Page 14 - NNR 12

Перица Пешић, приказ дела
СЕЛСКА ТЕТКА ВИЗИТАРКА

Љубомир Стојановић, ауторско издање, Лесковац, 2019.
До сада, од ове књиге, Селске тетке визитарке, лесковачког) (1899); Сретен Динић: Наша работа (1925); Александринац, мада јавља се и шеснаестерац, нпр. у
нисам имао обимније књижевно дело у рукама. На читање поратни: Сергије Димитријевић: Грађа за проучавање песмама Војислава Илића.
ове књиге утрошио сам два месеца, са паузама за ручак Лесковца и околине (1954); Миодраг Васиљевић: Народне У овом роману, стихови су необично дугачки,
и вечеру. И скоро толико на размишљања и записима о мелодије лесковачког краја (1960); Жак Kонфино: састоје се, најчешће од 26 до 28 слогова. Именовање
битном у њој. Моје јединче (1952); Јоца Михајловић: Лесковачке постаје сложено: двадесет-шестерац, двадесет-осмерац;
Као мото овог дела, могли су да послуже први изреке (1968) и Лесковачки говор (1977); Добривоје односно: додека-секстинац, односно додека-октинац.
стихови песме Петра Прерадовића Роду о језику: О језику, Kаписазовић: Лесковачке заврзламе и чарламе (1975) и Срео сам пар примера сличне дужине стихова али у
роде, да ти појем, о језику милом твом и мојем!“ Језик Тошке из Лесковац и његове говоранције (1980); Брана поезији у прози. У овом роману нема поезије. Нарација
је самобитност и историја једног народа. Митровић: Искре из Дубочице (1935), Лесковачки је главно обележје романа, без обзира што је писан у
Још је Стефан Немања, на самрти оставио медаљони – фрагменти о животу једног града (1980) и стиховима који се римују.
завештање: Речник лесковачког говора (1984); Драгољуб Трајковић: Рима је паралелна: римујеусе први и други
Из „Завештања Стефана Немање“: Ладовинке и фотељке (1985); затим, обимно дело стих, трећи и четврти, итд. Рима се често јавља и у
„Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се Драгутина Ђорђевића: Живот и обичаји народни у полустиховима, спонтано, што доприноси хармонији
може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је Лесковачкој Морави, САНУ (1958), Народне изреке и мелодичности стихова. Рима се најчешће завршава
народ изгуби ли језик, земљу, душу? и пословице (1964), Живот и обичаји народни у у вокалима, мада има знатан број стихова који се завршавају
Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу лесковачком крају (1985), Српске народне приповетке и сугласницима.
реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље и предања из лесковачке области, САНУ (1988), Народне Моје мишљење: јесте да ово дело има све одлике
ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него песме из лесковачке области, САНУ 1990). романа, али према структури и грађи могао би да се
најмању и најнезначајнију реч свога језика. Потом: Раде Јовић: Наша чаршија (1997) и окарактерише и као еп, јер је иначе епско дело, писано
Земље и државе се не освајају само мачевима, него Ћораво злато – стихови старовремски (1988); Ненад у стиховима. Друго, ако се читалац сконцентрише на
и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и Kражић: Будење (1981); Зорица Митић: Женске приче нарацију, због велике дужине стихова, рима не долази
покорио колико ти је речи потро и својих потурио. Народ (1995); Томислав Цветковић: Алигатори (1992); Сава толико до изражаја, у том случају: рима у полустиховима
који изгуби своје речи престаје бити народ.“ Димитријевић: Свеће у снегу (1990), Баче поголеме од више долази до изражаја, али она се јавља од случаја до
У Лесковцу је раније, гостовао неко, који је рекао сокаци (1994), Људи и сокаци старог Лесковца, Kамењ случаја, није устаљена. Међутим, ако читалац обраћа
приближно овако: Има писаца који су написали и на памет (1994); и други. пажњу на риму, губи везу са приповедањем у мањој
објавили 30, 40 књига, и више. Од толико књига остало На лесковачком писали су још: Наталија Арсеновић и већој мери, па мора да се враћа на поновно читање
је вредно свега 3-4. Ја сам решио да напишем само те Драгомировић (Лесковац, 1885 — Београд,1978) била истога. А због обимности дела, овакав начин читања
3-4 књиге, вредне пажње. је прва српска жена комедиограф – Лесковчани у захтева много времена.
Љубомир Стојановић Љуба, познатији као отац Перизу, комедија у 5 чинова. Гордана Радојевић-Томић: У времену када се живи динамично, када човек нема
Марка Стојановића, отишао је још даље: он се решио да Исц`втена стрњика (1986), прва збирка песама у Србији време ни за прече послове, читалац прилагођава начин
напише само једну али вредну књигу: и роман, и еп, и на лесковачком говору. Светлана Пешић из Власотинца, читања – начину писања дела. За овако обимно и овако
комедију, и сатиру, и лексикон... и у прози, и у стиховима, Радунка Богдановић из Брестовца, Снежана Јањић, написано дело, вероватно ће прибећи тз. „скраћеном“,
коришћењем сочног „простог народног говора“ како Љиљана Такић-Миленковић, и др. брзом начину читања, на уштрб квантитета и квалитета
аутор каже, који врца народним пословицама, изрекама, У епским књижевним делима се приповеда и дела.
фразама, поређењима, клетвама, заклетвама, благосовима описује: амбијент, природа, радња, психолошка стања Сваки део може да се чита независно од осталих
и псовкама. При том користећи све стилске фигуре: ликова, догађај, итд. Етапе кроз које се одвија догађај: делова. Визуелна граница између делова не постоји,
епитете, метафоре, поређења, алегорије и хиперболе. Увод, заплет, разрада, кулминација и расплет. али се да запазити: други саговорник, друга тема, други
Први наш дијалектолог Александар Белић је, 1905. Роман у стиховима је дуже приповедно (епско) амбијент.
године, у делу “Дијалекти источне и јужне Србије” књижевно дело с одликама романа, као што су: ликови, Аутор Љуба прави конструкције реченица, односно
(Српски дијалектолошки зборник, Београд, 1905.), радња, дијалог, описи и друго, исписано у стиховима. стихова на неку одређену тему, како би сакупљене речи,
лесковачки говор сврстао у трећу зону, најширој и Обично има више ликова који у току радње доживљавају изразе и кратке форме (пословице, изреке, фразе и речи)
најшароликој, као јужноморавски дијалекат у оквиру неку врсту трансформације (те захвата више перспектива сложио тако да дођу до изражаја њихова значења, онако
призренско-тимочког староштокавског дијалекта. и гласова.) Садржи описе, дијалоге и приповедање. како се срећу у свакодневном народном говору, не само
Kрајем двадесетог века, угледни научник Павле Ивић Анонимни песник, XIII век: Kаштеланка од на селу, него и у граду Лесковцу.
је поткрепио и “оверио” наведено Белићево дело. Вержија, љубавни роман у стиху. Најпознатији пример Као хомо сапиенс мушког пола, више преферира
Александар Белић: Дијалекти источне и јужне романа у стиху је Јевгеније Оњегин (1833.) руског мушки жаргон изражавања, слободно и без оклевања,
Србије, Српска краљевска академија, Београд, 1905; романтичара А. С. Пушкина. У то време се више писала онако како је чуо у окружењу и запамтио и записао.
Биљана Златковић: „Језик у књижевним делима Бране и читала поезија од прозе. Понекад се као романи у Тих израза, који се односе на називе мушког и женског
Митровића“, Наше старање, Лесковац, 2015. године.) стиховима означавају и епови: “Дон Жуан” (1818.–24.) полног органа и њихов међусобни однос, као и псовки,
Врањски и алексиначки говор такође припадају енглеског романтичког песника Бајрона; и Господин нема превише, таман толико да се мисли искажу. Много је
јужноморавском дијалекту источносрбијанских говора, Тадија пољског песника Адама Мицкиевича. већа употреба тих речи у пост-модернистичким делима,
али – лесковачки говор, по својим особеностима, одступа У доба модернизма, роман у стиху се донекле а нарочито у филмовима, серијама и ријалитиима који се
од ових говора. повлачи пред другим књижевним облицима. У другој свакодневно приказују на ТВ медијима, а које режирају
Професор Петровић каже: „Дијалекатски говор је половини 20. века доживљава препород и постаје и у њима учествују познате естрадне личности, где се
у евидентном узмицању; све очигледније је растакање популаран на Kарибима, у Аустралији и на Новом љубавне сцене играју уживо, практично без глуме, на
лексике и синтаксе хомогених скупина народа везаних Зеланду. Популаран је и роман у стиху за децу и младе, очиглед публике, а псовке врцају једна за другом. Шта
за једно тле. У новим друштвеним, економским и као посебна подврста ове књижевне форме. је ту нормално а шта није за гледаоца? Поготово за
културним приликама, промене књижевног језика у У нашем окружењу, имамо појаву романа у малолетна лица.
лексичком, морфолошком и акценатском погледу теку стиховима у Хрватској: Боривоје Радаковић: Шта ће Међутим, “безобразне” и “масне” народне
веома брзо – речи нестају и умиру заједно с људима. бити с нама (2015). умотворине сакупљао је и Вук Kараџић. Еротске народне
Постоји опасност да се језичко благо изгуби за будуће Kод нас, Велибор Михић: Хотел Јевропа, роман у песме објавио је под насловом Црвен бан, које песме
нараштаје.“ [Петровић 2009: 247]. стиховима (1975); Момчило Вујовић: Једна гора, роман се и данас радо читају и казују. Приређивач је збирку
„Лесковачки говор има не само културну него у стиховима; Славољуб Станковић: Чаробњак Дандруф тих песама објавио и под именом А диња пукла (стих
и научну важност као документ за упознавање наше и изгубљена књига, роман у стиху; Љиљана Јеротић: У из једне еротске песме) . Познати политичар Ненад
прошлости. На лесковачком говору је написана земљи луда, роман у стиховима. Чанак, гостујући на ТВ, уживо, казао је неколико кратких
разноврсна проза и поезија, забележене разне фолклорне Дело: Селска тетка визитарка, аутора Љубомира песмица из Црвеног бана, у оригиналу, и додао: “То је
књижевне творевине и ко зна , како каже Николај Стојановића, сам аутор, или неко ко је имао увид у права уметност”.
Тимченко, можда ће се показати да је у Брани Митровићу садржај дела, окарактерисао га је као роман, односно Пре свега ерос, среће се у делима: Сава Дамјанов:
Лесковац имао свог писца.“ роман у стиховима. Ако је роман, јер има све одлике Ерос и порнос, Народна књига, Београд, 2006; Данко
„Народне умотворине, по природи ствари, би романа, није ближе одређено којој врсти романа припада Шипка: Речник опсених речи (и израза), списак псовки;
требало да буду склоништа речи народног говора од (социјални, љубавни, криминалистички, историјски, Недељко Богдановић проф, Опсене умотворине: И ја
заборава, а на “ползу” лексиколозима и дијактолозима, пикарски...). По тематици и стилу писања, донекле, теби; Будалина играчка; Веселице; Псовке из сврљишког
у ширем смислу – лингвистима.“ подсећа на приче покојног Слободана Костића Косте, краја.
Приређивач Данијела Kостадиновић: ДОБРА које су објављиване у Ошишаном јежу, листу за сатиру У роману се уочавају два дела, различита по стилу
МИСЛА ОРО ИГРА (пословице, изреке и друге кратке и карикатуру из Београда. писања. У првом делу, на скоро 220 страна, аутор уноси
говорне форме лесковачког краја), Центар за научна Према испрекиданој фабули и структури, више себе, своју наративност. Са много народних
истраживања САНУ и Филозофски факултет у Нишу лексиконска форма дела даје могућност да се књига чита, сентенци прави причу (као мајстор који са опекама
– Студијска група за српски језик и књижевност, Ниш, како се каже: „где се књига отвори“. Тако су написани гради објекат), а везивно средство, у овом случају, је
2000. године (Научни пројекат: „Kњижевни живот на познати романи, која су овенчана Ниновом наградом: ауторово умеће да све то укомпонује у целину. Ако
југоистоку Србије у 19. и 20. веку”) Хазарски речник Милорада Павића, роман лексикон, Селска Тетка и њени саговорници могу да се емотивно
Данијела, као приређивач, користила је периодику (који је ушао и у школску лектиру, иако није много празне и надмудрују, зашто не би и аутор дао свој суд и
и књиге објављене на Лесковачком говору (дијалекту), разумљив); као и Семољ земља Мира Вуксановића, печат као сведок догађања и власник овог својеврсног
као и пословице, изреке и друге кратке форме сакупљене који романи могу да се читају и напред и назад, сваки сабирног центра духовног блага. Док, у другом делу,
непосредно на подручју лесковачког говора. Ово подручје део независно од другог дела. на око 20 страна, допушта да 2-3 субјекта комуницира
простире се на северу до Брестовца, на југу и југоистоку Осим списатељског дара, да је аутор имао књижевно и монодрамише народним умотворнама кратке форме
до Пискупова, Власотинца и Грделице; на југозападу образовање, а пре свега претходно списатељско искуство (пословицама, изрекама, поређењима, фразама), без
оивичено је планинским венцем планине Kукавице и једног Павића, Вуксановића и других, којима је писање ауторовог посредовања.
Ветерничком клисуром, а на западу иде до Ћеновца професија, овај роман би стао у ред награђених романа У роману је сагледана сва филозофија живота у
и Бублице. наведених аутора. Овај роман је толико обиман, да, ако другој половини прошлога века и почетком овога века,
Лесковачки говор припада призренско-тимочкој би се извршиле извесне измене, од књижевне критике би на релацијама: град – село, муж – жена, родитељи – деца,
говорној зони српског језика и то призренско- могао бити високо оцењен. Но, оставимо да ово дело да рад – нерад, сиротиња – богати. И све што је у бити
јужноморавском дијалекту са штокавско-екавским буде оцењено од стручне и читалачке јавности, па ћемо људи овога поднебља: завист, злоба, пакост, оговарања,
карактеристикама. Одлика лесковачког говора су видети где му је место. лицемерја, критизерства, осветољубивости... свега што
архаизми и локализми, а има и већег броја турцизама, Роман: Селска тетка визитарка писан је у необично у нашем народу и његовом менталитету буја и избија
као и утицаја говора из Шоплука, Заплања, Топлице, дугим стиховима који су сложени у строфе од по осам кроз „прост народни говор“. У мањој мери: искрена
Јабланице и врањског говора. стихова, а такве строфе зову се октаве. Врста стихова: љубав, васпитање, поштовање, правда, рад и ред. Осим
На лесковачком говору су писали и сакупљали стихови се именују према броју слогова у њима, почев Селске Тетке, јунаци романа су и други обични људи
народне умотворине следећи аутори: Kрста од четири слога – четверац, пет слогова – петерац ... села и града, „велики мали људи“ којима се аутор диви
Димитријевић: Српске народне пословице (из среза осмерац, десетерац (епски и лирски), дванаестерац или и у роману им даје довољно проетора.
14 Нова наша реч