Page 12 - NNR 9

У власотиначкој библиотеци ,,Десанка Максимовић”
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ,,MADE IN СРБИЈА” , ЗОРАНА АНЂЕЛКОВИЋА ,,КЕЦА”

- Названа ,,Made in Србија» изложба
говори, дамаром уметника, о нама и нашој
Србији какава је данас, - казао је, између
осталог, на отварању Горан Ћеличанин,
директор варваринске библиотеке.
Зоран Анђелковић Кец се је захвалио на
пријему и добром одзиву публике, препуштајући
да слике говоре уместо њега.
Поздрављајући драге госте и, како је рекао,
„сада већ пријатеље“ Срба Такић, директор
власотиначке библиотеке, најавио је да ће до
краја марта бити организована узвратна посета,
и то са изложбом власотначког вајара Милоша
Шарића „Живот у секири“.
Пре завршетка званичког дела програма
реч су добили и песници. Представио се
најпре Славољуб Јовановић Кумана, песник
и афористичар из Варварина, док је боје
У складу са Протоколом о сарадњи, Галерији отворена је изложба слика једног од завичајног песништва бранио Срба Такић.
којег су 2017. године потписале варваринска најпознатијих српских сликара наиваца Зорана Властимир Стаменковић
и власотиначка библиотека, а у циљу Анђелковића Кеца.
свестраније и ближе сарадње, у власотиначкој
Проф. др Миодраг Р. Ђорђевић : За „Нову нашу реч“ размере да сам се осећао као потпуно „изопштен“ човек, јер су
многи „бежали“ од мене, па сам био упућен једино на дружење са
КОМУНИСТИЧКА својом супругом Горданом, ћерком Сузаном и сином Сашом. У овој
комунистичкој кадровској „игри, сви облици аморалног односа према
КАДРОВСКА „ИГРА“ мени долазили су од стране појединих политичких функционера који
ми нису били наклоњени. Они су то чинили, пре свега, због мог
критичког мишљења и што сам, као социолог, увек био критичан према
власти, чак и оној власти којој сам и сам припадао, а све остало, што
У свом досадашњем животу држао сам се, углавном, и оне се узимало као разлог за брутално угрожавање мог интегритета, било
латинске изреке: „Праштај, али не заборављај“. Рано сам усвојио став је само „гарнир неукусног јела“. Наравно да сам се касније добровољно
стручњака да је праштање својеврсни механизам одбране, у смислу повукао из практичне политике и посветио искључиво наставном и
превазилажења разочарења и ослобађања од мржње и негативних стручно-научном раду. Од тада, па све до данас, већ преко три деценије,
емоција. Наравно, то не значи да сам праштањем оправдавао нечије нисам позван ни на једну свечану седницу Скупштине општине Лесковац
лоше поступке према мени, али сам их остављао у прошлости, зарад поводом Дана града, иако сам добитник Октобарске награде у виду
будућности. Такође, праштање нисам повезивао са извињењем, јер медаље, као заслужни грађанин града Лесковца.
извињење нисам ни очекивао. Др Миодраг Р. Ђорђевић
Праштање и заборављање су две различите и врло сложене
категорије, при чему праштање не подразумева и заборављање. је рођен 1936. године у
Ораовици, код Грделице,
Стручњаци тврде да кад нешто заборавимо, то показује да нам и општина Лесковац, а сада живи
није било толико важно, а када заборавимо и потиснемо из сећања и у Београду. Основну школу је
оно што је било битно, то се увек може вратити као бумеранг, који завршио у Ораовици и Грделици,
за резултат може имати много веће штете. Из тих разлога, поново Учитељску школу у Врању,
сам се присетио неких мојих непријатних успомена из времена 80-их Филозовски факултет у Скопљу,
година прошлога века, везаних за мој политички рад, ма да то не а магистрирао и докторирао на
чиним стално, јер увек имам на уму мисао Максима Горког да „стално Факултету политичких наука
сећање на прошлост слаби снагу у садашњости и подкопава наду у Универзитета у Београду. Радио
будућност“. је на свим нивоима система
Проф. др Миодраг Р. Ђорђевић
образовања, почев од основне
и средње школе, преко виших
Била је то 1986. година, када сам живео и радио у Лесковцу,
као доцент на Технолошком факултету Нишког универзитета, а у и високих школа, до факултета
политици – председник Општинске конференције ССРН у Лесковцу и универзитета, на којима
и члан Републичке конференције ССРН Србије. У оквиру припрема за је предавао Социологију и
X Конгрес Савеза комуниста Србије предложен сам за кандидата за Филозофију. Биран је у сва наставно-научна звања, од предавача и
Извршног секретара Централног комитета СКС за област образовања и професора Више (Високе) школе, до доцента, ванредног и редовноиг
науке, што се може наћи и видети у архивама свих институционалних професора факулета и универзитета. Учествовао је на многим
нивоа Савеза комуниста Србије. Предлог је учињен јавним, јер је научним скуповима и симпозијумима. Објавио је преко стотину
постојала општа сагласност свих политичких субјеката за мој избор, стручно-научних радова из области социологије, политикологије и
почев од основних партијских организација, преко ОК СК у Лесковцу филозоифије. Написао је 10 књига, приручлника и уџбеника, међу
и МОК-а СК Јужноморавског региона, до надлежних органа ЦК СК којима и уџбенике Социологија и Филозофија за студенте вискоких
Србије. После спроведене процедуре кандидовања, позван сам у школа и факултета, у више издања. У својој богатој радној каријери
Централни комитет од стране покојног Ивана Стамболића, тада био је на многим одговорним функцијама у струци и политици,
одлазећег председника ЦК СКС, који ме тада упознао да сам утврђен трудећи се да увек помогне Лесковцу и Лесковчанима.
као једини кандидат за Извршног секретара ЦК и изразио уверење и
очекивање да ћу бити добар сарадник Слободана Милошевића, који Ипак, и данас, после толико година, без обзира на „терет успомена“
је предложен за новог председника ЦК СК Србије. који носим, могу рећи да социјализам није био лош систем (за њега
Међутим, тек после свега тога настаје политичка „драма“, односно се вреди борити, наравно, у новом облику, као капиталистички
жесток удар на мој лични, политички и породични интегритет. На социјализам, чија би главна одредница била – социјална правда!), већ
опште изненађење, непосредно у очи Конгреса, моје име је скинуто су били лоши поједини носиоци тог система, односно бирократе и
са листе кандидата. Разлоге за такав потез ми нико званично није волунтаристи који су злоупотребљавали политичку моћ. А публиковање
саопштио, а све што се у вези с тим догађало, обавијено тајновитошћу, оваквих и сличних исповести, са специфичностима које свака од
представљало је примену стаљинистичког метода поступања, за који њих носи, представља више-мање својеврсно културно богатство у
сам мислио да је одавно превазиђен. Коришћење нечасних средстава функцији поштовања људског интегритета и хуманизације друштвених
у циљу политичке дискредитације моје личности попримило је такве (међуљудских) односа.

12 Нова наша реч