Page 9 - NNR 19
P. 9

ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ВЛАСОТИНАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ


         Народна библиотека  „Десанка Максимовић“  је 16. маја обележила
      Дан установе. Како ред и традиција налажу била је ово прилика да се
      доделе признања свима онима који су на било који начин допринели
      раду, угледу и значају ове  установе културе.
         - Овогодишња признања смо доделили читаоцима и свима онима који
      су са нама били „између два маја“, пружајући нам подршку у богаћењу
      књижног фонда и несебичну помоћ приликом медијског представљања
      - истакао је Срба Такић, директор библиотеке и напоменуо да је због
      актуелне епидемиолошке ситуације изостао традиционални програм
      у галерији библиотеке и да ће признања добитницима бити накнадно
      уручена.
         Признање нај- читалац у млађој категорији добио је Урош Стојановић
      из Конопнице, док је у категорији старијих ово признање добила
      васпитачица Маја Миладиновић.
         Захвалнице за несебичну помоћ и сарадњу додељене су министру
      културе Владану Вукосављевићу и Браниславу Маричићу, шефу кабинета
      истог министарства.
         - Министарство културе је захваљујући њиховом залагању у
      претходној години у два наврата доделило нашој библиотеци новчану
      помоћ у износу од укупно 500.000 динара. Од другог дела помоћи недавно   Ово признање добили су и појединци: проф. др Момчило Павловић,
      смо купили део опреме, коју чине четири рачунара, бар код штампач,   проф. др Људмила Нагорни, проф. др Мирјана Томичић, проф. др Жарко
      реверс штампач, фото апарат и полице за књиге са девет нивоа - истиче   Спасић, проф. др Момчило Исић, проф. др Христивоје Пејчић, генерал
      директор Такић.                                         Милосав Симовић, др Војислав Алексић, проф. Владимир Милчић,
         Захвалница за несебичну помоћ и сарадњу додељена је и Удружењу   пуковник Томислав Митић, Јасмина Митровић, Радица Кованџић,
      Власотинчана у Београду „Влада Илић“, које је помогло штампање   Тања Кокотовић, Драгица Ћирковић, Александра Миладиновић, Горан
      књиге „Миодраг Нагорни – Моји Власотинчани“.            Петровски, Александар Спасић, Бојана Ђокић, Мира Нешић, Оливера
         Исто  признање  додељено  је  и  матичној  библиотеци  „Радоје   Петковић,  , Живојин Павловић, Јелена Миленковић, Небојша Ђорић,
      Домановић“ у Лесковцу. Међу појединицима ово признање добили су   Драгољуб Ђорђевић, Далибор Коцић, Ђорђе Стојиљковић, Милутин
      професор др. Ђура Стевановић и Славица Стојковић.       Станојевић, Снежана Јанковић, Светлана Шарић и Слободан Младеновић.
         За допринос у богаћењу књижног фонда захвалнице ће бити   - За наш успешан рад су важни људи са којима сарађујемо на
      уручене: Народној библиотеци Србије – Одсеку за поклоне, Институту   различите начине јер библиотека су људи који је чине. Уз све ове
      за савремену историју, Институту за новију историју, Архиву Србије,   установе, удружења, организације и појединце наша библиотека стално
      Народном музеју Лесковац, Градској библиотеци „Димитрије Туцовић“   расте - закључак је директора Србе Такића.
      у Лазаревцу.                                                                                      В. Стаменковић
         Маријa Лазаревић, чланица Удружења дистрофичара Лесковац
                               НИЈЕ МОЈА МУКА НАЈВЕЋА


         Зовем се Марија. Када би ме питали шта                                 мојих и њихових речи ми се спустио на груди.
      волим, одговор би био волим живот, људе и                                 Сигурност је нестала, осећала сам се рањиво,
      изазове. Мислим да сви ми у животу имамо                                  сав мир коме сам годинама тежила је нестао
      ону прву безбрижну фазу када смо млади,                                   и тада сам изненада дрекнула: „Престаните!
      када жудимо за проводом и ништа не схватамо                               Ваше руке су моје руке, имајте то на уму!
      озбиљно. Кроз њу сам прошла живећи пуним                                  Повукла сам се у своју собу, стала поред прозора
      плућима. И ону другу која долази са годинама                              гледајући у даљину. Удахнула сам и смирила
      и у којој понекад и превише бринемо за себе и                             мисли. Нисам дозволила паници да ме савлада.
      наше укућане. У њој се налазим сада. Такође, са                           Сусрела сам се са њом када сам по први пут
      годинама сам научила да су бриге саставни део                             била животно угрожена и дуго после тога увек
      живота, да су проблеми ту да би се решавали и                             када бих се нашла у сличној ситуацији попут
      да се паником ништа добро не може постићи.                                ове осетила бих тескобу. Међутим, научила
      Волим да сваку ситуацију сагледам из више                                 сам да дишем под стресом. Дисала сам и за
      угла и да уђем у њу припремљена. То ми даје                               време НАТО бомбардовања, па дисаћу и сада.
      сигурност и мир.                                                          Изговорила сам реченицу коју увек изговорим
         Рођена сам 1978.године и одмах након                                   када ми је тешко у души - НИЈЕ МОЈА МУКА
      рођења  дијагностикована  јој  је  спинална                               НАЈВЕЋА. И помислила на све оне непокретне
      мишићна дистрофија. Волим да кажем како                                   који  живе  сами  и  зависе  од  персоналних
      живим у малом месту без предрасуда, где сам   истинитим догађајима. То је прва књига која   асистената. Са каквим они мислима леже?
      завршила основну школу. Средњу економску   деци представља особе са инвалидитетом на   Све се полако доводило у ред. Асистенти су
      школу уписала сам као ванредни ученик због   један непосредан и забаван начин. На жалост,   добили дозволу за кретање. Моји укућани
      неприступачности објекта особама која се крећу   планиране  промоције  књиге  су  одложене   су постали дисциплинованији. А ја, ја сам
      помоћу инвалидских колица.           због  епидемије  короне,  али  сам  све  то  са   слушање вести свела на једном дневно, шетала
         Након  дипломирања  1997.  године   ковид-19 вирусом дочекала спремно и пре   сам за време полицијског часа, јер тада има
      у  свом  родном  Брестовцу  основала  сам   самог проглашења епидемије у Србији. Све   најмање прашине и нема људи, наравно носећи
      мало трговинско предузеће и постала први   информације  добила  сам  од  другарице  из   маску, придружила сам се хуманитарцима у
      самостални предузетник са инвалидитетом у   Италије, земље која је била окована страшном   набавци визира и била сам у сталном контакту
      свом округу.                         несрећом и стрепела сам да се и код нас не   са Удружењем. Неке проблеме смо решили, а
         После осамнаест година рада одлазим   догоди њихов сценарио. Већ 6. марта проглашен   неке тек ћемо решавати, јер оваквих епидемија
      у пензију и са јаком вољом да учиним свет   је први оболели и формирање кризног штаба.   биће опет и морамо их дочекати спремни. Мир
      бољим! За особе са инвалидитетом основала сам   Из дана у дан цифра је расла, а било је и оних   се вратио. Иако је сада ванредно стање укунуто,
      удружење грађана и уз подршку града Лесковца   који су изгубили битку са животом. Била сам   у мојој кући је и даље на снази. Изолација нам
      реализовала  пројекат  „Прихвати  разлике-  убеђена да сам ја особа која спада у веома   представља најмањи проблем, сваке зиме смо по
      Победи предрасуде“ намењен деци и младима.   ризичну групу због прогресије дистрофије и   пар месеци у изолацији. Навикли смо, а навикли
      Покретач сам акције „Буди саосећајан“, коју су   са већ смањеном плућном функцијом сигурно   су и наши пријатељи. Зато сви ви који читате
      подржале славне личности преко друштвених   не  бих  била  међу  преживелима  у  случају   сада овај текст, увек када вам у животу буде
      мрежа попут Виктора Савића, Борке Томовић   инфекције. Питања су се низала. Шта ће бити   тешко, ви изговорите ону моју чувену - није
      и  Стефана  Митића  Тићмија.  Због  велике   са мном ако се разболим? Како ћу без пратиоца   моја мука највећа. Чувајте себе, јер чувајући
      љубави према деци, а уз подршку Дома културе   у болници, пошто је реч о инфективној болести?   себе ви чувате нас. Што би рекао један мој друг:
      у  Брестовцу,  организовала  сам  креативне   Како ћу ићи у тоалет? А ако се моји разболе и   „Мариче нећу да те љубим, сада ко се воли, тај
      радионице које постају саставни део програма   буду послати у изолацију? Ко ће о мени тада   се не љуби.” Смејали смо се. Колико трагике и
      Брестовачког културног лета. У склопу пројекта   бринути? Одговора није било. Покушавала сам   колико комике у једној реченици, али и истине.
      из области културе и уз подршку града Лесковца   да останем хладне главе пратећи укућане у стопу   Будите одговорни.
      изашла ми је прва илустрована књигу за децу   да ли су дезинфиковали обућу и руке, док би
      „Моја омиљена тетка“, која је инспирисана   ми они говорили да сам параноична. Сав терет        Марија Лазаревић
      Нова наша реч                                                                                                9
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14