Page 15 - NNR 11

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (8)

Сећање једног Мурџомалца
На страни 176 цитиране књиге пише: „... Газда Лаза Теокаревић је у Минхену, успео је да смртну казну замени временском у
Синадин Јанковић формирао је и у Турековцу тридесетих година прошлог века, студирао Сремској Митровици. У казниони, газда Лаза је
четничку организацију. На челу ове организације нешто између машинства и технологије, комунистима подигао нову фабрику текстилне
био је коњички наредник српске војске Трајко спремајући се да уведе нове производе у већ конфекције. Нема шта да се прича, додаје или
Савић Костић (Миленковић) из Доњег Трњана, постојећу штофару свог оца у Лесковцу. У одузима. Кад си газда и светски човек, остајеш
председник турековачке општине, а чланови јеку највеће кризе у Немачкој, газда Лаза је господин, иако ниси Мурџомалац.
... Милан Стојиљковић Јанаћковић, кмет села практиковао да из Минхена отпутује у Цирих Кад стигнем у Лесковац, одем на
Доњег Трњана, ... Милан Петровић звани Бујер, на недељу, две дана и у бистроу „Призма“ стави Светоилијско гробље да запалим свећу мом
из Доњег Трњана ... Ова четничка организација југословенску стотинарку испод пиксле. У то буразеру Слободану Костићу Кости. Пошто
радила је на припреми устанка и формирању време, и швајцарски франак је био безвредан се оженио девојком од „Звискини“, сахрањен
сеоских чета у Турековцу, Доњем Синковцу, као и немачка марка, али је Стојадиновићев је у њиховој породичној гробници. То је
Свирцу, Петровцу, Горњем Стопању, Доњем динар био чврста валута, па келнер није скидао одмах иза цркве. Ту си и „Шупљагини“, наши
Трњану, Душанову, Карађорђевцу, Миланову поглед са ње. Остала је анегдота да је газда Мурџомалци. Увек поново прочитам шта пише
и Белановцу“. (Девојачко презиме моје Лаза једном таквом стотинарком осветлио свом на споменицима Ђорђевића, Теокаревића,
бабе Настасије било је Миленковић). оцу дућан у лесковачкој чаршији, када му се Николчића и других сахрањених око цркве,
Бугарски командант ниједозвољавао мојој угасило гасарче. да видим по ко зна који пут да ли знам ко је
баби Настасији да сахрани мужа. После више Једном речју, југословенски динар је био био индустријалац, лекар, трговац, рентијер,
узалудних покушаја моја баба је смислила да вредан и цењен у Европи, што је омогућило грађевински предузимач, претседник општине,
пита Бугарина: „Имаш ли ти жену?“ газда Лази да, после завршених студија, претседница Кола српских сестара, или пак
„Имам.“ „Је л живи у Бугарску?“ „Да у отпутује у Манчестер, енглески храм текстилне ситничар. Пре извесног времена, поред
Бугарску је!“ „Она не знаје шта ти радиш овде. индустрије, и да се запосли као обичан мајстор цркве је себи обезбедио гробницу и садашњи
Тако ни ја нисам знала шта ради мој човек.“ у једној од фабрика, кријући да је текстилни градоначелник Лесковца, чији је отац био
Командант се мало замислио и казао свом инжењер. легенда лесковачког рукомета. Набутаја се међу
војнику: „ А мамата српската. Да гу откараш до Интелигентан, брз и сналажљив, а није виђени људи, што би рекли Мурџомалци. Шта
гробље и да имаш вниманије на сахрана.“ Тако Мурџомалац, што многе чуди, газда Лаза је да радиш. Способан човек. Ако. Свака част.
је мој деда Трајко Савић сахрањен у присуству успео да открије тајну апретуре штофова. При Видим да за мене нема места. А и што би било?
бугарског војника на гробљу у Горњем Трњану, апретури користи се глицеринска киселина, Пре више од шездесет година ја сам отишао из
а касније пренет на гробље у Доњем Трњану. коју разара јод из воде, што је непожељно за Лесковца тражећи на неком другом месту свој
Са њим је спаљена и једна учитељица квалитет штофа. Како је јод хемијски елемент, комад хлеба и своје парче неба. За комад хлеба
из Лесковца. Мој тата је, знатно касније, који се нити може одузети нити додати води, су говорили упорни Мурџомалци: „Учи, уљчо,
посетио њеног оца, јер му је неко рекао да газда Лаза је открио да Енглези користе воду школу да имаш свој комад хлеба!“, а за парче
отац учитељице поседује слику деда Трајка са јако мало јода, или уопште без јода, а доказ неба нико није говорио, бар се не сећам, али,
са учитељицом, што је било тачно. Међутим, је нашао у повећаној гушавости људи који изгледа да у мени има мало песничког дара, па
отац учитељице је, држећи ту слику у рукама пију ту воду. ту риму нећу да бришем.
испред себе, плакао, сећајући се ћерке, а сузе су По повратку у Србију, газда Лаза проналази Запоставио сам бабу Настасију. Затекла
падале на лик мог деда Трајка, па се, временом, крајеве са повећаном гушавошћу људи и гради је пет ћерки, довела своју ћерку и родила три
потпуно пребрисао његов лик, осим дела десне две фабрике у тим крајевима. Подиже фабрику сина Јована, Мирка и мог оца Тодора.
руке. Тако смо остали без иједне слике Трајка текстила у Вучју, а река Вучјанка директно Када су се поделили и престала задруга
Савића. улази у апретуру штофова. Другу фабрику Савића, Настасија је постала газдарица.
На месту домаћина задруге Савића, мог штофа је подигао у Параћину, где, такође, река Пребацила имање на себе, схватила да мора
деду је наследио његов брат Милан Савић, кога Параћинка улази у апретуру. Нека овде буде да буде и мушко, јер је одлучила да се више
је баба Настасија слушала и поштовала као само још споменуто да је газда Лаза открио, не удаје, разумела да девојке мора да удаје по
што је слушала и поштовала свог мужа Трајка. за време рада у Манчестеру, тајну производње реду, почим ако се пререди старија девојка
Моја баба Настасија је родом из села громби штофова и почео да их израђује у остаје трајно у кући, одлучила да стално
Радоњица на планини Кукавица, изнад Вучја. фабрици у Вучју. помаже своју фамилију у Радоњици, која је,
Удала се у исто село и добила ћерку Живку. Драги Жицмане, уверавам те да ми, по богатству, знатно заостајала у односу на
У трећој години брака, муж јој се разболео од Мурџомалци, хвалимо и поносимо се и људима Настасијино имање, стоку и куће, да школује
туберкулозе, тада неизлечиве болести. Њен који нису из Мурџе мале, па би били захвални Тодора за учитеља, иако је више волела да изучи
свекар је, по савету лекара, од свог сина одвојио ако нас негде поменеш у својим романима. за попа, да за пољаке и Цигане њена кућа буде
снају Настасију и унуку Живку, те је сина сам Ради пуне истине, пошто ми Мурџомалци увек отворена.
чувао и неговао. Након смрти сина, свекар је не лажемо, било је неколико Мурџомалаца
одлучио да уда своју снају, а моју будућу бабу који су, после рата, 1945. године на суђењу (Наставиће се)
Настасију. Познавао је мог деду Трајка, који је Лази Теокаревићу у лесковачком Народном
рано остао удовац са петоро кћери. позоришту узвикивали: „ Смрт Лази, смрт
И једне суботе, пазарног дана у Лесковцу, газда Лази!“ Када је војни судија прочитао
Настасија је упознала Трајка и дала сагласност пресуду којом се Лаза Теокаревић, народни
свом свекру да може да је уда за Трајка Савића. непријатељ, ратни профитер и индустријалац,
„Ја сам га гледала кроз лојтре.“ – говорила осуђује на смрт стрељањем, лесковачка
је касније. сиротиња је аплаузом дочекала крај пресуде.
Дошавши у Доње Трњане, Настасија се У завршној речи, газда Лаза је рекао: „ До јуче
ратосиљала гушавости, престала је да једе овим људима, који траже моју главу, био сам
зелени парадајз и увидела да зрели црвени ја газда. Разумео сам, током суђења, да ће код
парадајз није само за свиње, а највећим својим комуниста сви људи бити једнаки и да више
умећем сматрала је замену земље у Радоњици неће бити газда, као што сам био ја, Лазар
за земљу у Доњем Трњану. Теокаревић. Неће више постојати експлоататори
Када сам већ споменуо гушавост, мора да радничке класе. Мора да вам кажем следеће.
ти испричам нешто што историчари и летописци Ако ви, комунисти, не пронађете новог газду
града Лесковца не наводе, а ја сам убеђен да овим људима, сутра ће ови исти људи тражити
је истинито. Лично је газда Лаза Теокаревић вашу главу!“
испричао једном Швајцарцу српског порекла, а Друг Баја, школски друг газда Лазе, уз
син овог Швајцарца мени лета гоподњег 1974. помоћ друга Темпа, који је за време рата одседао
у Цириху, у бистроу „Призма“ у Банофштрасе у вили Теокаревића у Лесковцу и вечеравао
улици, која спаја железничку станицу у Цириху са немачким командантом града Лесковца, о
са језером, из кога отиче река Лимат. чему је друг Темпо писао у својим мемоарима,
Нова наша реч 15