Page 13 - NNR 19

објашњење америчких бирократа. Реалност национализма унутар државе и друштва, – с једне стране, рачунајући на велики
је нешто друго. Противник је свако онај ко треба посматрати и у контексту присутности мобилизаторски потенцијал националистичких
се успротиви предводничкој, месијанској и легитимитета радикалних десничарских идеја, неолиберали од њих не одустају, те их
улози хегемона, те онај ко угрожава његове организација. Ни по тој основи, стање у многим упорно, руку под руку, са глобалистичким,
геополитичке, финансијске и друге интересе. земљама није обећавајуће – странке десног пласирају светском јавном мњењу, а са друге
СР Југославија, Авганистан, Ирак, Иран, центра су диљем Европе врло важан фактор стране, анти-глобалисти, који врло лако
Северна Кореја, Куба, Венецуела, Кина – само у креирању државне политике и друштвене постану (или остану) и тврди националисти,
су неке од садашњих и бивших земаља које су климе, а ако се извуче макар један користан национализам виде као идејни образац на чијем
осетиле оштрицу суперсиле. Како су те мере закључак из ове серије есеја, онда он гласи да темељу треба градити тврђаву противљења
утицале на експанзију националистичког то може представљати проблем по више основа. глобализму. Из те парадоксалне позиције коју
сентимента у овим земљама, мислим да је Актуелизација меких претњи безбедности, национализам заузима данас, произилази и још
сувишно и елаборирати. Довољно је погледати попут миграција и епидемија, у комбинацији са већа конфузија у елаборацији аргумената на које
резултате анкетног испитивања јавног мњења. јасно уочљивим друштвеним диспропорцијама се позивају националисти у својој реторици,
Национализам се поново јављакао згодна твђава у погледу расподеле друштвеног богатства, која и иначе није била чврсто утемељена. То
за оне који би да се сакрију од беспоштедности подгрејани националистичком реториком – све је оно на шта указује теорија. Шта на то све
и бесмисла неолибералног света. Тако то може, и већ представља претњу безбедности има да каже пракса?
национализам, чини се, делује према споља. људи, група, па и држава. Масовне миграције Савремена друштвена стварност је таква
Зарад комплетне слике, поред које су на делу последњих година, као и да у себи инкорпорира вредносни систем
националистичког делања егзогене природе, пандемија коронавируса, која још увек није доминантног идеолошког обрасца, комбинован
ваља истаћи и неке чињенице његове ендогене рекла своју завршну реч, упорно промовисану са инхерентним карак теристикама регионалних,
стране, односно, како се он у садашњем идеју о „светској солидарности“, стављају на национа лних и локалних заједница – било они
тренутку манифестује унутар држава, иако је озбиљан тест. Први резултати нису нарочито културолошке, верске или неке друге природе.
раздвајање спољне и унутрашње стране овог охрабрујући. Ксенофобија и фашизам се враћају Оно што се јавља као најмањи заједнички
феномена могуће учинити условно, и само из на велика врата у свет двадесет и првог века, а садржилац свих тих засебних случајева, јесте,
дидактичких разлога. етноцентризам полако, али сигурно, гура под с једне стране, комодификација сваког аспекта
тепих излизане флоскуле о мирном суживоту живота (све има своју тржишну вредност),
СЕПАРАТИЗАМ свих земаља света. све израженији социјални јаз између богате
Ароганција најмоћнијих друштвених мањине и сиромашне већине, и са друге стране,
Када је у време Версајског мира, тадашњи структура на Истоку и Западу, беда врло изражена депривација животног смисла
амерички председник Вудроу Вилсон, иницирао „сиромашног Југа“, који почиње да се шири у за огроман број људи. Многима је постало
идеју о праву народа да одлучује у чијим ће облику евидентне класне поларизације у свим јасно да новац не може да буде једини циљ у
границама живети, отворена је сепаратистичка земљама света, свепрожимајућа нетолеранција, животу, макар не у оној мери која је потребна да
Пандорина кутија. Врло брзо, у годинама које отуђеност, усамљеност и бесмисао многих човекову душу, ум и тело, холистички, испуни
су раздвајале два велика рата, колонијални свет појава данашњице – све те појаве различитог задовољством.
је пао на колена, стварањем нових, суверених нивоа, могу утицати и утицаће на свет Управо на трагу бесмисла немилосрдне
држава на територијама некадашњих царстава. сутрашњице. трке за остваривање профита, током које
Сличан, премда слабији, тренд је настављен и заборављамо и на саме себе, а камоли на друге,
након Другог светског рата, формирањем нових ЗАКЉУЧАК рађа се фамозна појава друштвене отуђености,
земаља, пре свега, у Африци. Како је двадесети као тангента која веже сваку тачку планетарне
век ишао својим током, сепаратистичке тежње На основу свега што је у овој расправи неолибералне кружнице. Има пуно доказа за
су у многим деловима света постале нова речено, једноставан и кратак закључак, није лако ову тврдњу.
стварност, и нешто на шта се мора рачунати. донети. Национализам, са нацијама, као својим На трагу акумулираног неза довољства
Право народа на самоопредељење, као производом, део је политичке стварности, због света који је постављен на неправедним
новије право, почело је да односи превагу у практично, од дана Француске револуције, иако принципима, отуђени, слуђени и изгубљени
многим крајевима, науштрб старог, вестфалског, су корени за његову афирмацију, постављени појединац, у нашем добу, тражи утеху, смисао,
о неповредивости граница и праву држава на и пре тога, захваљујући сплету историјских или пут. Пут за каналисање наталоженог
суверенитет и интегритет. Доминантни мотив околности, које су стимулативно деловале на незадовољства које је, што ендогене, што
највећег броја сепаратистичких покрета је друштевене мислиоце и теоретичаре, о којима егзогене природе, али које несавладивом
стварање засебне суверене државе, као и је већ било речи. На свом путу да постане оно жестином продире кроз све друштвене поре,
захтев за припајањем некој другој суседној што представља данас, национализам се сусрео а у будућности, то ће чинити још интензивније.
земљи. У корену тих интенција је био и са државом, политичким ентитетом који је до На том месту се рађа шанса да пријемчиве
остао национализам са својим разноврсним деветнаестог века, већ имао зацементирану идеје национализма наставе свој раст и своју
индикаторима – сепаратистичке организације позицију у друштвеној стварности. хоризонталну пролиферацију. Тај процес
су на темељу верске, језичке, културне или Кохабитација национализма и државе, која ће се наставити и у будућности, све до оне
друге особености, захтевали засебну државу је уследила након иницијалног периода тачке када ће имплодирати или експлодирати.
у којој би, гелнеровски, „политичке и етничке неповерења, квалитативно је променила обе Имплодирати, јер постоји шанса да се уруши
границе биле конгруентне“. стране, стварајући на тај начин политичку изнутра. Експлодирати, на начин сувише
Такви захтеви, различитим интензитетом легуру која је променила ток историје. страшан да би се спомињао.
и учесталошћу, појављују се широм света – у Када говоримо о наци она лизму у Савремена цивилизација је обележена
Канади (Квебек), Великој Британији (Ирска, савременом добу, ово питање треба посматрати све израженијим поделама. Све већем броју
Шкотска), Француској (Корзика), Шпанији кроз контекст савремених глобалних људи постаје јасно да су међународни,
(Каталонија и Андалузија), Србији (Косово), померања у домену привреде, безбедности, регионални, национални, политички, економски
као и у Грузији, Азербејџану, Русији, Кини, телекомуникација, али и културе – контекст, и безбедносни системи, трули, и да се принципи
Шри Ланци, Индији и многим другим земљама. чији су темељи постављени још у време по којима функционишу, морају мењати.
Често се дешава да сепаратистички хладноратовског надметања, али који је заживео Наравно, ту су и они први, повлашћени и
захтеви преузму одору тероризма (или борбе интензивније и свеобухватније након пада утицајни, којима промена дистрибуције моћи
за ослобођење, зависно од перспективе) – Берлинског зида. у времену и простору, никако не одговара. На
онога тренутка када се асиметрична борба са Глобализација је променила свачије међи тих двеју воља, биће изграђена будућност.
званичном влашћу, са зеленог стола, пренесе животе, у већој или мањој мери, па је тако Психологија нас учи да кад се сударе две јаке
на улицу. Тога смо сви свесни у овим данима, утицала и на развојни пут национализма и воље, долази до варничења.
а трендови су такви, да ће будућност такође на његову адаптацију постојећим условима. Ко може контролисати и артикулисати
бити оивичена „крвавим границама“. Као процес у чијој основи леже неолибералне наталожени бес? Одговор на то питање пружа
Мимо ескалације национали стичког идеје тржишног повезивања и дерегулације, више од двеста година дуга историја једне
сентимента у форми неке врсте конкретног глобализација, открива амбивалентну природу шокантне политичке константе. Национализма.
територијалног захтева, крвну слику позиције национализма у савременом свету
Нова наша реч 13