца Величковићу, али њега нема, па сам исте
при Радничком универзитету, био сам стални * * * оставио на столу“. Повишеним тоном, виче:
сарадник овог недељника и његовог подлиста „Какав Величковић! Ко је Величковић? Ја сам
„Наша реч за младе“. Мивел је брзо реаговао карикатуром на овде директор!“ Ућутао сам, у чуду, и сишао са
После паузе, због студија и отслужења војног сваки значајни догађај. После почетка, и за време степеништа – не знам како.
рока, поново сам успоставио сарадњу са овим агресије НАТО алијансе на Србију, Мивел је Касније, питао сам некога у редакцији:
листом. Као радник Прехрамбене индустрије урадио низ карикатура на тему агресије, које „Којој политичкој опцији припада директор?“
„Тома Костић“, у склопу Агроиндустријског су објављене, а могле су и да се разгледају у Дотични ми је одговорио: „Он (или Она! – не
комбината „Лесковац“; као неко ко има смисла приземљу зграде, где је редакција привремено сећам се), у сваком џепу има чланску карту по
за писање и цртање, био сам ангажован у боравила, као у склоништу. Касније су излагане једне партијске опције.“
фабричком листу „АИК“ за карикатуру, а јављао на изложбама. Нека ми буде допуштено, да се још једном
сам се и кратком писаном формом: цртицама, дотакнем тог директора, можда нећу имати
песмама и афоризмима. * * * другу прилику и повод за то. Касније, у некој
Прве објављене и још не објављене прилици, када сам споменуо име Николаја
карикатуре, однео сам код Миодрага Величковића Приликом последњег, случајног сусрета у Тимченка, дотични је (Он или Она?) реаговао
– на стручну оцену. После одржаног часа, граду, похвалио ми се да је отишао у пензију. скоро идентично: „Ко је Николај Тимченко?
схватио сам да је карикатура јединство интелекта Био је видно разочаран – до огорчења – Шта је Николај Тимченко? Један обичан лектор
идеје и умећа реализације. Неки сматрају да је општим стањем у земљи, и у кући у којој је у Нашу реч!“
карикатура илустровани приказ писане форме: провео скоро цео радни век. Рече, да ретко ко Напомињем: прошло је време. Ако је
афоризма, сарказма, подсмеха, критике... на исплаћује хонораре за објављене карикатуре, директор био мушког пола, онда је ОН. Ако је
оригиналан начин. те да шаље малом броју листова и часописа. био женскога пола, онда је Она.
Тако, велики број нас, који смо брусени и Да му „Политика“ плаћа 1.000 динара по
промовисани од стране Величковића, највећи објављеној карикатури. С обзиром да редовно (Наставиће се)
број библиографских јединица остварио је пратим политикин културни додатак, и рубрику
Нова наша реч 13