Page 9 - NNR 11

Народни музеј Лесковац
НАУЧНИ СКУП „КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКА

БАШТИНА ЈУГА СРБИЈЕ“

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић управо те државе анулирамо резултате планског
оценио је овај скуп значајним за град. насељавања овог подручја које је српска држава
-Културно историјска баштина југа Србије спровела након Берлинског конгреса у намери
постао је редован скуп који се одржава сваке да здравим српским елементом етнички ојача
друге године. Овај научни скуп пуне 34 овај простор и обезбеди немирну границу према
године у Лесковац доводи еминентна имена ондашњој Турској и арнаутлуку, како се онда
и промовише културно историјску баштину говорило. Данас су то напуштени простори и
нашег краја. Овакви скупови су веома значајни празна села. А кад нема људи, нема ни оног ко
како за наш град, јер поред промоције нашег треба да брине о ономе што нам је остављено
богатог културног и историјског наслеђа преко локалитета, преко сећања и осталих
промовишу научни рад и истраживање. Многа белега и трагова прошлости, што називамо
позната имена, али и институције из области културно историјском баштином, материјалном
друштвених наука, попут Српске академије и нематреријалном. Зато сам данас овде да
науке и уметности, Филозофских факултета подржим и подстакнем на систематско и
у Нишу и Београду, Института за савремену континуирано изучавање баштине југа Србије,
историју, који је од 2004. године и суорганизатор од археологије, етнологије, историје и других
нашег скупа, учествовала су у њему и допринела наука и да укључимо што већи број институција
његовом одржавању и расту.- и појединаца. Светска референца је Царичин
град, на планетарном нивоу то је бренд са којим
СЕЛА НЕСТАЈУ ми можемо да се покажемо. Ако ми умемо да
У лесковачком Народном музеју одржан Проф. др Момчило Павловић са Института истражимо и да покажемо то што имамо и други
ће нам помоћи у нашој намери. Дужни смо да
је научни скуп на тему „Културно историјска за савремену историју у Београду назначио је покренемо акцију, да покренемо пројекте, мада
баштина југа Србије“. Директорка Народног у свом обраћању да је историја ових простора мислим да се овде, за југ Србије, треба да се
музеја Мира Ниношевић у уводном обраћању у минијатури историја целог нашег народа. ради о државној политици, а не о пројектима
је подсетила да Народни музеј организује овај -Процеси који су се догађали на овим прекограничне сарадње, краткорочним или
скуп већ 33 године. просторима представљају слику и прилику дугорочним, какогод. Без посебне државне
-Скуп окупља велики број научних догађања у целој земљи, са израженим политике према овим просторима тешко да ће
истраживача из Лесковца и целе Србије, а локалним посебностима. Кључни данашњи стање променити на боље. Ови крајеви су били
покренут је давне 1986. под називом „Културно процес у Србији јесте перманентно губљење и остали сиромашни део државе, јер народ овог
историјска баштина Лесковца и околине од становништва, посебно ван градских центара. краја није умео да наплати кредит из Првог
праисторије до 1918. године“. На првом скупу То је ургентно питање за државу Србију и српски светског рата отелотворен у народној трагедији
част да изложи свој рад је имао др Јован народ. Умирућа села, у којима живи још по и бугарским злочинима, као и баштињењу
Ћирић, затим Србобран Милојевић а после који стари и изнемогли старац, чувар огњишта херојства Гвозденог пука и Моравске дивизије,
њега академик Војислав Суботић коме припада и памћења како се то каже, се полако гасе. као и других јединица. Без познавања
велика заслуга за идеју и реализацију скупа. Пројекција САНУ каже да ће неколико хиљада прошлости није могућа ни свест о личном и
На научном скупу у Лесковцу учествовао села биће угашено у наредних десетак година. колективном идентитету. Разарање памћења има
је велики број научника и истраживача, као Наша села не могу остати ни за историју, јер је снажне последице на појединце и на заједницу
што су академици Владимир Стојанчевић и мало оних села која имају написану историју. у облику личне или колективне дезоријентације,
Драгослав Михаиловић, прва жена доктор Не могу остати ни за археологију, јер нису подељеног идентитета, поремећених односа,
етнологије у Србији Видосава Стојанчевић, грађена од тврдог материјала, отпорног на ратне пропаганде, политичке демагогије и
Петар Качавенда, Јован Трифуновски и многи време. Ако смо у рату правили подвиге, како креиране беспомоћности да се ништа не може
други. Њихова научна саопштења штампана су у то да у миру нема таквих подвига? За нешто урадити и променити. А није тако!-
свескама Лесковачких зборника и представљају више од 140 година од како су ови крајеви
огромно културно благо.- припојени Србији успели смо да небригом Иван Спирић
ЛЕСКОВАЧКИ СТРИП ОБЈАВЉЕН У ФРАНЦУСКОЈ

У Школа стрипа „Никола Митровић који илуструју текстове француских стрип
Кокан“, која ради при Лесковачком културном, сценариста, али само сам ја стрип сценариста.
одржана је конференција за медије поводом „Крвави крст“ је, иначе, мој седми албум
објављивања стрип албума „Croix Sanglant“ објављен у Француској, али први који сам
сценаристе Марка Стојановића за једног од објавио за неког од четири издавачка гиганта
највећих француских стрип издавача „Delcourt“. у Француској - а горко слатко задовољство јесте
Ради се о првом стрип албуму серијала „Croix што је први албум серијала „Guerre Sainte“
Sanglante“ (Крвави крст) који је предавач у (Свети рат) истовремено и једини стрип који је
Лесковачкој школи стрипа, Марка Стојановића, написао неко из Србије, а који је у последњих
урадио у сарадњи са цртачима Драженом петнаестак година објављен у Француској.
Ковачевићем из Србије и Даном Ианосом из Албум је наишао на прилично добар пријем
Румуније, те Десимиром Миљићем из Босне публике али и критике на еминентним
и Херцеговине. сајтовима, па је серијал који је требало да
-У питању је прича о Четвртом крсташком чине два албума проширен на три свега пар
походу, односно паду Цариграда, - каже дана након објављивања. Лед је пробијен, а
Стојановић и додаје да је куриозитет то што је врата одшкринута, па се надам да ће сада мојим
стрип врло критички настројен према земљи у колегама сценаристима бити много лакше да
којој излази, односно Француској, те Западној уђу на ово тржиште и покушају да на њега
цивилизацији уопште, с обзиром да је та пласирају своје приче. Што се самог осећаја
цивилизација директно скривила пад Византије у француском стрипу, кад се ради о највећим поводом објављивања овог албума тиче, он
и потоњи упад Турака у Европу. издавачима, просто не дешава. Колико је је сличан томе кад би вам један од америчких
-Још један од куриозитета је и то што је „Крвави крст“ заправо нетипичан стрип за пандана Делкора, рецимо Марвел дозволио да
ауторска екипа окупљена око серијала без „прву лигу“ француског стрип издаваштва у за њих креирате сопственог суперхероја, са
иједног француског имена, те да је предложени којој је објављен, показује и то што се овим сарадницима по свом избору и пуном ауторском
пројекат и састав ауторског тима дошао управо сценариом по први пут за савремени француски слободом, па потом тог суперхероја пласирао
од стране српских и румунских аутора којима стрип потписује српски стрип аутор. Наиме, за поред Спајдермена, Супермена или Бетмена...-
је препуштена готово потпуна креативна поменуту велику четворку француских издавача
контрола над пројектом, што је нешто што се тренутно ради педесет српских стрип цртача И.С.
Нова наша реч 9