Page 12 - NNR 14

КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА

Једна од организација која готово 120 година својом хуманом мисијом - Многе чланице су пасивно-активне, јер организација функционише
прискаче у помоћ народу у невољи, а током новије историје наша се по принципу ‘’кад ко може’’. Жене су осетиле потребу да се активирају и
земља више пута суочавала са њом, јесте Коло српских сестара. Њен свакодневно нам се прикључују нове. Што се тиче пријатеља и спонзора,
огранак у Лесковцу , у време актуелне пандемије, уз подршку Црквене углавном су то лесковачки привредници и они, издвајањем одређених
општине Лесковац, локалних привредника и људи доброг срца, припрема количина својих производа, желе да покажу друштвену одговорност и,
пакете са храном и хемијским производима за најугроженије суграђане. најчешће анонимно, помогну угроженим суграђанима.
Тренутна база Кола српских сестара, смештена је у предворју Мимо поменутих активности, Коло српских сестара, не занемарује и
Цркве Оџаклије, где помоћ пристиже, и одакле се дистрибуира онима, своје редовне посете Медвеђи, општини која има велики број породица
којима је, због лоше економске ситуације, у време корона вируса, теже са више деце. За нас је то помало неуобичајено, али тамо је мало
него осталима. домаћинстава са мање од четворо деце, каже Јелена:
- Припремили смо поклоне за те малишане у којима су углавном
слаткиши, али верујем да ће им се обрадовати, колико год да је породица
богата. Сутра ће доћи свештеник из Медвеђе да их покупи,а данас смо
пакетиће отпремили деци у Косаничкој Рачи, у општини Куршумлија,
на граници са Косовом и Метохијом.
Ове године, Ускрс ћемо прославити у складу са препорукама Кризног
штаба и Владе Србије, па празничне поклоне малишани из Лесковца,
као дар Кола српских сестара, неће моћи да добију у цркви, али Јелена
верује да ће им се, чим се епидемија заврши, пружити прилика да, макар
и са закашњењем, додатно осете радост највећег хришћанског празника.

IN MEMORIAM

- Коло се снашло и у овој чудној ситуацији. Помажемо угроженим
породицама, старијима, који због забране не могу да се крећу, болеснима,
лицима са инвалидитетом. Уствари, помажемо сваком ко нам се обрати.
Припремамо пакете, који се састоје од прехрамбених намирница и
средстава за личну хигијену. Лесковачко свештенство, које најбоље
познаје своје парохијане, помаже нам да скромну помоћ упутимо на
адресе свих којима је потребна, - каже Јелена Ераковић, председница ДУШАНКА ЖИВКОВИЋ
лесковачког огранка Кола српских сестара.
Најзначајнију подршку у прикупљању намирница и хемије, пружају 29.12.1957. – 11.4.2020.
грађани доброг срца, који приликом сваке куповине издвоје и донирају
део производа. Углавном су то тестенине, конзервирана храна, сапуни Са неизмерним болом и тугом у овоме тешком времену, за нашу
и друга средства за личну хигијену, а Јелена верује да би ова акција Дуду.
била масовнија да је са њом упознат већи број људи. Душанка Живковић, је рођена у породици Станковић, од угледних
грађана Лесковца, оца Драгића, послератног судије, и мајке Радмиле,
службенице у суду. За разлику од оца и брата, изабрала је лекарски
позив. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду, где је
завршила специјализацију из инфективних болести.
Дудине врлине уклопиле су се у образовање стечено факултетом.
Искрена љубав према човеку, емпатија и пожртвованост, допуниле
су њено велико знање и искуство у професији коју је обављала.
Медицинску струку је јако волела, а колеге неизмерно ценила. Своје
знање преносила је ученицима Средње Медицинске школе у Лесковцу.
Није имала радно време, безрезервно је пружала подршку свима.
Њену топлину осетили су они којима је највише требала Умела је
да воли, и људи су је волели! Врло храбро и одважно је одлазила на
посао, враћала се кући забринута за здравље својих болесника. Била
је свесна ризика којем је изложена. Радила је пођеднако као и њене
млађе колеге у овом преломном тренутку.
Дудина вечита љубав датира још из средње школе, њихова
повезаност је нераскидива. И у болести, пожртвовано је остао уз њу,
све до одласка на њено Инфективно одељење у Лесковцу, на коме
је провела цео свој радни век. Свој живот посветила је породици,
супругу, ћерки и унуци. Волела је свој Лесковац и људе којима је
била окружена.
Најдража Дудо, мама, најбоља бако, драга сестро, ујна, тетка,
- Ми смо, преко званичне фацебоок странице апеловали на Све ово нас је веома изненадило. Остаје велика празнина.
Лесковчане да нам се придруже прилозима који не морају бити велики, Катарина, твоја миљеница, Срцко како си је звала, пита зашто не
али сваки од тих производа ће некоме значити много. Свештеници зовеш. Требало је да одрасте уз тебе у Лесковцу. Сви смо те жељни
су, такође, након служби и проповеди, упознавали вернике са нашом остали. Ниси изгубила снагу ни у најтезим тренуцима. Била си и
акцијом. Глас о нашим активностима се тако ширио,али верујем да још остала борац. Прави херој и узор за све колеге. Твоја племенитост
увек има оних који би могли да помогну, а не знају коме да се обрате. остаје као вечити путоказ. Доброту си показала и у најтезим тренуцима.
Јелена Ераковић истиче да је Коло српских сестара непрофитна На Лазареву суботу, 11. априла 2020. године, отишла си са
организација, основана са идејом да помаже невољницима у време ратова анђелима.
и криза. Није сигурна колико лесковачки огранак тренутно броји чланица, Остајеш заувек у нашим срцима.
али наглашава да је њихов број, од почетка епидемије, нагло порастао.

12 Нова наша реч