Page 14 - NNR 10
P. 14
Добар глас се далеко чује
ЈУГ СРБИЈЕ НА РАНИМ ФОТОГРАФИЈАМА (1876-1897)
Текст и избор: Ричард де Бур (Холандија)
Фотографија је као медиј у нашим
крајевима у другој половини деветнаестог
века још била права реткост. Ипак, домаћи
и страни путници су након ослобођења од
турске владавине посетили ове такозване
“нове крајеве” и са њиховим фотоапаратима
забележили разне знаменитости као и
свакодневни живот у јужној Србији.
Њихове слике приказују изгубљени
трагови живота из минулих времена, али
и први кораци ка модернизацији земље,
попут изградње железничке пруге од Ниша
до Врања.
У ”Новој Нашој Речи” представљамо
избор раних фотографија из периода
од ослободилачких ратова 1876-1878
до преласка у двадесети век. Све овде (Слика 1, опис) :
представљене фотографије сачуване су Код болнице српске војске у Делиграду 1876. године, за време српско-турских ратова. Ову
у дигитализованом архиву Националне фотографију је начинио непознати аутор (могуће београдски фотограф Васа Даниловић). Налази
се у збирку која је српски статистичар Владимир Јакшић поклонио француском географском
библиотеке Француске у Паризу. друшству.
(Слика 2, опис) :
Из исте Јакшићеве збирке је ова јединствена
фотографија некадашњег Шашит-пашиног
сараја у Лесковцу, вероватно начињена недуго
након ослобођења Лесковца 1877. године.
Шашит-пашин сарај је саграђен 1790. године
за владара тадашњег лесковачког пашалука
и сматра се најлепшом турском конаком
у Србији. У конаку је након ослобођења
Лесковца смештен општински суд. Срушен
је 1890. године да би се направило место за
зграду гимназије, која је заузврат сравњена са
земљом у савезничком бомбардовању Лесковца
септембра 1944. године.
(Слика 3, опис) :
На овој слици се види весела група
путника код Моминог камена, око 1885. године.
Слику начинио је француски путописац Леон
Русет. Момин камен је мајдан (каменолом) у
Грделичкој клисури који је своје име добио по
стени у облику девојке са котарицом на глави.
Стена се пре Другог светског рата обрушила
током вађења камена.
14 Нова наша реч

