Page 15 - NNR 14

чланови Клуба младих писаца при Радничком Марковића и Светолика Станковића. (Наша омладине Среза лесковачког, који се састојао
универзитету. реч, XXV, бр. 50; 19.12.1969.) од седам комуна: Лесковац, Брестовац, Вучје,
Поход „Титовим ратним путем је Косанчић, Манојловце, Печењевце и Турековац.
трајао од 27. априла до 3. маја 1969. године. * * * Лист је излазио на петнаест дана, на два листа
Поред награђених аутора, учествовали су и тадашњег стандардног формата „Наше речи“.
двадесеторица истакнутих ученика Гимназије Због осипања чланства, недостатка услова Главни и одговорни уредник био је – главни
и чланова „Феријалног савеза“ Лесковца. за рад, материјалних средстава и простора, као и одговорни уредник „Наше речи“ Милисав
(Живан Стојковић, Никола Ристић: „Феријалци и због неслога и сучељавања, пре свега водећих Маринковић. Бавио се углавном активностима
Лесковца 1953–1983, Лесковац, 1985, стр. 178– раденика у култури (политички активних!), младих: ангажовање у омладинским радним
181; и лист „Машинац“) наступила је стагнација у раду и западање у акцијама, идејно-политичко образовање, радним
стање летаргије свих клубова. успесима маладих радника и омладинским и
Крајем 1972. године, руководства клубова радним сусретима, пре свега мајским.
* * * су се договорила да се, из више практичних Последња, 4. страна била је резервисана за
разлога, сви клубови уједине у један књижевни младе литерате и писце, не само из наведених
У Лесковцу је дошло до значајног осипања клуб, што је и учињено почетком јануара 1973. комуна, него и шире. Међу њима су ученици,
чланства књижевних клубова, неки афирмисани године. Формиран је јединствен Књижевни радници, студенти и омладинци.
писци су променили место боравка. Тако су, из клуб „Глубочица“, са новим акционим планом. Посебно живо и свечано, у мају месецу
Лесковца, отишли: Миодраг Митић, Добривоје За првог председника изабран је, професор 1965. године, као и сваке године у ово
Каписазовић, Првољуб Пејатовић, Димитрије и писац, Борисав Здравковић, а за заменика време, одвијао се литерарни, поетски и упште
Тасић, Бранко Перошевић... (Мирослав председника Јосиф Стефановић. Из пера – књижевни живот на југу Србије. Културно-
Миловановић, „Песмопис“, Лесковац, 1977, стр. новинара Родољуба Стојковића, у недељнику просветна заједница среза, у сарадњи са
15). Године 1969, и 1970, По завршетку средње „Наша реч“, 26. јануара 1973. године, освануо Културним центром, организовали су мајске
школе, више њих младих, већ формираних је наслов „Лесковачки књижевници под истим ЛИТЕРАРНЕ СУСРЕТЕ, на нивоу региона.
писаца, наставило је школовање на факултетима кровом“ (Наша реч, XXIX, бр. 4, 1973). Од око стотинак учесника из Лесковца, Вучја,
ван Лесковца: Мирјана Тасић, Ђокица Овим чином, формално су престали са Бојника, Лебана, Власотинца, Сурдулице,
Петковић, Јелена Дугоњић, Љиљана Јанаћковић, радом сва три књижевна клуба: „Светислав Бујановца и Прешева; Комисија за културно-
Перица Пешић, Миодраг Горановић, Милорад Вуловић“, „Градски књижевни клуб“ и „Клуб забавни живот Среског комитета СО, вршила
Цветковић, Љубомир Станишић и други. Затим младих писаца“ при Радничком универзитету. је избор најбољих младих песника, који су,
и они који су се, после завршене средње школе, потом, учествовали на МИТИНГУ ПОЕЗИЈЕ,
вратили у своја места рођења: Бранимир * * * 24. маја. „Певам – дакле, постојим!“ – лебдело
Стаменковић, Љиљана Миловановић, Радмила АНЕГДОТЕ: је у ваздуху.
Рашић Џиги, Милош Цветановић, итд. У прилогу „Наше речи“ – „Реч младих“,
После више година, познати новинар и На састанцима Клуба писаца, чланови у два броја, објављени су стихови учесника
уредник „Новости“ Владимир Красић („наш Клуба читали су своје нове радове, написане мајских манифестација из поменутих општина
човек“), у једном чланку, питао је: „Где су, између два састанка. После сваког рада, са југа Србије: Томислав Петровић, Снежана
шта раде?“, поименице, напред поменути – следила је дискусија и добронамерна критика. Илић, Бојана Кривошија, Светозар Јовановић,
талентовани млади писци – из генерација Вероватно због слабог квалитета, радови Бора Стојковић, Павле Тончић, Мирјана
шездесетих година. Микице Милошевића су увек лоше оцењивани. Плећаш, Драгица Младеновић, Љиљана Ристић,
У убеђењу да га чланови Клуба „мрзе“, на Бранимир Стаменковић, Лазар Миленковић,
* * * једном састанку је прочитао мање познату Цветковић Слободанка, и други.
песму Сергеја Јесењина. „Другарска“ критика
Године 1969, што се догађања на књижевном се опет обрушила на Микицу, са лошом оценом.
пољу тиче, у Лесковцу су забележена следећа Кад је Микица извадио збирку песама Јесењина
догађања (Наша реч, 1969.): и показао песму песника светске славе – сви
Уторак, 1. априла 1969. године, одржана су ућутали, а Микица је „доказао да чланови
је оснивачка скупштина Градског литерарног Клуба имају каприц против њега“.
клуба. „Скупштини су присуствовали
представници више генерација лесковачких *** **** ***
љубитеља поезије и стваралаца.“ На крају
скупштине изабрана је управа клуба. (Наша Према казивању Станимира Стојмировића
реч, 1969.) Овај „литерарни“ клуб је, до гашења, Грицка, у Брестовцу је, гостовање Клуба младих
егзистирао као „Градски књижевни клуб“. писаца било најављено плакатом, на коме „Реч младих“, као лист омладине среза,
Дана 7. јуна 1969. године, изабрана је нова је писало: дана тог и тог, „Гостују најбољи постојао је док је постојао и срез.
управа КК „Светислав Вуловић“, за председника песници из Лесковца“. Односно до административног
је изабран поново Јосиф Стефановић а за Навалили Брестовчани да чују и виде прекомпоновања срезова и комуна у регионе
подпредецника Добросав Туровић, за секретара најбоље лесковачке „песмопојце“. Међутим, с и општине, односно до 1966. године.
Ђорђе Цветковић. (Наша реч,1969.) обзиром да посетиоци нису разумели „модерну“
У августу 1969. године, у Печењевцу поезију, почели су да вичу „Уа!“ и да се полако
је основан Завичајни клуб студената, први разилазе. Пошто је Грицко наступио са својом
председник Душан Митић. А, 1. октобра 1969. причом на почетку, сишао је са бине и стао
године, објављен је први број листа младих близу излаза. Што је књижевни сусрет више
(средњошколаца и студената) „Наше стазе“, одмицао, све више је расло незадовољство
главни уредник Ђокица Петковић (од 1969. присутних. Они који су ближе становали,
студент права), а заступљени су: Ђокица почели су да се враћају од куће са кромпирима
Петковић, Душан Митић, Олгица Марковић, и парадајзима, и да гађају песнике, који како
Радунка Ђокић... (Наша реч,1969.) наступи, уз звиждуке и повика „Уа!“.
Крајем септембра 1969. године, после Један посетилац, који је стајао позади,
застоја у раду, почео је са радом Клуб писаца близу Грицка, викао је „Још! Још!“
при Радничком универзитету. (Наша реч, XXV, Грицко, изненађен, помислио је да се овоме
бр. 39, 1969.) допало оно што песник на сцени казује, упитао
га зашто виче „Још! Још!“, а овај му одговорио: «Трибина младих», лист за младе Општине
* * * „Зато што имам још два парадајза!“ Лесковац, са извесним закашњењем, био је
природни наследник «Речи младих», иако је
Клуб писаца „Сневања“ и Завичајни клуб ЈОШ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: било извесних концепцијских разлика.
студената из Брестовца, објавили су збирку
песама аутора: Мише Цветановића, Зорице У 1964. години, „Наша реч“ је почела да
Антић, Снежане Милошевић, Слободана објављује додатак „РЕЧ МЛАДИХ“ – лист

Нова наша реч 15