Page 15 - NNR 12

У роману има хумора и сатире: подсмеха, ругања и хетероген и разбијен на мање целине. Ако би, од стране ка још неколико студија. На пример, о лику Селске Тетке
сарказама. Извргавања руглу свега ненормалног у овом аутора, био подвргнут тријерењу и ослобођен плеве и у роману „Селска тетка визитарка“, у психолошком, и
караказану, од сеоских ђилкоша, преко малограђана, до неких банализама, остало би оно највредније: сјајни моралном погледу, као и пластичном трансформисању
министара и власти. Од неписмених до „школованих делови и заокружене целине. Ако би те целине биле лика током периода биолошког сазревања. Успут и
будала“, самопромовисане елите и партијског кадра, кога под насловљене, нумерички или на неки други начин других спореднијих и споредних ликова, позитивних
народ бира а затим кука како му није добро. означене, онда би визуелни дојам, начин читања и и негативних.
Осим у породичном амбијенту, Селска тетка приступ делу био другачији и сврсисходнији. Затим, о друштвеним, социјалним и политичким
визитарка би понајпре требала да уђе у позориште. У Моја прогноза би била: Могуће је да Селска приликама и питањима у роману. Ти делови су оно
њој има толико материјала за монодраме, скечеве, па и тетка визитарка буде треће дело вредно пажње за есенцијално, животно, историјско и књижевно у делу.
кабарее. Од истог материјала, један уметник направи изучавање лесковачког говора, после обимног дела
кућу, други скулптуру, а трећи архитектонско ремек-дело. Драгутина Ђорђевића и Речника лесковачког говора РЕЧНИК
Првак драме Народног позоришта у Лесковцу, покојни Бране Митровића. Оно је ризница речи, израза,
Драган Мићаловић вапио је за текстом монодраме на пословица, изрека свих врста, псовки, клетви, благосова, ”За пјесме и за приповијетке може чоек кога
лесковачком говору, коју би изводио, али није има ко надговарања, оговарања... у лесковачком говору. питати да му их каже; али за пословице не може (као ни
да га напише. Ја бих роман Селска тетка визитарка, претенциозно, за ријечи), него, кад се с ким говори, ваља пазити и чекати
С обзиром да се ради о роману у стиховима, оценио као: нова књижевна форма, аутентична и док се која не рекне у разговору.” (Вук Стеф.Kараџић:
уметнички дојам стиховања не долази толико до изражаја. аутоктона, а у којој су садржане све књижевне форме: Српске народне пословице (Предговор пређашњи, III),
Аутор, најчешће на крају стихова умеће речи и просте од изрека, преко цртица, прича... до романа. А на бази ИРО ”Просвета”, Београд, 1987, ст. 17-18.)
реченице – риме ради. Пријемчивије су спонтане риме, народног говора Лесковца и околине. Речник лесковачког говора Бране Митровића,
оне које долазе саме по себи, у полустиховима. Читати или не читати овако обимно дело? У дугогодишњег професора српског језика и књижевности
Главна јунакиња има своје матично, крштено име и бајковитој причи, у пећини пуној драгуља, тајанствени у лесковачкој Гимназији, после објављивања је
име од миља. И тим именима је ословљавана у делу. Нико глас каже: „Ако узмеш – кајаћеш се, ако не узмеш – опет оспораван, управо од Лесковчана, јер: “Брана није
је није ословио са тетка!, још мање окарактерисао као ћеш се кајати.“ А то би значило: Узимај често колико рођени Лесковчанин!” Међутим, САНУ је, са стручне
Селска Тетка, осим аутора у наслову и поговору књиге. можеш, док има. и научне стране, високо оценила тај речник. После њега,
(Мада, она је у роману доживела доба старости тетке.) Добро дело писац пише читавога живота. На основу кренули и други сакупљачи и записивачи да објављују
Можда би најприкладнији назив романа био Селска обимности и садржајности дела Селска тетка визитарка речнике, као што су: Речник заплањског говора, Речник
тетка, без ближе одреднице визитарка. Из текста, нема : роман са 1643 строфа са по осам стихова (октава) и врањског говора...
се утисак да Селска тетка прави визите по кућама. Чак, Речник са 11972 речи и израза, има се утисак да је дело Пре извесног времена, на научном скупу у
штавише, више њу прате, пресрећу, или њој долазе на читавога ауторовога живота живело у аутору, са временом Лесковцу “Kњижевност на дијалекту”, говорећи о
кућу ради савета, оговарања, тешења... расло и израсло до ове величине. Селска Тетка је у речнику професорке Др Радмиле Жугић: Речник говора
Лик главног јунака, Селске Тетке, протеже се као танка аутору препознала свога „родитеља“ који је водио кроз јабланичког краја, САНУ, Београд, 2005; један професор,
нит која повезује и споредне ликове, слике и сентенце. Она живот, у селу и у граду, доводио је у разна искушења из доктор књижевности рекао је: “Да није било Речника
је често епизодни учесник у неким призорима и догађањима, која је она мудро и вешто илазила као победник, никада лесковачког говора Бране Митровића, не би било ни
као посматрач у пролазу или слушалац. поражена и понижена. Речника говора јабланичког краја.”
На пример, у роману Поп Ћира и поп Спира Стевана Ово дело није писао Љубомир Стојановић, него Говор и језик неког народа нису речи, већ значења
Сремца, фрау Габријела (споредни лик), је та „селска његова љубав према људима у средини у којој живи, према тих речи. За сваку реч и синониме те речи, Љубомир
торокуша“, која са амрелом у руци, крстари шоровима, култури тих људи у ширем смислу, а пре свега према је у Речнику, на 200 страна, описао значења безмало
отвара капије и капиџике и шири трачеве. говору лесковачког краја. У напору да језичко и духовно 12000 речи и израза и навео примере њихове функције
Као што име не чини човека, ни назив дела, у благо лесковачког говора сачува од заборава, у овој и практичне употребе у живом народном “лесковачком”
овом случају – не чини дело. И назив романа Нечиста несвакидашњој ризници. На ползу лингвиста, есејиста, говору.
крв Борисава Станковића је наишао на удар књижевне компаратиста, културолога... од којих је за очекивати, да У речницима српског језика се, као и у многим
критике, као неприкладан, па је остао онакав како га је стручно и научно оцене и искористе ово дело. речницима, наведе реч, затим синоними те речи, онда
аутор изумео. Као лични биограф Селске Тетке (и кум!), Љуба је и изрека/фраза, као пример употребе те речи у говору.
Роман, као да је писан у једном даху: без прекида, са њом провео део живота. Она је постала део њега, и он Време је да се направи , условно речено – речник, односно
без наслова целина, без знакова интерпункције. (Осим део ње. Селска Тетка је, попут Ђекне из популарне серије – Лексикон народних изрека. Вероватно би се, затим,
тачке на крају сваке строфе, и ту и тамо још понеког „Ђекна још није умрла а кад ће, не знамо!“ И Селска као “варијетет”, појавио и лексикон изрека лесковачког
знака.) Текст је писан са лакоћом и надахнуто, али Тетка никад неће умрети, живеће док је села и града, док говора, односно лексикон изрека на “лесковачко-
местимично нашироко и надугачко до те мере да читање је људи и нељуди, правде и неправде, живота и смрти. јужноморавском” дијалекту.
постаје заморно. Например, поменути роман Поп Ћира
и поп Спира је подељен на „главе“. На почетку сваке ***
„главе“ је кратак осврт : о чему се ради у тој глави, па У Лесковцу,
читалац може сам да одлучи да ли да је чита или не. Осим ове „студије“ дела, како је назва г-дин 19.11.2019. године, у 19 х, Kњижара “Стошић”
Не бих рекао да је роман слојевит. Више је Милићевић (на промоцији), може се пажња усмерити

In memoriam

Част је била познавати и имати за пријатеља

Драгана Павловића

великог визионара, хуманисту и добротвора.

Збогом племенити човече.

Горан Цветановић

Нова наша реч 15