Page 9 - NNR 33

Пробој Солунског фронта 1918.
ПОЧЕТАК КРАЈА ВЕЛИКОГ РАТА

Солунски фронт је пробијен 15. септембра 1918. године што се
испоставило као одлучујуће за слом Централних сила у Првом светском
рату и почетак краја до тада највећег светског сукоба. Србија и Република
Српска славиће убудуће заједнички празник - 15. септембар,на дан када
је пробијен Солунски фронт. Обележаваће се као Дан српског јединства,
слободе и националне заставе.

којима је било и око 25.000 добровољаца.
Борбе су почеле 14. септембра артиљеријском паљбом и свих
савезничких топова да би, у зору 15. септембра, у 5.30 часова, друга
На Солунски фронт, чија је дужина била неколико стотина километара српска армија кренула у јуриш и то на потесу Соко–Ветерник–Добро
и који се, преко Албаније на западу простирао све до Јадранског мора, поље. Водила се борба прса у прса, бајонетима на бајонете.
српска војска је пребачена већ на пролеће 1916. године, одмах после После таквих борби и напора главни део фронта је пробијен.
опоравка на Крфу. Са једне стране фронта били су француски, британски Освојен је важан положај Соко, а 16. септембра Југословенска дивизија,
и српски војници, којима се касније прикључио и један број Грка и састављена од добровољаца, и врх Козјак, чиме је отворен пут за
Италијана, док су их са друге линије, добро укопани у ровове, гледали Тиквешку долину. Почео је продор који је одлучио исход рата.
немачки и бугарски војници. Већ 1916. српска војска је имала своје Сломљен је сваки отпор непријатеља, а онда су српски војници
ватрено крштење на Кајмакчалану када је, после огромних жртава и борбе кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави. Вукла их је
прса у прса са Бугарима освојила тај врх, планину Ниџе и град Битољ. неизмерна жеља да што пре стигнемо у родни крај.
Због проблема на осталим фронтовима Солунски фронт је проглашен Та огромна жеља водила је војнике из победе у победу тако да је,
споредним ратиштем, па је од 1916. до септембра 1918. углавном владало по речима Д’Епереа „српску пешадију и француска комора на коњима
затишје. А онда је уследио расплет. једва стизала”.
Скопље ослобођено већ 25. септембра, после чега је српска војска
кренула према бугарској граници. Само четири дана касније, у штабу
Франша д’Епереа Бугари су потписали капитулацију...
Српска војска је наставила продор и када су Британци и Грци код
Дорјана доживели неуспех чиме је и исход целе операције био доведен
у питање, а спречили су и Немце да се утврде на линији Пећ–Косовска
Митровица–Куршумлија–Ниш. Јединице прве армије су у Нишкој
операцији за само неколико дана победиле противнике, тако да је српска
војска већ 11. октобра ушла у Ниш. Тиме је првој армији био отворен
пут у моравску долину тако да је Петар Бојовић, на челу Дунавске
дивизије 1. новембра победоносно умарширао у Београд. За то време
јединице друге армије су ослободиле западну Србију. Већ 3. новембра
капитулирала је Аустро-Угарска, чиме су се стекли услови да српска
војска пређе Дунав, Саву и Дрину.
О пробоју Солунског фронта Франше д’Епере, француски маршал
је писао.
„То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени,
скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари
својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти
сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније,
најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их
ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу
За команданта Солунског фронта постављен је француски генерал њихове отаџбине...”
Франше д’Епере. Он је јуна 1918. одржао саветовање са српским Роберт Лесинг, министар спољних послова САД је записо.
генералима и регентом Александром на коме је донета одлука да се „Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак
коначно крене у – пробој. Одлучено је да офанзива почне на сектору носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски
Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска, као народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не
и да борбе почну средином септембра. Српска војска била је подељена у могу проћи незапажено – они се морају наградити.”
две армије – прву којом је командовао Петар Бојовић и другу на чијем је
челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Весна Петровић
Мишић. То је укупно чинило шест дивизија са 140.0000 војника, међу
102. ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

Полагањем венаца на споменик Ослободиоцу у Централном
градском парку и минутом ћутања обележена је 102. година од пробоја
Солунског фронта. У свом обраћању начелник Јабланичког управног
округа Милош Ћирић је рекао да 15. септембар представља дан за
сећање, захвалност и поштовање нашим прецима који су се борили
за своју отаџбину и слободу својих огњишта, ако и да симболизује
родољубље, храброст, јунаштво и спремност на аспсолутну жртву
зарад слободе сопствене домовине и сопственог народа. Он је најавио
да ће убудуће Србија и Република Српска овај дан обележавати као Дан
српског јединства, слободе и националне заставе јер пробој Солунског
фронта не сме бити заборављен.
ИС

Нова наша реч 9