Page 10 - NNR 14

СРЂАН МИЈАЛКОВИЋ, БЕЧ:
ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКОГ “КАРАНТИНА”

-Оно што се најтеже подноси је сунце и Има и будалаштина, превара, саморекламерства,
лепо време, а било га је ових дана у Бечу. Сада свега и свачега, али то је ипак у мањини.
је захладило, па има и снега. Иако у Аустрији Морам признати, непријатно сам
не постоји директна забрана изласка, већ савети изненађен неким реакцијама медија и неким
и снажне препоруке органа власти да се остане представницима институција у Србији, који су
у кући, мислим да је „самоизолација“ нужна и показали врло неодмерен однос према бројним
да је то став личне и друштвене одговорности, грађанима из српског расејања који су, оставши
а још више здравог разума уопште,- поручује без посла, станова и средстава за живот, били
Срђан Мијалковић, председник “Просвјете принуђени да похрле својим кућама. А где
Аустрија” из Беча. би, иначе?
- Срећом, неки од нас могу да раде од куће, Потпуно разумем страх, бригу и опрезност
деца не иду у школу и на факултет, па смо у у Србији и изван ње, подржавам и поштујем
породици врло дисциплиновани. Ипак, моја све донете мере, али управо је ово време када
супруга је лекар, врло је ангажована, њена морамо показати да смо људи, да смо једно, да
ординација и у ово време ради пуном паром, смо исти народ – где год живели и радили, па
тако да је она највише изложена ризицима као што заједнички делимо успехе, морамо бити
које ова ситуација носи са собом. То је наша заједно и у овако тешким временима! Управо
породична и свакодневна брига и борба. Ту је сада је важно да се поштују цивилизацијске
и брига за наше најдраже у домовини и шире, покаже још већа пажња и подршка. Не треба вредности, наш заједнички духовни и културни
родитеље, рођаке, пријатеље у другим земљама заборавити ни тешку ситуацију за наш народ простор и основна грађанска права, а не да се
, па су телефони и друштвене мреже и Цркву у Црној Гори, за коју тек треба наћи делимо на „домаће”, „странце”, „гастарбајтере”
актуелнији него икада. И ми са терасе решење. и шта све још не! Начин на који су се поједини
аплаудирамо здравственим радницима и свима Што се Одбора „Просвјете” у Аустрији представници државних органа односили према
који се боре за људске животе и повратак тиче, ми смо на време схватили ситуацију и томе врло је споран и бесмислен.
нормалности. благовремено обуставили и одложили наше Посебно се питам ко се први сетио старог
Са друге стране, мере предострожности бројне пројекте: „Просвјетину школу српског титоистичког израза „гастарбајтери” који има
- маске, рукавице, дезинфекциона средства језика”, „Мали хор Просвјете” , „Клуб младих у себи врло негативно и омаловажавајуће,
и све остало што је нужно набавили смо и уметника”, „Сусрете и разговоре”, овогодишње увредљиво значење, а којим се сада у нашој
активирали на време, тако да се уз довољно излете и екскурзије и друге хуманитарне и земљи „титулишу” баш сви они који се из
велико међусобно одстојање и често прање културне активности. Одговорност према нашој којих год разлога, налазе изван територије
руку, лица и општу дезинфекцију, ризик ипак деци, нашим пријатељима, чланству и бројним Србије, било из Европских или ваневропских
мало смањује. Но, било би лепо када би већина људима који нас прате, на првом је месту. У земаља. То је недопустиво, па се уздам у свест
грађана Беча била довољно дисциплинована и овој ситуацији, наше активности се своде новинара и одговорних, да барем почну да за
када би лична и општа опрезност била на вишем на обавештавање јавности, ширење важних грађане који живе изван земље макар користе
нивоу, јер у неким деловима града има још увек информација и помоћ угроженим суграђанима, другачије, неутралне изразе, као „дијаспора”
превише неодговорних суграђана који као да не посебно онима који су се затекли на путу према или „расејање” или слично.
схватају озбиљност ситуације. На жалост, има домовини, а ових дана их није било мало. Никоме од нас који живимо изван домовине
и довољно „наших” међу њима, па се надам да Драго ми је да већина наших људи у није било пријатно када је „дијаспора” од неких
ће самоизолацијом заштитити и себе и друге! расејању и матици показује солидарност и означена као главни кривац за ширење заразе
Ово што нам се дешава, за све је велико то се може видети на бројним примерима у Србији, иако је јасно да за то нема доказа
и ново искуство. И није лако. Ипак, треба се помоћи, подршке, нарочито путницима, и да су разлози за ширење заразе бројни и
сетити да је многима још теже - преостали старијим и угроженим суграђанима. Показује другачији! Напротив.
Срби на Косову и Метохији већ двадесет година се солидарност и болеснима у другим земљама, Опет, хоћу да истакнем да су у Бечу и
живе у још строжем карантину, још већем Италији, Шпанији, Кини...Опет, на друштвеним Аустрији, упркос свим тешкоћама, наша
страху и опасностима, под тешким условима мрежама управо у ово време „врцају” разни Амбасада и конзуларна представништва
ограничавања кретања и са још много других вицеви, пошалице, шале, па се и ту препознаје показали висок степен професионалности и
тешкоћа. Ово је време да их се и сада сетимо жилави и борбени дух нашег народа, који и када људскости и да су брзо и ефикасно, колико
и да се, чим могућности дозволе, према њима је тешко, налази снаге за смех и пркос недаћама. се могло и према могућностима, а понекад и
преко тога, помогли многим нашим људима,
не гледајући одакле су и ко су, што је за сваку
похвалу.
Исто тако, Представништво Републике
Српске било је прва, права и важна адреса за
бројне студенте и наше људе пореклом из тих
крајева.
Наша Црква овде, на челу са владиком
Андрејем, показала је велику одговорност и
правовремене мере, брзе и добре реакције,
поштујући све одлуке и препоруке власти,
а свештенство и даље пружа нашем народу
духовну потпору и велики ослонац у тешким
и врло ограничавајућим околностима.
То нису једини позитивни примери, има их
много, много више него негативних. Верујем
да ће наш дух, наша духовност, пркос и разум
превладати, да ћемо ми, као народ, доказати
своју традиционалну издржљивост, доброту,
поштење и самопожртвованост у тешким
временима и да ћемо из ове опасне и озбиљне
ситуације изаћи без тешких поседица, а можда
паметнији и бољи него што смо били, како у
нашој матици тако и у расејању!

10 Нова наша реч