Page 14 - NNR 10

Страхиња Т. Костић
ЗИМА БЕЗ ВРАБАЦА (7)

Сећање једног Мурџомалца
Када сам, својевремено, неким мојим Димитрисом Кукурудисом, лесковачким за учешће у Топличком устанку, јер је имао
рођацима прочитао пасусе које си посветио трговцем. Једном речју, кум Ставра је био неке спискове код себе, а теретили су га и да
мени у свом роману „Између два неба“ из 2002. светски човек и моји преци су дошли код правог је новчано помагао своје кумове Перовиће,
године, одмах су гракнули: „Па то ти је говорила човека у право време да га питају за савет шта који су масовно били устаници. У књизи
баба Настасија.“ Препознали су савете моје бабе даље да раде. историчара Добросава Туровића
и нису сумњали да сам ја тај Коле, о коме си Сутрадан је кум Ставра похвалио памет „Јабланички комитски покрет 1916.-1918.“,
написао на страни број 409: „ Други машинац, мојих предака што су сачували агино цедуљче штампаној у Београду 1996. године, на страни 17
Коле, из околине Лесковца, био је преокупиран и наредио им да одмах почну са омеђивањем пише: „... За краће време јабланички комитски
мислима о домаћем васпитању и о пресудном агиних њива дуж пута Лесковац-Лебане, док покрет се проширио на Горњу Косаницу, Пусту
утицају тог „ човековог блага“ на породични пескуше и њиве поред Јабланице не омеђавају, Реку, Доњу Јабланицу, Лесковац, Власотинце,
живот. Говорио је да је то питање управо и да се из Турековца преселе у Доње Трњане. За где су створене тајне четничке организације.
најважније за породицу. Када се будем женио то време, кум Ставра ће са агиним папирчићем На челу покрета у Лесковцу био је Ђорђе
најпре ћу гледати из какве је куће. Питаћу какав и својим везама у Лесковцу да среди тапије за Цекић Лешњак, у Лебану Светозар Поповић,
јој је отац, мајка па и деда и прадеда, - често је омеђене њиве, а мора мало и он да узме за себе у Бојнику Милорад Перовић, а у Турековцу
понављао Коле. За Колета је Јован закључио да и своју децу. Трајко Савић Костић...“ На страни 152 наведене
ће полако, али сигурно ићи кроз живот.“ „Море, куме, узми колко оћеш“- огласио књиге пише: „... На челу четничког покрета
И пре него што сазнамо да ли је наш друг се најмлађи Станко. Кум Ставра је био јасан: био је ...у Турековцу Трајко Савић Костић,
Јова био у праву, испричаћу ти нешто о мојим „Не, не, мора поштено да се работи!“ Према председник турековачке општине ...“
прецима. приближном прорачуну Душка геометра, моји На страни 176 цитиране књиге пише: „...
Мој чукундеда по оцу Сава Радосављевић преци су омеђили и пренели на себе тапијама, и Синадин Јанковић формирао је и у Турековцу
се са своја два брата, Митром и Станком, уз свесрдну помоћ кума Ставре, око 130 хектара четничку организацију. На челу ове организације
доселио са Косова у село Турековац у околини најбоље земље у лесковачком пољу. У ову цифру био је коњички наредник српске војске Трајко
Лесковца, где је столовао Мемет ага. Молили су су ушле и њиве које је кум Ставра заслужио. Савић Костић (Миленковић) из Доњег Трњана,
Мемет агу да их настани и заштити. Не зна се Када је син кума Ставре умирао, рекао председник турековачке општине, а чланови
због чега су побегли са Косова, али се поуздано је стрицу мога оца: „ Милане, на оно турско ... Милан Стојиљковић Јанаћковић, кмет села
зна да њихова баба није убила Турчина. Мемет цедуљче бија је рецепис за маст за шугу. Тој су Доњег Трњана, ... Милан Петровић звани Бујер,
ага их је уселио у кућу и дао им окућницу. на Ставру читали заостали Турци из Лесковац.“ из Доњег Трњана ... Ова четничка организација
Заузврат, својом послушношћу и верношћу Мој чукундеда по оцу Сава имао је синове радила је на припреми устанка и формирању
према аги заслужили су поверење свог новог Косту, Ранђела и Миту. Мој прадеда Коста имао сеоских чета у Турековцу, Доњем Синковцу,
господара. је синове Трајка, Милана и Стојана. Свирцу, Петровцу, Горњем Стопању, Доњем
Када се краљ Милан, са војском Мој деда Трајко Савић имао је, из првог Трњану, Душанову, Карађорђевцу, Миланову
приближавао Лесковцу, Мемет ага је одлучио брака, ћерке Роску, Мару, Персу, Милевку и Белановцу“. (Девојачко презиме моје
да напусти Турековац и наредио Сави и Митру и Стану, а из другог брака, са мојом бабом бабе Настасије било је Миленковић).
да спреме своја запрежна кола и упрегну своје Настасијом синове Јована, Мирка и Тодора. Бугарски командант ниједозвољавао мојој
биволе, како би кроз два дана кренули, са агом, Мој отац Тодор Костић имао је синове баби Настасији да сахрани мужа. После више
агиним булама, децом и балама, пут Урошевца. Страхињу и Слободана и ћерку Милену. узалудних покушаја моја баба је смислила да
Агу су пољубили два пута у скут и отпочели У јужним крајевима Србије, до 1919. пита Бугарина: „Имаш ли ти жену?“
са припремама. Сутрадан, ага је наредио да године, важило је правило да се презиме узима „Имам.“ „Је л живи у Бугарску?“ „Да у
му спреме још једна запрежна кола и да на пут на основу дединог имена, па се мој деда Трајко Бугарску је!“ „Она не знаје шта ти радиш овде.
пође и Станко. презивао Савић, јер му је деда био Сава, а Тако ни ја нисам знала шта ради мој човек.“
И тако су једног јутра, пуног сенки и мој отац Тодор презивао се Костић, јер му је Командант се мало замислио и казао свом
злураде тишине, три брата кренула са Мемет деда био Коста. Да није било одлуке владе војнику: „ А мамата српската. Да гу откараш до
агом ка Урошевцу. Када су стигли у Урошевац, Краљевине Срба, Хрвата и гробље и да имаш вниманије на сахрана.“ Тако
Мемет ага их је замолио да га одвезу до Скопља. Словенаца из 1919. године, којом је је мој деда Трајко Савић сахрањен у присуству
Пољубивши га три пута у скут, моји преци су постојеће стање у презименима законски бугарског војника на гробљу у Горњем Трњану,
испрегли биволице, напојили их, нахранили признато као трајно, ја бих се сада презивао а касније пренет на гробље у Доњем Трњану.
и одморили. Сутрадан, раном зором кренули Трајковић, а не Костић. Неки из моје фамилије
су ка Скопљу. су прихватили трајно презиме Костић, а неки (Наставиће се)
Од турске војске, народа, деце, вриске и су остали на старијем презимену Савић.
плакања нису могли да дођу до центра Скопља, Савиће, Костиће, Ранђеловиће и Митиће
где је ага желео. Замолио их је да му оставе и најчешће је веселио трубачки оркестар Сејдића
кола и биволице. Пољубили су три пута агу из Бојника.
у скут и прихватили његову испружену руку Када се женио брат мога деде Милан
у знак захвалности. На растанку, дао им је Савић, био је обичај да се после прве брачне
једно папирче и зажелео да се срећно врате ноћи обеси у дворишту на жицу чаршав као
у Турековац. Причао је нешто и на турском, доказ младине невиности. Пошто Милан Савић
што је, касније, Сава тумачио да је ага није ујутру окачио чаршав, Сејдићи нису хтели
оставио њима у аманет да му чувају имање, да свирају, што је значило да другог и трећег
„...док се он не врне из Турску...“ дана свадбе гости могу да се разиђу, преносећи
Гладни и жедни, у страху да их при бруку и младе и младожење широм села и даље.
повратку не ухвате или српски или турски „Што не свирите?“- питао је, са кућног
војници, моји преци су препешачили пут од прага, Милан Савић свираче. „Нема га чаршав,
Скопља до Рудара, где су, једне мрке ноћи, газда Милане!“ „ Који сте па ви да гледате да ли
упали у кућу свог кума Ставре са подераним је моја жена невина? Или ћете да свирите ил ћу
опанцима, сломљеном тестијом и дрвеном вас потепам ко врапци.“ Сејдићи су засвирали
табакером без дувана. Папирче које им је дао најгласније што су могли, а јаче од трубе
ага, није било попушено и чувано је, све време Сејдића била је одлука будућих младожења
пута, у Савиној шајкачи, као најстаријег брата да се чаршави више не излажу јавности, не
и заповедника целог путешествија. само у Доњем Трњану.
Кум Ставра је важио за писмена човека, јер Мог деду Трајка Савића, сељака, абаџију,
му је писање и читање показивао поп Гвозден домаћина задруге Савића и претседника
из Вучја. Углед му је подигло и дружење са општине у Турековцу, Бугари су 22. фебруара
лесковачким Турцима. Разумевао је подједнако 1917. године запалили живог, са још троје људи
и турске и грчке речи, јер се ородио са кир у турековачкој општини. Бугари су га теретили
14 Нова наша реч