Page 16 - NNR 11

Мирослав Алиловић
ОНО...КАД ТЕ БОЛИ УВО

Ма боли ме уво! Ал›стварно....Па добро, ћу јадан ја, глупи..пхуј пхуј..глуви нече примав. Можда неко важно питање за фактор
за које се сад смејете?! Није то што мислите. И прођоше си дани, ноћи, месеци брзо ко и моја стабилности у регион. С торбу и
Стварно ме боли лево уво и тој већ по одавно. младос, а мене ме не заболе уво. кесе улазе, а са осмех до ушију и с празне руке
Леееј, кад сам био јос ‹92 у ужи избор за Тек ови дани осећам ко да си имам завесу излазе. Свршише си работу за тили час, а ми
милицајци. Први пут видим Београд, главни Версаће на лево уво. Слушам, ал не чујем. будале чекамо си ред.
град, ко да сам у Лас Вегас, а оно исто ко А? Које сте рекли?! И тако си ја слушам разне приче, оно што
Лесковац, само са поголеме зграде. И отидем ја И решим један дан да одем код ушног у Дом у живот нисам чуо, хтео не хтео. Једна се
на систематски преглед за милицајци, кад оно здравље. А никад ми није било јасно што се викав куди од снајку како спије до пладне, друга вика
доктор неки там са чварке испод бел мантил тако кад унутра сви болесни, па и лекари несу ако имаш сина ће имаш и снајку, трећа па се
пита ме:» Боли ли те уво?» далеко. Испред мене ред ко испред пошту кад фали како снајка млого чува, један разочаран
Реко «да, скоро за све, и за инфлацију и делив умањену пензију за десет посто. После у синове, све ги стеко они га сад не фермају
за блокаду, и што затворише границе и за сат време дође на ред, предам књижицу и чујем за жуту банку. Мислим се - куде сам дошао
оволко немање, ал› че се снаџемо. За толко чувену реченицу на сестре: «Иди и сачекај да на пијац или у Дом здравље. И једна старија
смо Цигани“. дође докторка. Још у болницу, неје прошла госпоџа што беше иза мене питује ме: «Које
Ма јок бре дечко, питам да визита.» ти је, синко? Што си дошеја? Видим да си с
ли си музичар, свирас ли несто? И такој ти ја стојим, бројим си плочице празне руке дошја. Кам ти гу торба? Знаш ли
Не, него сам голем играч. Играм како ми жена и чутим. И боли ме уво... све висе и висе. кад ће улегнеш? Без кур си на свадбу пошеја!
свира. Уватим понекад гитару, а њој то млого Ођедном сви устали са столице и трчив на И поче ми се смеје.
смета, па ми сакрива трзалицу, па не могу по код врата на која улази докторка. Презиваше Ма пусти ме, реко, боли ме уво! Коме, бре,
неколко дана да је нађем и тако, а ја па голем ми међу први. И чекам у ред. Нема па нема па ти казујеш то?! Како те неје срам? И кад
музикант ватам три акорда. долети нека госпоџа сас пуну кесу: «Извините, извади кишобран из торбу све ме у главу удари.
Дечко теби је лево уво оштећено мало и само да питујем нешто докторку, одма има Једва побего.... ево и сад ме боли уво, ал још
ти не можес да будеш у полицијску службу. да си изађем». више! Млого двосмислен овај наш језик....
И тако, врнем ти се ја па у Лесковац. Које Које ли ће гу питује, мислим се.
Драгољуб Гиле Бранковић Раде није волео да му неко рецитује се утепујеш. Тој ће рекне,
Т Е З Г Е стихове, а и што би други рецитовали кад је ал ће мисли
он то сјајно радио. Да, ја сам изрецитовао
јадно ли је овој
РАДЕ Персу без дозволе аутора, али то је био сплет моје мушко дете.
околности, и кад је кум чуо целу причу дозволио
Да не дође
ми је да је рецитујем, али тек после тога кад Сава Македонац,
Сваки свој наступ песник, писац, редитељ сам прошао редитељски дрил, могао сам да је шићерџија, бађавџије
и Лесковчанин Раде Јовић је почињао, а и говорим онако како ми је он изрежирао. Кум би гу изакале,
завршавао са : није дугме. шпекуланти би гу
Наша чаршија неје шала. У дилеми сам да ли прво да опишем продали
Народ кити,народ догађај, место и околности или да препишем или би гу бог узеја.
разграђује. песму и пустим да уживате у поезији Радета Сава Македонац гу узеде
Тура слунце на главу, Јовића. Знам је ја и напамет, али док пишем ово на Велигден.
капу не носи. на столу ми је један од ретких примерака књиге Дукати ву се расипаше
Немање и имање сас једну Ћефли тефтер са илустрацијама Слободана по груди, цвећке запеваше
врцу врзује. Костића Косте. по косу.
С један мерак живи, Перса Шићерџика, обуче
с једну тугу умира. Перса Шићерџика либаде и тури срму на
Турена такој поред Мораву образи. Изроди му голему децу, с песму
да може да ваћа але Перса Шићерџика је била га испрати
с поља и пољаци, једна међу млоге. у војску.
с туђе војске и сас Убава ко ливадска цвећка, танка ко прут. Кад ву рекоше да се Сава
арачлије, Очи ву у главу бсне. неће врне, не да неће,
сас лошо и сас арно. Мирише на босиљак. него не може од смрт,
НАША ЧАРШИЈА НА МАЛЕЧКУ Оди ко млада ждребица. плакала је три године.
СТОЛИЧКУ СЕДИ, АЛ У ГОЛЕМО НЕБО Рука ву се ваћа уз ногу, Исплака се и искочи међу људи.
ГЛЕДА. нога дира земљу само Од онуј лепоту само очи остануле,
кад оће. бистре и длубоке.
На моје питање мора ли баш сваки пут Кад оди од мерак се Перса оди по сокаци,
да говори ову песму одговарао ми је „Куме, расипује по сокаци. оди поред људи, оди сас децу и без
добро ће буде ако од све што сам написао Чаршија се ваћа за главу децу. Ћути.
остане овој“. кад гу види. Ал то неје оној
Раде је отишао са овога света 2004, а Човеци жмијев од лезет Персино одење.
остале су књиге песама, романи и режије кад гу сретнев. Тој неје онај Перса Шићерџика.
драма и тв емисија. И био је у праву јер Вика се нема То је сг једна несрећна
се неки још увек сећају малечке столичке, алатка за њу. жена, утепана од муку,
чаршије и големог неба. Ја сам имао срећу да Вика се неје мајка родила тој је сг једно младо дрво, ударено у ноге,
упознам његов рад и да радим са њим. И да мушко које ће њума то је сг
се окумим. Кум није дугме, и на овај начин да одведе дом. једно слунце, турено поза
покушавам да спасим од заборава дело Радета У недељу, брег.
Јовића. Ако ништа друго ја морам и желим Перса Шићерџика, Велика сала Дома војске у Лесковцу, за ту
да причам и пишем о човеку непресушних поубава, у нове аљине се прилику избачене столице за биоскоп, а унети
и величанствених идеја. Испунио бих цео тура, косу пушта столови. Огромна кафана, у току је забава
простор који имам само да побројим шта је до земљу. за официре и њихове лепше половине. Са
све у заоставтшини господина Јовића, те ћу Очи ву се цклив ко очи на бине Фејат Сејдић и његов оркестар доводе
овај пут описати само један догађај где сам млади јагањци. атмосферу до усијања. Прошла је поноћ,
рецитовао песму Перса Шићерџика. И ова Можеш да се огледаш у тија очи, можеш, присутни у дерту. За неки дан крећу у рат.
песма као и стихови о чаршији која на малечку само ако оће да те погледа. Прилази ми официр задужен за протокол и
столицу седи и у големо небо гледа су из књиге А погледа ли те, прекрсти се и иди си куде каже ми да смирим ситуацију. Ја кажем Фејату
Ћораво злато које је као допуњено издање мајку да се исплачеш. да само он свира Низамски растанак, а ја
објављено под називом Ћефли тефтер 2005. Мајка ће те питује, кроз маестрову музику говорим песму мог
године. Књигу је објавила Књижевна заједница које ти је будалке мајкина, кума Радета Јовића. Персу Шићерџику. Сви
„Борисав Станковић“ - Врање . зар због женско да присутни плачу.

16 Нова наша реч