Page 7 - NNR 33

можемо само да сањамо јаке редакције, са позабаве буџетом града на начин који се од како би дошли до генералног закључка шта ми
новинарима који су били специјализовани медија очекује. Опет, и та очекивања стављам да учинимо да би спречили лоше поступање
за одређене друштвене области. Будежт је под велики знак питања из простог разлога што са буџетом. Ово је системски проблем и докле
озбиљна, осетљива али и тешко неразумљива друштво својим моделом понашања у целини год имамо систем који унутар себе располаже
тема чак и за оне људе који се том темом баве у гура медије ка таблоидизацији. Углавном огромним административним апаратом и не
континуитету. Нисам сигуран да су све те ствари се медији који не пристају на дођу на ниво успевамо да га натерамо да ради свој посао,
разумљиве чак и онима из стручних служби, таблоида или гасе или прелазе у неки други да свака од тих институција, установа, одбора,
него они то раде по неком моделу сервирајући облик у коме сигурно нећете да нађете ову тему. агенција, па и разних служби ради свој посао,
касније људима који о томе треба да одлучују Оправдање за тако нешто је „народ тако жели, ми ћемо имати овакве парцијалне покушаје
на начин који не да није транспарентан, него народ не жели да чита досадне теме, стубиће, да дођемо до нечега што би поправило стање
је једноставно неразумљив. Мени је јасно да статистике које се тичу буџета“, па се и медији везано за буџет. Ту се намеће и питање да ли
у таквој врсти докумената постоје начини и тако профилишу. Јако је тешко говорити и о се та ствар са аспекта медија поправила ако
места у којима се налазе сакривене истине, јер транспарентности буџета у фазама његовог би се пронашла средства и могућности да се
свака власт која управља нечим, па и буџетом доношењу из разлога што са ограниченим макар један број новинара стручно оспособи
као средством остваривања своје моћи, има ресурсима с којима медији располажу, ту тему на посебним семинарима, при чему би се
потребе за одређеном врстом резерве. Зашто можемо пратити само у фрагментима и ако инсистирало на које се области посебно морала
је то тако, то је питање за неки други разговор, успемо да дођемо до неког фрагмента који обратити пажња да би се препознао модел
али је то у приципу тако. Заступљеност буџета је матрица преко кога се препозање начин на управљања буџетом? То би било згодно, али
као теме у локалним медијима се своди само на који се буџет формира или троши ја то сматрам се поставља питање и да ли постојеће редакције
онај ниво у коме је лако могуће трансферисати успехом. У свим другим околностима буџет би уопште имају људе које би тамо послали и ко
информацију са извора на коме је настао до морао у делу доношења и реализације бити има интереса да то организује и спроведе, -
неког од потрошача. Медији су данас у тешкој системска ствар. Ми разговарамо о парцијалним констатује Милићевић.
ситуацији мимо жеље новинара, да једноставно појавама и покушавамо да пронађемо путању
немају услова, људе и средства да се озбиљније по којој се буџет планира, усваја и реализује, И.С.

Став
КОЛИКО КОШТА БЕДА?

Пише: Александар Стојановић
Преговори чланова Економско-социјалног тренутно налази огроман број грађана Србије,
савета о висини минималне цене рада у 2021. који за исти тај “минималац” и ради.
години, уз учешће преговарачких тимова Како другачије назвати тренутно стање
Савеза самосталних синдиката Србије, УГС ствари, по којој српски радник месец дана ради
Независност, Уније послодаваца Србије и за нешто више од 2/3 минималне потрошачке
Министарства за рад, тема је о којој се у нашој корпе?! Укратко, бедно и срамотно.
широј јавности, недовољно говори ових дана. Наравно, кривица не лежи само на
Зашто је то тако? синдикатима – на крају крајева, нису они ти
Одговори могу бити вишеструки. Од тога који раднику исплаћују новац на крају месеца.
да проблематика, највећем броју људи, није Али, неспорна је чињеница да је сам радни
нарочито интересантна (?!) (чињеница је да однос истовремено и класни однос, те, као
огроман број људи држи да је пријемчивији такав, представља капитални пример колизије
садржај другачијег – површнијег формата, па се два интереса – интереса послодавца и интереса
самим тим ни медији не баве овим врло битним запосленог. Први тежи да оствари профит,
детаљем наше стварности на начин на који би нивелишући сваки споредни трошак, а други
требало, због тобожње “јурњаве за кликовима”). жели да у томе свему, најпре, остане “читав”,
Даље, ту је и чињеница да олигархијским и да, логично, нешто и заради.
структурама у земљи, не одговара да се ствари Због такве природе ових релација, јасно је да
називају правим именом, а епитет који би ти на неки алтруизам и доброчинство послодаваца,
и такви преговори понели, сигурно не би радник никако не може да се ослони. Не може
био нешто чиме би се дичили “први међу да овако организовани, некохерентни и да се ослони, пракса је показала, ни на државу,
једнакима”. волунтаристички вођени, синдикати, имају која се недвосмислено позиционирала на страну
На крају, ту је и свеприсутна апатија капацитета да оправдају ону чувену Марскову већих, а нарочито, страних, инвеститора,
српског друштва за све теме које фигурирају дефиницију синдикалног удруживања по гушећи на тај начин не само конкуренцију,
као “политичке”, због тенденциозно наметнуте којој оно представља “удруживање радника већ и домаће привреднике. О односу према
стигме на свако, па чак и најбенигније, против послодаваца”. Колико је то истина у радницима, илузорно је и говорити. Довољно
друштвено ангажовање. добу неолибералног капитализма, нека остане је сетити се усвајања крајње контроверзног
Како било, чланови репрезентативних питање на које ће одговор бити пружен у Закона о раду, као и примера фабрика у којима
синдиката се састају са “класним неком наредном периоду. За сада, чини се да се спроводи најстрашније кршење људских
непријатељима”, како би утврдили износ синдикати пре представљају карикатуралне права, и то не само током процеса рада, а о
минималне цене рада за наредну годину. У авети из прошлости, фингирајући не само чему надлежне институције, ћуте. “Јура” у
претходним редовима, бар засад, нема ничег своје друштвено деловање, већ и смисао свог Лесковцу, “Железара” у Смедереву, између
спорног. постојања. осталих, сублимирају све наведено.
Нормално је да се о важним друштвеним Због чега делим овако оштре критике? Управо због те усамљености просечног
питањима чују мишљења различитих струја, а Да би се добио ваљан одговор, треба радника у Србији, улога синдиката мора бити
нарочито ако се ради о тако осетљивим темама сагледати (не)деловање синдиката на најгрубља израженија, са јасним и недвосмисленим
као што је минимални износ онога од чега се кршења радничких права у задњих тридесетак позицијама са којих наступају, а које
живи. Међутим, сматрам да тренутно стање година, што је, уосталом, у неким од претходних подразумевају бескомпромисну борбу за сваког
ствари у локалном, али и ширем социјалном текстова и учињено. члана радничке заједнице у Србији. Пут који
амбијенту, не иде у прилог тези да се ради о Када говоримо о садашњости, она, у треба прећи могуће је предвидети. Може се
преговорима на равноправној основи. овом смислу, протиче у знаку наведене серије то учинити и са методама борбе. “Лудистички
С једне стране, имамо државу, која није састанака. Главни захтев синдикалне струје је покрет” у Енглеској у деветнаестом веку може
спремна да се одрекне свог дела колача, – повећање минималне плате на 37 500 динара. да буде неки крајњи оријентир. Све то се може
оличеног кроз порез на доприносе, чија висина, Само повећање (уколико се, наравно, остварити једино јединственом, фронталном
суштински, приморава послодавце да раднике оствари) од шест и кусур хиљада (износ борбом. Тога, на расцепканом небу синдикалног
осигурају на “минималац”. минималне зараде на месечном нивоу зависи удруживања у Србији, још увек, нема. До
Даље, ту су привредници, који, логично, од броја радних часова) се чини као сасвим тада, чини се сасвим људским, политички и
желе да у компетитивној средини, каква влада солидан успех представника радника, узимајући класно освешћеним, изразити незадовољство
на тржишту глобализованог света, остваре у обзир сву незахвалност позиције у којој се због позиције у коју је доведено радништво
профит, редукујући сваки “секундарни трошак”. налазе све снаге левог центра политичког у Србији. Позиције, која је свој финални
На крају, имамо раднике, односно, представнике спектра. чин маргинализације, доживела понижењем
радника. Па ипак, када се на наведени “успех” узрокованим преговорима који су у току.
Ставове о синдикатима сам већ изнео надовеже да је захтев такав у циљу Колико кошта беда?
у неким ранијим есејима, тако да детаљна изједначавања минималне зараде са (званичним) Онолико колико пропада појединачно и
елаборација истих, овде није потребна. износом минималне потрошачке корпе, то колективно, достојанство.
Укратко, сматрам да је сулудо очекивати недвосмислено показује сву беду у којој се
Нова наша реч 7