Page 12 - NNR 19

Нација и национализам (5):
ВРЕМЕ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Пише. Александар Стојановић не гравитира Фукујамином „крају историје“.
Интерес, био он финансијски, политички или
На животе људи су, одувек, деловале безбедносни, на врло јасан начин израња из
манифестне, а још чешће, латентне силе које опоре, сладуњаве приче о миру, стабилности и
су их усмеравале у одређеном правцу, терајући сарадњи свих земаља света. Реакције на такво,
их да се датој констелацији односа, прилагоде де фацто, стање, биле су различите – од оних
у што већој мери, зарад њиховог одржања и који су га правдали, делом или у потпуности,
напретка. Најмоћнији вектор, који људско преко оних који су га игнорисали, до оних
понашање артикулише на одређени начин, других, који му се на теоријском и практичном
без сумње представља идеологија, односно, плану, противе.
доминантни идеолошки образац, који своје Посматрано из угла геополитике, последње
прсте меша у сваки аспект човековог живота. наведени припадају континенталистичкој школи
Наравно, живимо у времену у коме ће и геополитичке мисли. За њих, глобализација
врапци на грани са нескривеним самопоуздањем је еуфемизам за вестернизацију, односно,
изјавити да се претходна констатација можда американизацију остатка света, и против
могла применити и односити на претходне ње се треба борити иницирањем савеза
временске епохе, пошто је идеологија, на континенталним блоковима, пре свега,
као концепт, недвосмислено везивно Европе и Азије. Везу њихових опсервација
ткиво историјских догађаја и планетарног и национализма је можда превише смело
биполаризма у времену Хладног рата, те да се довести у исту раван, али само спуштање линије
ни под разно не може практично верификовати разматрања са глобалног, на регионални ниво,
данас. Међутим, морам да разочарам и те представља јасан путоказ у ком правцу се то
исте набеђене врапце, као и све оне који у креће.
ту пријемчиву, али апсолутно неутемељену – живот, здравље, солидарност, традиција... Завршава се онамо одакле је и почело – на
У условима одсуства биполарне планетарне
максиму, и даље верују. конструкције, отворила су се врата остваривању нивоу појединачних држава. Арогантни став
Савремени свет ни под разно није профита широм планете, без страха од „црвеног Запада према другим, „нецивилизованим и
дезидеологизовано време. Заправо, сама зла са Истока“. Отварање или делимична недемократским земљама“, стандардизација
реторика која је стављена у функцију пласирања суспензија граница, хармонизација стандарда, економија, националних политика, одбране,
идеја о томе „како данас не постоје идеологије“, законодавства и прописа, приватизација јавних огољена и сурова борба за геополитичке
и сама припада јасном идеолошком дискурсу, предузећа и некада национализоване имовине, правце, уништавање читавихрегиона, наметање
са евидентном намером да нас на перфидан препуштање властите радне снаге на милост властитих културних образаца – све су то
начин наведе на закључак како живимо у свету и немилост страним инвеститорима, енормна насумичне фазе једног врло систематичног
ослобођеном свих догми, те да је, као такав, концетрација финансијске моћи у рукама и јасно каналисаног процеса. Процеса који,
еволутивни врхунац после којег следи суноврат олигархијских структура – тако је на најнижем, самом тежњом ка стандардизацији различитих
у Хобсово природно стање. То ни теоријски, оперативном нивоу, изгледала глобализација у аспеката живота, можда не подсећа у потпуности
ни практично, једноставно није тачно. Можда последњих тридесетак година. на више пута помињано просветитељство, али
најбољи, свима лако разумљиви доказ у прилог Само повезивање, трговина и сарадња који, у савременом добу, има сличну историјску
тези да је идеологија данас, можда и јача него између земаља, наравно, није отпочело са улогу – генерише реакцију кроз формирање
икад, представља сам процес глобализације, глобализацијом и у том неком смислу, не афирмативних погледа на властиту заједницу,
односно, глобализма, као интелектуална ради се о историјској појави револуционарног и државу, а последично томе, (прикривен или
надградња овог процеса. карактера. Оно што је издваја од других сличних отворен), негативан поглед на друге заједнице
Глобализација, коју тео ре тичари дефинишу процеса, јесте то што представља последицу и државе.
на различите начине, зависно од приступа, промене дистрибуције моћи у планетарном Том линијом размишљања, антиглобализам
аналитичких нивоа, као и апострофирања или геополитичком поретку – спроводи се под и национализам, иако два феномена која
неги рања значаја неких њених парти куларних чврстим вођством Америке. Ово никако немају много додирних тачака у својој генези,
елемената, у најкра ћем, представља планетарни не значи да су Сједињене Државе први ођедном имају доста заједничких одлика и
процес повезивања различитих наддржавних, историјски познати и признати хегемон, као у савременом свету, сматрам да се не могу
државних, суб-државних и недржавних ни да су претходни били „мале маце“, али се посматрати изоловано. Парадоксални тренд
субјеката у мрежу међусобне зависности, по оси чини да САД користе све могуће механизме практичног слабљења моћи држава (због
капитала, информација, безбедности, културе и како би глобализација била спроведена на подривања суверености, које (подривање)
друго. До њене актуелизације је дошло након најефикаснији могући начин. Наравно, на представља претпоставку глобалне трговине
слома Совјетског Савеза, и она представља начин који ће „светском полицајцу“ и његовим и повезивања), с једне стране, и јачање моћи
неодвојиви део политичке стварности и дан – савезницима, највише одговарати. групација десног центра политичког спектра
данас. Узимајући у обзир доминантни смисао
глобалног повезивања, који се пре свега огледа То се јасно види из појава и процеса у многим савременим државама, јасно говори
у уклањању свих препрека међународној различитог захвата којима смо сви ми сведоци. у прилог историјској чињеници да држава и
флуктуацији новца, роба, услуга и људи, није Креирање „Новог светског поретка“ је америчка нација нису једно те исто, као и да њихове
тешко закључити да историјско подударање овог опсесија задњих тридесетак година, а у том судбине могу кренути различитим стазама.
процеса и експанзија и примена неолибералних поретку, из америчког угла, постоји једна Велики број утицајних теоретичара данас
идеја, никако није ствар случајности. земља која треба да буде на челу колоне, и један сматра да ће моћ држава слабити све више.
Како је већ истакнуто у претходном делу идеолошки, економски и културолошки образац Нису тако сигурни када је у питању снага
рада, неолиберали су врло интензивно ширили који треба прихватити. Око тога, у редовима национализма.
властите опсервације о савременом свету као хладоратовског победника и његових савезника, Из угла Америке, теоријске заврзламе
свету индивидуалаца, индивидуалаца који треба изгледа да још увек нема спора, макар не око су другоразредна ствар. „Они други“ су све
да се на слободном, дерегулисаном тржишту, темељних догми. Проблем су они други. оне „пропале, диктаторске, криминалне,
снађу, и да својим успехом или неуспехом у терористичке и геноцидне“ државе (бивши
тржишној утакмици, одреде своју вредност и „ОНИ ДРУГИ“ амерички председници Клинтон и Буш,
своје место у хијерархији међуљудских односа. као и садашњи, Трамп, редом су користили
Остваривање профита се представља као јасан На наведени начин операци онализовану наведене епитете), које „убијају, прогањају
циљ, чему све остало треба да буде подређено. глобализацију, нису сви дочекали оберучке. и муче свој народ, спонзоришу тероризам,
Тако се, макар, практично верификују идеје Врло брзо је, чак и најнаивнијим структурама, контролишу тржиште дроге, угрожавају људска
Фридмана и Хајека. Како је профит врховни постало јасно да савремени свет ни под разно права“ – тако би, макар, изгледало неславно
циљ, све остало, треба да томе буде подређено
12 Нова наша реч