Page 14 - NNR 11

Александар Стојановић: Путопис
НЕИСПРИЧАНА ПРИЧА

са собом носи, као да осећам
подводни свет, вечито далек и увек
мистичан. Неодређене ствари су
увек будиле машту људи, а код
мене буде једног радозналог
клинца који је већим делом живота,
више од свега, волео диносаурусе и
друга преисторијска чуда. Да ли у
овом тренутку, док пловимо, нека
од давно отписаних зверки плива
око нас, чекајући погодан тренутак
да својим масивним чељустима
означи крај свакој нади? Наравно,
питања су, као и одговори,
недоречени и недовршени.
Медитеран заузима врло важно
место у историји цивилизације.
Посебан је, од овог крстарења, и
за мене.
Морски колос је неумољиво
ломио самопоуздање плавом
бескрају, док смо се ми њихали
Нешто пре поноћи смо где се налази неки древни храм, на те наше десетодневне авантуре.
аутобусом кренули пут Рима, и у чијем стубу је, до дана данашњег, Не толико због динамичног у ритму морске олује, која нас је
вечни град смо стигли рано ујутру. остао ожиљак ексера, којим је, социјалног живота, којег није задесила још исте вечери. Њој
Зора је била хладна, па су се неке у доба Римске Републике, био мањкало, колико због чињенице је нарочит стимуланс дао онај
колегинице покајале што се нису прикуцан одсечени језик неког да пловим морским друмовима узани пролаз између Корзике и
топлије обукле за шетњу авенијама непослушног конзула. Невероватно којима су својевремено харале Сардиније. Због таласа и ветра,
негдашњег царског града. Вођа је како историја овог места извире банде шпанских, италијанских, вожња бродом је за многе била
пута нас је усмеравао, указујући из сваке, па и најмање, поре. француских и берберских гусара. мучна. Неки моји сапутници
нам на знаменитости Рима, којих У касним поподневним На моменте, чинило ми се да сам су се жалили на вртоглавицу и
има толико, да би било неозбиљно сатима тог истог дана, кренули у даљини, неодређеној и нејасној, нагон за повраћањем, плашећи се
набрајати их овде. Посебно место смо даље. Овога пута, ишли смо
у мом срцу припада Колосеуму, према обали, где је био усидрен
месту древног надметања, смрти огромни путнички брод. Чекали
и крви. Затим, ту су још и Римски смо да се аутобуси сместе у гаражу
форум, Базилика Светог Петра, и прекоокеанаша, а након тога
Фонтана ди Треви, омиљено место смо и сами били распоређени у
за бацање новчића, зарад остварења трокреветне и четворокреветне
жеља и решавања проблема. Ту собе.
су и разне друге грађевине тешко Могу да вам кажем да су
замисливе старости. Најјачи следећих двадесетак сати за мене
утисак сам, ипак, понео са места били најузбудљивији за све време

могао да видим јарболе украшене морске болести. Да су још мало
заставом, на којој се оцртавају пили вињак и кока колу, вероватно
људске лобање и сабље. Као да у би почели да се плаше и Кракена
сланом ваздуху осећам вибрацију из морских амбиса. Што се мене
изазвану топовском паљбом и тиче, ја сам био нерасположен за
поморском битком између неког пијанство, те сам заспао дубоким,
краљевског галеона, који превози стабилним сном, припремајући
жито и зачин из далеких земаља се за јутро на отвореном мору и
Азије, и крвожедних, данас догађаје од којих ме само ноћ дели.
мистификованих, буканира, којима
је зарада основни мотив у животу. (Наставиће се)
Подно нас, у незамисливим
дубинама мора и онога што оно
14 Нова наша реч