Page 10 - NNR 17

Пише: Александар Стојановић

НАЦИЈА И НАЦИОНАЛИЗАМ (3)

Однос државе и национализма

Разматрати однос између две појаве које
коегзистирају, није увек једноставан задатак.
Тако, док је лако на здраворазумски начин
диференцирати небо и земљу, или вукове и
јагњад, у друштвеним односима, везе између
појава су ретко једнозначне, а границе међу
њима, стапајуће, пре него скоковите и изразите.
Прича о односу нације и државе је у
потпуности конгруентна томе. Једноставно,
ови феномени су већ доста дуго део политичке
теорије и праксе, цементирајући на тај начин
своју позицију у здраворазумском тумачењу
света. Наравно, „доста дуго“, у ширем
историјском спектру представља кратак период,
али је на колоквијалан начин, коректно тумачити
период од два или три века, као „доста дуг“.
Током тог периода, појмови државе и нације се
користе или као синоними, или као појмови који,
ако нису у потпуности истоветни у садржинском
смислу, онда то јесу у огромној мери. Конфузију
у целу причу о државама и нацијама уноси
и савремена терминологија, којом државама
додајемо префикс „националне“, формирајући
на тај начин појмовни апарат који још више
указује на неодвојивост ове две појаве. Ипак, поред тога, треба њима отпочети пут дубљих других земаља. Дакле, сувереност, онако како
међу њима постоје разлике и у садржинском тумачења и ширих представа. је доживљавамо од времена Бодена и Хобса
смислу, као и у периодима настанка. Оваквих дефиниција, логично, има доста. (који су и најзаслужнији за позиционирање
Зарад задовољења интелектуалне Највећи број њих је сагласно око темељних овог појма у политички речник), представља
радозналости, али и политичке писмености, конститутивних елемената државе. Најмањи врховну власт на одређеној територији, те
важно је указати на суптилан однос између заједнички садржилац би гласио, да држава самостално креирање и спровођење унутрашње
државе и нације, односно, прецизније, релацију представља политичку заједницу која своју и спољне политике. Једна од димензија суверене
деветнаестовековне државе и националистичких суверену власт спроводи на границама омеђеној власти, јесте и способност државе да своју
идеја, које су почеле да се рађају широм Европе територији и над становништвом које ту супериорност у односу на неке друге друштвене
(водећи се полазном хипотезом да прво настају живи. Дакле, кључне су три детерминанте: групе, материјализује кроз примену физичке
национализми, па након тога, нације). Како је територија, становништво и суверена власт. силе, на коју, једино она унутар датих граница,
у претходним деловима есеја читалац могао Често се, такође, апострофира монопол државе има монопол.
да види, намера писца је да свакодневним на примену физичке силе, како је, уосталом, Даље, држава свом становништву мора
политичким појавама и процесима, да неопходну одређује и Макс Вебер, али за потребе овог да пружи безбедност, здравствене, социјалне,
интелектуалну позадину, која није очигледна рада није неопходно детаљније се бавити свим образовне и друге услуге, чиме она правда
и не може се здраворазумски детектовати, карактеристикама државе. смисао свог постојања, које је финансирано од
али је увек присутна. Идеје су интелектуална Како је наведено, држава се протеже на стране истих тих грађана, који државни буџет
надградња праксе и оне се никада не смеју одређеној територији – тродимензионалном пуне плаћањем пореза и доприноса.
пренебрегнути. простору који обухвата воду, земљу и Овакво, формално одређење државе,
У сличном духу интелектуализације праксе, ваздух, унутар државних, међународно представља преглед манифестних
биће настављено и даље. Пре указивања на први признатих, граница. Такође, у територију карактеристика државе које су мање-више
непосредан контакт државе и национализма, државе спадају и амбасаде и дипломатско- познате ширем аудиторијуму. Међутим,
неопходно је нешто рећи о теорији државе. конзуларна представништва. Питање граница наведена одређења су лишена дубљег
држава је вечито извориште несугласица у разумевања природе и смисла државе, до
О држави међународној заједници, и оно се решава у којих се може доћи сагледавањем латентне
складу са тековинама међународног права, стране државе и њеног историјског формирања.
Држава представља непобитни део међусобног компромиса, или, најчешће, права Управо том страном феноменологије државе
политичке стварности, и као такав, један је од јачег. Даље, на датом простору живе људи, су се бавили многи политички теоретичари и
најважнијих инструмената којим објашњавамо који нису хомогени по свом етничком пореклу, теоретичари државе, чија су учења, у већој или
друштвене токове, права и обавезе грађана, језику, традицији, па чак, ни култури, али који мањој мери, припадала некој од најважнијих
правду и неправду у заједници или свету, и томе уживају одређени корпус права и обавеза, које струја теорије државе (апсолутистичка,
слично. Као облик друштвеног организовања, имају као њени држављани. Држављанство је конституционалистичка, етичка, класна и
схваћен на начин који нам је познат и данас, правна категорија, и оно се добија захваљујући плурална теорија). О идејама неких припадника
историјско трајање државе није подударно испуњењу одређених формалних дужности и ових школа мисли ће бити речи у даљем
њеним значајем. У савременом смислу, држава, претпоставки. делу рада. Сада је потребно непосредније се
према доминантном мишљењу теоретичара На крају, да би држава била међународни осврнути на развој државе, и њену интеракцију
државе, датира из 16. века. По својим субјект у пуном смислу те речи, неопходно је да са национализмом.
карактеристикама, представља појаву другачију има способност наметања и спровођења своје
од античких полиса, средњовековних царстава воље над људима који живе на датој територији. Развој државе
и других политичких заједница, и због тога је Управо се под тиме, подразумева када се каже
не треба поистовећивати са њима, о чему ће да је држава суверена. Суверен је онај који је Како је већ више пута у току ове
бити речи нешто касније. у нечему највиши, најмоћнији, а у политичком расправе исказано, треба бити врло опрезан
Приликом одређивања основних атрибута смислу, суверена је она држава која има врховну у изједначавању појава и процеса који су
државе, могуће је поћи различитим путевима. власт над својом територијом. Као кључни су реализовали у различитим историјским
Може се, што је уобичајена пракса, поћи историјски догађај за рађање суверених држава, тренуцима, без обзира на то што нас
од правно-политичких дефиниција. Овај сматра се Вестфалски мир из 1648. године, када здраворазумско размишљање на то наводи.
пут је пријемчив због своје концизности, је инаугурисано право држава да самостално, Тај савет важи и када је у питању посматрање
релативне прецизности, лаке разумљивости, секуларно, регулишу своје унутрашње историјског развоја државе. Иако се чини
као и практичне употребљивости приликом односе, као и да на спољнополитичком пријемчивим, изједначавати модерну државну
објашњавања других појава и процеса. Мане ових плану наступају самостално и независно, формацију са старо-грчким полисима, римском
одредница се огледају у извесној површности поштујући самосталност и независност империјом, или монголским царством, то није
и тенденцији ка поједностављивању, али и
10 Нова наша реч