Page 16 - NNR 10

САВА ДИМИТРИЈЕВИЋ
МОЈ ДРУГ ОТАЦ У КОМУНИСТИЧКОЈ ОКУПАЦИЈИ (9)

У сећањима чувамо и меримо сваку Тако је земљани ћуп са олеандром остао гледа у бабу Лепосаву. Знала је да је баба
реч. Тражимо јој место у низу мисли које на степеништу. Госпођа Катарина је једном сигурно већ нешто начула, с обзиром да
се сусрећу, саплићу, сустижу, растају и опет недељно олеандер заливала водом из белог никада ништа без разлога не пита. Зато
траже у избледелим успоменама. Јер, време порцеланаског бокала. се и није зачудила када је баба Лепосава
увек иде брже него што сећања могу да нас О доласку капетана Тасе у кућу Ж. наставила:
напусте. Поповића данима се причало, распредало - Колико сам чула Госпођа Катарина
То се догодило 1944. године - два и нагађало који би то разлог могао да буде и Ж. Поповић су у сродству - њена тетка
месеца после уласка “ослободиоца“ у град. да се мобилни официр – оперативац Озне Злата и Ж. Поповића су – брат и сестра по
Активиста у Народном фронту Трећег реона досели у кућу на периферији, када у строгом женској линији.
Воја Гусар је са официром Озне дошао код центру града има толико палата и других Али, највеће “откриће’’ баба Лепосаве
трговца Ж. Поповића и рекао: кућа чије су власнике ослободиоци ухапсили било је да је – друг Таса пре рата служио
–Газда Жико, ви морате да примите друга и ликвидирали. Када су исцрпљене све у радњи мешовите робе Прокопија
Станислава да станује код вас! Ваша кућа претпоставке и могући разлози који су навели Манојловића, оца Госпође Катарине. Њена
је велика – горе спрат а доле сутурен. Има Тасу да се усели у кућу Ж.Поповића - читав бака Јевросима, која се већ спремала да
довољно места за све. догађај стављен је у “ад акта’’ - “као и све закорачи у деведесет прву годину - волела
- Али, код нас је већ учитељица Соња. друго док није постало - као и све друго што је много да чита, али је због катаракте била
Њеног су мужа стрељали Немци док је био је – свакодневно и уобичајено!’’ – насмејала приморана да се лиши тог великог задољства.
у пољској стражи, њихова кућа је срушена у се баба Лепосава. Пошто је Таса, по оцени Прокопија, био доста
бомбардовању и она је са двоје деце дошла И дани су наставили да теку и сустижу писмен – задужио га је да његовој мајци
овде да станује. Нема где ни код кога да оде. један другог као и до тада. госпођи Јевросими пред спавање, а ако буде
Сада нас је десеторо у кући! Откако су се друг Таса и Госпођа тражила да јој и преко дана - чита бајке о
- Мораћете да се стиснете, рекао је Воја Катарина доселили мало су се чули и видели. краљевима, принцезама и дворским дамама.
Гусар. Као да су се трудили да комшијама не буду Десило се, међутим, да прича о
- Мора да сам обневидела, рекла је баба на сметњи. Али, можда и баш зато скретали капетану Таси постоји још из оних “задњих
гледајући преко дворишта у кућу трговца Ж. су све већу пажњу на себе. Баба Лепосава предратних година.’’
Поповића. Да ли је ово онај Станислав звани је често говорила да јој, откако се доселио Ту причу донео је тестераш Ђока Васић.
Таса који је пре рата у сваки разред основне - “шумац’’ стално “виси над главом’’, да Рекао је да је оно што он зна о другу Таси –
школе ишао по два пута. стоји иза ње и кљуца је по глави. Као да апсолутно тачно. Он је његовом оцу, власнику
- Да, рекао је отац, али Таса је сада “шумац’’ и госпођа Катарина нешто смерају две вуновлачаре у улици Краља Александра
мобилни официр – оперативац у Озни. Чин – говорила је. Ово није без ништа. И ја се сваке јесени тестером резао по пет метара
капетана добио је у рату! искрено надам да ово не испадне на зло и букових цепаница на мале комаде које је
-То може само код “шумаца’’ - да буде после их памтимо по злу! Мајка је радознало цепао секиром и слагао испод стреје дуж
официр без школе!. Краљев официр је морао али ћутећи гледала у своју свекрву, а баба помоћне дворишне зграде до чардака на
да заврши – Војну академију! настављала: Никако не могу да докучим крају куће..
Станислав се са женом Катарином, коју како то да се Ознаш досели баш овде где Ђока, који је дотле нетремице гледао у
су одмах назвали Ката Капетанка, а баба је у целој улици радничка сиротиња и када моју бабу, одједном је изнад дрвене ногара
Лепосава – Госпођа Катарина, уселио на још у рану зору цела улица одзвања од жена за резање дрва ( дрвена направа на коју се
спрат. Породица Жике Поповића и учитељица које се довикују да је време да се устаје да полаже и тестером реже дрво ) издужио врат,
Соња са двоје деце сишли су у сутурен - у не би закасниле на посао, а затим се чује истурио главу и унео јој се у лице:
собу са предсобљем и кухињом и спавали лупа нанула на њиховим ногама док одлазе – Све то, госпођо Лепосаво, црно на
– у сменама! да раде у фабрикама... бело стоји у записницима жандармерије,
На шпедитер са гуменим точковима - Богаташе су ухапсили, ликвидирали јер су полицајци детаљно истражили случај
дотерали су спаваћу собу из куће “по партизански’’ или отерали на робију. У кочијаша Жике званог Праскало који је
индустријалца Михајла Станковића коме њихове куће већ су се уселили официри са нестао под неразјашњеним околностима.
то више није ни било потребно – јер су га вишим чиновима, заслужни другови и борци У жандармерији су сумњали и то ставили
“ослободиоци’’ одмах по уласку у град мећу за радничка права, рекао је једном приликом у записник - да је то трећи атентат у граду..
првима стрељали. Кухињски намештај - Воја Гусар. Шефа полиције Илију Томића су у
округли стол од ораховине, тапациране Баба Лепосава га је зачуђено гледала, августу 1942, док је путовао возом, убили
столице са високим наслонима, трокрилни јер је то била ретка прилика да и он, друг партизани и отсекли му главу. Као доказ да
креденац и векика кожна фотеља коју су Воја каже оно што и она мисли, а због је то заиста шеф полиције Томић – његово
једва скинули са шпедитера и унели у кућу - чега би мој отац одмах затварао прозоре и тело је дотерано је – без главе! Од оних за
припадали су житарском трговцу Драгославу столицом забарикадирао врата – да реч не које се нагађало да су блиски комунистима
Филиповићу. изађе на улицу и неко је пренесе одговорним чуло се да су партизани и главу Томовића
- Филиповић је ухапшен и друговима. Баба Лепосава се с тим што је носили са собом, али да су је приликом
“прекомандован’’ у неки други затвор – рекао Воја Гусар рекао - одмах сложила, а отац је преседања у други воз - изгубили. Агенти
је Воја Гусар. као укопан стајао насред собе и зурио у Воју полиције су, међутим, навели у извештају да
Када је видео да га мој друг отац гледа Гусара запањен да је и друг Воја тако нешто су убице отсечену главу господина Томића
зачуђено додао је: рекао, а да то не буде провокација. по извршеном злочину бацили кроз прозор и
- Само Бог Свети зна да ли ћемо га икада Баба Лепосава, која је волела да гледали како се низ банкину котрља у житом
више видети!’ истражује порекло комшија и њихова засејано поље.
Са шпедитерских кола су скинули и сродства питала је моју мајку: И тако је тело шефа полиције сахрањено
велики земљани ћуп са олеандром. Таса је - Шта мислиш Радмила - да ли је – без главе. Као сведок да је у гробу заиста
погледао у Ж. Поповића и показао на ћуп. случајно што су се капетан Таса и Госпођа он стоји натпис на дрвеној крстачи забоденој
- Да ли ће вам, газда Жико, сметати Катарина доселили у кућу Ж. Поповића? на месту где је требало да буде отсечена
ако oлеандер оставимо овде уз ограду Пошто се у животу никад ништа не догађа глава – Зоран Томић.
степеништа? – случајно мени је овде све сумњиво и неће Његова жена Оливера убрзо је отишла
- Неће нам сметати, рекао је Ж. Поповић ме зачудити ако време покаже да сам у праву. из града.
не гледајући у Тасу. Ми нећемо одлазити Моја мајка, која једва да је познавала
на спрат, а ионако је још далеко до зиме. икога од комшија три куће са леве и са десне (Наставиће се)
Кад стигну мразеви за олеандар можемо да стране даље од наше - само је слегнула
нађемо и неко место у подруму. раменима, али није престала да радознало Сава Димитријевић
16 Нова наша реч