Page 13 - NNR 10

Сава Димитријевић
ЛЕСКОВАЧКИ СПОМЕНАРИ
Б Е Р Д И Ћ Е В И

Из време време из које доодимо – често не
понесемо сва сећања. Погубив се и онија који
су били ближи онима за који не запамтисмо
– ни одокле беоше, ни из које године, нити
па из кој век вучев прло што га оставише на
онија који по њи добише име и надимак. A
нека сећања су ко – из причу. Кaо што је и
казивање о Јовану Димитријевићу Бердићу.
Јован је из старе лесковачке породице коју
су, по неким казивањима звали Бердини, па је
касније надимак прерастао у презиме Бердић.
Свако ко је макар једном прошао улицом
Бранислава Нушића није могао а да не примети
прелепу зграду - палатуЈована Димитријевића
Бердића. Али, Бердићи одавно више не живе
ту – у тој згради је сада Католичка црква,
а последњи од Бердићевих који је живео у
овој палати је Десанка-Деса, жена Јована
Димитријевића Бердића.
Јован Бердић је, кажу успомене на њега
– између два светска рата као младић отишо у
Јужну Америку. Оданде се вратио са великим
богатством. Причало се да се у њега заљубила
нека богата жена и оставила му богатство.
Такође се казивало да је радио у руднику и да
се тако обогатио. Тако се причало, а истина је
да се Јован из Јужне Америке заиста вратио као
врло богат и веома способан послован човек.
Прво је купио тада чувену кафану „Париз’’
у улици Краља Петра Пвог (некадашње Корзо
) и преуредио је. Предњи део била је кафана У бијоскоп „Корзо“ Јована Бердића оћев да седив уз маркирани астали на бину. Уз
Корзо, а у наставку је била сала у којој су благајник јке бија Мика Каракеја, а Ђока, едн астал четрири столице, а ако је породица
ел нико друштво од пет чланови они се мало
стиснев и направив место за пету столицу. У
бијоскоп Корзо Блашко Кржалија ( Кржалић
) држи бифе – ако оћеш кафу, пиво ел ништо
друго да попиеш – келнер донесе. У бијоскоп
забрањено да се едев семке, ал публика па
улегне с пуни џепови и крцкав семке, крцкав
– не мож се чује кое глумци причав на платно
од крцкање семке.
Јован Димитријевић Бердић је 1931.
године од чиновника Ристе Новаковића у
улици Бранислава Нушића купио плац и
саградио здање познато као - Бердићева палата.
Онда је на Хисару сазидао вилу преко
пут виле индустријалца Врањкића. На углу
Вождове улице ( Пижин сокак ) купио је велико
имање и саградио млин. После рата – ту је
била Музичка школа.
После рата Бердићеву палату у улици
Бранислава Нушића купила је Католичка црква
с тим да у њој до краја живота живи Десанка-
Деса, жена Јована Бердића.
Бердићеви. Јован Димитријевић Бердић,
жена Десанка – Деса из Крагујевац, деца Нена
и Александар. Нена је била једна од најлепших
девојака у Лесковцу, ишла је у гимназију и
удала се за доктора Ђусу у Лебану.
Бердићева палата Јован је умро 1945. године. Његова
жена Десанка је живела доста дуго иза
приказивани филмови и Лесковчани су га звали кумашин на Бердића, контролор на врата – смрти свога мужа, била је тиха и веома
Бердићев биоскоп. Тако су гости седели за цепи карте и пушта публику у салу. У бијоскоп племенита жена. Умрла је пре више од
столовима, јели и пили и – гледали филмове. „Корзо“ има три врсте карте – од три динара двадесетак година у старачком дому.
После рата „ослободиоци’’ су за децу и онија што немав паре – они седив до У овој палати сада је – Католичка црква.
конфисковали Бердићев биоскоп и дали му платно. Ондак карте од шес динара за средњи
име – „Москва’’, а затим – „11.октобар’’. редови и карте од седам динара за онија што

Нова наша реч 13