Page 11 - NNR 10

Проф. др Тихомир Петровић о најновијој студији Данила Коцића, новинара и публицисте
УМЕТНИЦИ И НАУЧНИЦИ ЈЕДНЕ РЕГИЈЕ

(Данило Коцић: „Лесковачки писци, библиографија и коментари (1878–2018)“, (Гласник, Лесковац, Удружење писаца Лесковац, Народна
библиотека „Десанка Максимовић“ Власотинце, ауторско издање, Лесковац 2019)
Дело књижевника и публицисте Данила О аутору Данилу Коцићу
Коцића започиње друштвеним околностима
и дешавањима који су били, можемо рећи, од Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949.
суштинског значаја у обликовању идентитета града године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је
Лесковца. Поименце, на уводним страницама, професор књижевности и дипломирани правник.
пажња је усмерена на старе списе, путописе, прве Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73)
учитеље и школе, на културно-образовне установе био је професор Српског језика и књижевности
и важне догађаје у шест вековној историји и Уставног уређења у Гимназији „Браћа Рибар“
„Српског Манчестера“. (Исток). Радио је и као професор књижевности
Живот који није ни весео ни лак, ни чар ни у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).
несрећа – сведено говорећи – предмет је и позадина Коцић је био новинар и уредник у приштинском
писаца који су се нашли међу корицама вредне дневном листу Јединство 1977/1978. године, а
Коцићеве књиге. Афирмишући специфичности затим је три деценије радио као новинар - дописник
једне релативно хомогене заједнице, властита Политике из Лесковца и југа Србије. Један je од
искуства, доживљаје и виђења, што уметника оснивача (био је и председник) Удружења писаца
занесе и понесе, писци једновремено говоре о Лесковца и стални сарадник гласила Помак.
ономе што је српскије, општије, универзалније. Члан је Удружења новинара Србије и Удружења
Зацело, обиље мотива, слика и мисли, богатство књижевника у домовини и расејању. КЊИЖЕВНИ
израза и друкчије сазвучје, употпуњују мозаик РАД: РОМАНИ: Изабрани живот (Лесковац 1997),
наше националне књижевности. Потврђује се Изабрана тишина (Лесковац 2000), Изабрани
школска истина да је једна књижевност коначан дани (Лесковац 2012), Измаглице - трилогија
збир културних и књижевних средишта као њених (Лесковац 2016); ЗБИРКЕ ПЕСАМА, ПРИЧА И
сабирака. АФОРИЗАМА: Чудна лађа, песме (Лесковац 1987),
Упоредо са белетристичком, стоји реч о Дневник на распусту, песме (Лесковац 2002), Говор
општим, друштвено-политичким проблемима камена, песме (Лесковац 2004), Песма жени, песме
у сврху информисања. Социјално-бунтовне реч Николаја Тимченка је најмеродавнија, рецимо (Власотинце 2007), Невреме – приче из завичаја
интонације у форми расправа, чланака, фељтона, тако, драгоценија од гутљаја воде за оног ко умире (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки,
полемика и посебних издања, публицистика, од жеђи. Романист, компаративист, историчар I део (Лесковац 2016), Изабрани списи – сликање
извесно, егзактније приближава читаоцу време књижевности, лингвист, публицист, уредник меморије (романи, приче, песме, Лесковац 2016),
и друштвене прилике. часописа, професор највишег степена, Душан Афо(к)ризми и друге (не)згоде, (Лесковац 2017),
Узимајући мотиве и садржаје за које је имало Јањић је синоним писмености и ерудиције. – Бора Афоризми са тужне пруге, I (Лесковац 2018);
смисла оштрити перо, Коцићеви аутори граде Здравковић, Николај Тимченко и Душан Јањић Афоризми са тужне пруге II (Лесковац 2018);
дело које одскаче својом суштином, формом и чине свето тројство. СТУДИЈЕ И ПУБЛИКАЦИЈЕ: Лесковачки писци
естетским дометом. Они су ствараоци који подижу Историјски реализована у варијацијама које – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016),
вредност књижевности овога поднебља. Природно су резултат нормалне еволуције на конкретном Лесковачки песници – панорама лесковачког
је, међутим, претпоставити, да ужу територију терену, збир врло променљивих рецепцијских песништва 1944–2014 (Лесковац 2015), , Хумор
насељавају и трудбеници, мање-више, симболичке фактора, ова писана реч – долазимо до сазнања у делима писаца лесковачког краја (Лесковац
креативне снаге. Вештачка поза, камуфлирана, из волуминозног дела – уноси у националну 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац
апстрактно-књижевна метафорика, ритам који књижевност мотиве каквих у погледу форме нема 2016), Проф. др Душан Јањић: живот и мисао
одјекне прозукло, по правилу су – рецимо по души О проф. др Тихомиру Петровићу – хрестоматија и коментари (Лесковац 2017),
– пратиоци регионалне речи. Следећи, међутим, Проф. др Тихомир Петровић, живот и мисао
методичко начело, да се ствар валоризује према Пре неколико дана појавила се нова књига – хрестоматија и коментари (Лесковац 2017),
њеној доброј страни, аутор Коцић настоји да проф. др Тихомира Петровића, изузетног педагога Проф. др Драгомир Радовановић: живот и
читаоцу покаже лице, а не само наличје наше и научника, „Сироит Срби - Сиротиња у српској мисао – хрестоматија и коментари (Лесковац
литерарне мануфактуре. књижевности“ (Банатски културни центар). У 2017), Др Добривоје Бошковић: живот и мисао –
У Коцићевом равном огледалу су ствараоци најновијојем делу записано је: Тихомир Боривоја хрестоматија и коментари (Лесковац 2017).
од духа и даха, научници, уметници, људи од и Радославе Петровић рођен је у Бошњацу 1949. текстове и наводе; у самој ствари – сходно својој
користи, међу њима недовољно примећени у године. Професор је универзитета. Објавио је замисли – гради представу о ствараоцу и делу на
множини; добитак је, дакле, у простој чињеници књиге: Историја српске књижевности за децу темељу публиковане грађе о њему самом. Извесно,
да су многи креатори – за које се не може рећи да (2008), Тамно огледало – огледи о читуљи (2008), поређани азбучним редом, писци и публицисти су
су “слаби стилисти“ и без свога гласа – отргнути Увод у књижевност (2009), Увод у књижевност објективно портретисани, чему има да захвалимо
из свог полузаборава и безимена. за децу (2010), Рад, изнад свега (2013), Умеће приступачном језику, на моменте, стилу које
Нескривене су Коцићеве симпатије према говорења (2016), Огледи и критике (2018). тендира експресивно-аналитичком дискурсу.
ауторским индивидуалностима, песницима и Ниједна ствар од човека савршена изаћи не
приповедачима који су надмашили обласне у другим локалним књижевностима; јамачно, може, рекао је велики отац наше књижевности.
оквире: Жак Конфино, Вукашин Цонић, Драган потврда је факта о локалном које се трансформише „Мирећи“ се са неизбежним људским
Радовић, Драган Радовановић, Драган Тасић, у опште и национално. несавршеностима, као и писане творевине коју
Маре Карафиловић; његово разумевање према Фактографски фундус и locus ове регије јесте овде читаоцу представљамо и препоручујемо,
публицистима и новинарима као што су Јован језик. Егзистенцијална чињеница, казујући све оно притичу нам насумице у помоћ речи оног аутора
Јовановић, Велимир Хубач, Верица Баторовић што се не може адекватно изразити на стандардном –грешника: “Не корите ме због крупних грешака
Божовић; према научницима, међу којима су говору, језик је дао фолклорну димензију поетским које правим, волите ме због ситних дарова које
Сергије Димитријевић, Драгутин Ђорђевић, Душан остварењима овдашњих песника и приповедача. вам доносим.“
Јањић, Живан Стојковић, Никола Цветковић, На идиому такозване призренско-тимочке зоне Књижевнонаучни конструкт који је аутор
Јован Пејчић, Миодраг Стојковић. У средишту досегнут је, кад су у питању неки наслови, поетски свеколиким трудом успео направити – не чини
интересовања су, исто тако, педагози и културни врхунац; дијалекат је, на свој начин, промовисао се погрешним рећи – лексикон, библиографија,
радници: Сретен Динић, Брана Митровић, ову културну засебност и стилски комплекс. хрестоматија, студија, историја, монографија,
Миодраг Ђорђевић. За Николу Митровића Кокана Мимогред речено, уношење дијалекатских гомила златоносног песка – од неоспорног је
и Миодрага Величковића, репрезентаната ликовне елемената у кодификовани, као наддијалекатски значаја за истраживаче и љубитеље знања. Сумом
уметности, исто тако, резервисан је примерен језик, не чини књижевност по себи подручном. квалитета и општим утиском, свеобухватношћу,
простор. Речју, прегаоци од ума и пера овде су Curriculum vitae 266 (двеста шездесет физичком димензијом својом („Као и друге добре
нашли своје место. шест) стваралаца најразноликије поетике ствари“ – каже латинска мудрост – „тако је и
Професор лесковачке гимназије Бора и потенцијала, захтевали су изворну грађу, добра књига боља уколико је већа“), као свако
Здравковић, култивисаног духа, искрен и емпиријски верификована акта, одбир, копање вредно научно дело, заслужује општи читалачки
талентован, једна оригинална природа, песник по библиотекама и превртање пожутелих и критичарски респект. Због чега, као читаоци,
је у коме се, следимо ли Коцићево виђење, књига. Од наслова до потписа, није мањкала треба да се радујемо заједно са аутором.
естетски огледа друга половина 20. века критичност, разгранано знање, смисао за меру Састављено не без извесних претензија, без
лесковачког песништва. За аутора Лесковачких и укус, објективност и систематичност, речју, икакве сумње једна велика синтеза, Коцићево
писаца, Николај Тимченко је централна књижевна компетенција критичара и књижевног историчара. остварење завређује пажњу критички настројеног
фигура. Књижевник и филозоф, од мерила и У настојању да на меродаван начин дочара аутора, аутора чија реч превазилази границе
честитости, овај научни прегалац оставио је за ауторову „атомску тежину“ и његов свеукупан утисака и запажања.
собом неизбрисив печат. За лесковачке ствараоце, опус, Коцић нештедемице прилаже критичке
Нова наша реч 11