Page 10 - NNR 12
P. 10

НАЦИЈА И НАЦИОНАЛИЗАМ (3):
          ОДНОС ДРЖАВЕ И НАЦИОНАЛИЗМА



         Разматрати однос између две појаве које                                 стране истих тих грађана, који државни буџет
      коегзистирају, није увек једноставан задатак.                              пуне плаћањем пореза и доприноса.
      Тако, док је лако на здраворазумски начин                                     Овакво,  формално  одређење  државе,
      диференцирати небо и земљу, или вукове и                                   представља  преглед  манифестних
      јагњад, у друштвеним односима, везе између                                 карактеристика државе које су мање-више
      појава су ретко једнозначне, а границе међу                                познате  ширем  аудиторијуму.  Међутим,
      њима, стапајуће, пре него скоковите и изразите.                            наведена  одређења  су  лишена  дубљег
         Прича  о  односу  нације  и  државе  је  у                              разумевања  природе  и  смисла  државе,  до
      потпуности конгруентна томе. Једноставно,                                  којих се може доћи сагледавањем латентне
      ови феномени су већ доста дуго део политичке                               стране државе и њеног историјског формирања.
      теорије и праксе, цементирајући на тај начин                               Управо том страном феноменологије државе
      своју позицију у здраворазумском тумачењу                                  су се бавили многи политички теоретичари и
      света.  Наравно,  „доста  дуго“,  у  ширем                                 теоретичари државе, чија су учења, у већој или
      историјском спектру представља кратак период,                              мањој мери, припадала некој од најважнијих
      али је на колоквијалан начин, коректно тумачити                            струја  теорије  државе  (апсолутистичка,
      период од два или три века, као „доста дуг“.   Највећи број њих је сагласно око темељних   конституционалистичка,  етичка,  класна  и
      Током тог периода, појмови државе и нације се   конститутивних елемената државе. Најмањи   плурална теорија). О идејама неких припадника
      користе или као синоними, или као појмови који,   заједнички садржилац би гласио, да држава   ових  школа  мисли  ће  бити  речи  у  даљем
      ако нису у потпуности истоветни у садржинском   представља политичку заједницу која своју   делу рада. Сада је потребно непосредније се
      смислу, онда то јесу у огромној мери. Конфузију   суверену власт спроводи на границама омеђеној   осврнути на развој државе, и њену интеракцију
      у целу причу о државама и нацијама уноси   територији  и  над  становништвом  које  ту   са национализмом.
      и савремена терминологија, којом државама   живи. Дакле, кључне су три детерминанте:
      додајемо префикс „националне“, формирајући   територија, становништво и суверена власт.
      на тај начин појмовни апарат који још више   Често се, такође, апострофира монопол државе   РАЗВОЈ ДРЖАВЕ
      указује на неодвојивост ове две појаве. Ипак,   на примену физичке силе, како је, уосталом,
      међу њима постоје разлике и у садржинском   одређује и Макс Вебер, али за потребе овог   Како  је  већ  више  пута  у  току  ове
      смислу, као и у периодима настанка.  рада није неопходно детаљније се бавити свим   расправе исказано, треба бити врло опрезан
         Зарад  задовољења  интелектуалне   карактеристикама државе.             у  изједначавању  појава  и  процеса  који  су
      радозналости, али и политичке писмености,   Како је наведено, држава се протеже на   су реализовали у различитим историјским
      важно је указати на суптилан однос између   одређеној територији – тродимензионалном   тренуцима,  без  обзира  на  то  што  нас
      државе и нације, односно, прецизније, релацију   простору  који  обухвата  воду,  земљу  и   здраворазумско размишљање на то наводи.
      деветнаестовековне државе и националистичких   ваздух,  унутар  државних,  међународно   Тај савет важи и када је у питању посматрање
      идеја, које су почеле да се рађају широм Европе   признатих,  граница.  Такође,  у  територију   историјског  развоја  државе.  Иако  се  чини
      (водећи се полазном хипотезом да прво настају   државе спадају и амбасаде и дипломатско-  пријемчивим, изједначавати модерну државну
      национализми, па након тога, нације). Како је   конзуларна представништва. Питање граница   формацију са старо-грчким полисима, римском
      у претходним деловима есеја читалац могао   држава је вечито извориште несугласица у   империјом, или монголским царством, то није
      да види, намера писца је да свакодневним   међународној заједници, и оно се решава у   исправан пут јер се у многим елементима
      политичким појавама и процесима, да неопходну   складу са тековинама међународног права,   наведени ентитети разликују. У колоквијалном
      интелектуалну позадину, која није очигледна   међусобног компромиса, или, најчешће, права   смислу, прихватљиво је ове облике друштвеног
      и не може се здраворазумски детектовати,   јачег. Даље, на датом простору живе људи,   организовања  називати  државама,  али  у
      али је увек присутна. Идеје су интелектуална   који нису хомогени по свом етничком пореклу,   суштинском смислу, оне то нису биле.
      надградња праксе и оне се никада не смеју   језику, традицији, па чак, ни култури, али који   Држава, као политичка организација која
      пренебрегнути.                       уживају одређени корпус права и обавеза, које   је присутна данас, настала је у шеснаестом
         У сличном духу интелектуализације праксе,   имају као њени држављани. Држављанство је   веку. Услови за то су створени током доба
      биће настављено и даље. Пре указивања на први   правна категорија, и оно се добија захваљујући   апсолутне монархије, када је створен контекст
      непосредан контакт државе и национализма,   испуњењу одређених формалних дужности и   за  формирање  организоване  и  разгранате
      неопходно је нешто рећи о теорији државе.  претпоставки.                   бирократије.  Апсолутни  монарх  јесте  био
                                              На крају, да би држава била међународни   централна фигура тадашњих заједница, чији
                  О ДРЖАВИ                 субјект у пуном смислу те речи, неопходно је да   је легитимитет, по Бодену и Хобсу, повезиван
                                           има способност наметања и спровођења своје   са божанским духом у људском обличју, али
         Држава  представља  непобитни  део   воље над људима који живе на датој територији.   би апсолутизам у практичном смислу, био
      политичке стварности, и као такав, један је од   Управо се под тиме, подразумева када се каже   неостварив концепт да као извршни комитет
      најважнијих инструмената којим објашњавамо   да је држава суверена. Суверен је онај који је   није  имао  административно-бирократски
      друштвене токове, права и обавезе грађана,   у нечему највиши, најмоћнији, а у политичком   апарат.
      правду и неправду у заједници или свету, и томе   смислу, суверена је она држава која има врховну   Како је време одмицало, у политичкој
      слично. Као облик друштвеног организовања,   власт над својом територијом. Као кључни   теорији, а и пракси, почело је да бива јасно да
      схваћен на начин који нам је познат и данас,   историјски догађај за рађање суверених држава,   је позиција апсолутног монарха најобичнији
      историјско трајање државе није подударно   сматра се Вестфалски мир из 1648. године, када   мистицизам,  те  да  се  његова  моћ  мора
      њеним значајем. У савременом смислу, држава,   је инаугурисано право држава да самостално,   ограничити. Управо је ограничење и гранање
      према доминантном мишљењу теоретичара   секуларно,  регулишу  своје  унутрашње   власти највећи допринос конституционалне
      државе,  датира  из  16.  века.  По  својим   односе,  као  и  да  на  спољнополитичком   теорије државе и њених теоретичара. Примера
      карактеристикама, представља појаву другачију   плану  наступају  самостално  и  независно,   ради, Монтескјеова размишљања су имала
      од античких полиса, средњовековних царстава   поштујући  самосталност  и  независност   огроман утицај на трипартетну поделу власти
      и других политичких заједница, и због тога је   других земаља. Дакле, сувереност, онако како   на  законодавну,  судску  и  извршну.  Како
      не треба поистовећивати са њима, о чему ће   је доживљавамо од времена Бодена и Хобса   било,  бирократија  је  схватила  да  може  да
      бити речи нешто касније.             (који су и најзаслужнији за позиционирање   функционише сама, и ка томе је и ишла.
         Приликом одређивања основних атрибута   овог појма у политички речник), представља   Централизована  управа,  организована
      државе, могуће је поћи различитим путевима.   врховну власт на одређеној територији, те   наплата  пореза,  формирање  политичког,
      Може  се,  што  је  уобичајена  пракса,  поћи   самостално креирање и спровођење унутрашње   безбедносног, економског система, као и јасно
      од  правно-политичких  дефиниција.  Овај   и спољне политике. Једна од димензија суверене   разграничење ингеренција судова, парламента,
      пут  је  пријемчив  због  своје  концизности,   власти, јесте и способност државе да своју   владе, монарха, али и цркве (која је услед
      релативне прецизности, лаке разумљивости,   супериорност у односу на неке друге друштвене   секуларизације изгубила раније позиције),
      као и практичне употребљивости приликом   групе, материјализује кроз примену физичке   омогућили су стварање темеља за креирање
      објашњавања других појава и процеса. Мане ових   силе, на коју, једино она унутар датих граница,   модерне државе. Све те мере на организационом
      одредница се огледају у извесној површности   има монопол.                 нивоу су омогућиле стварање државе коју данас
      и тенденцији ка поједностављивању, али и   Даље, држава свом становништву мора   познајемо.
      поред тога, треба њима отпочети пут дубљих   да пружи безбедност, здравствене, социјалне,   Поред  наведених  фаза  кроз  које  је
      тумачења и ширих представа.          образовне и друге услуге, чиме она правда   прошао процес стварања државе, а које се
         Оваквих дефиниција, логично, има доста.   смисао свог постојања, које је финансирано од   тичу структуралног прилагођавања, на развој

      10                                                                                               Нова наша реч
   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15