Page 11 - NNR 9

Л К Ц
ВЕЧЕ МУХАРЕМА БАЗДУЉА

У Холу на спарту Лесковачког културног ННР: Како оцењујете ситуацију да је рат
центра одржано је књижевно вече истакнутог на овим просторима завршен пре 20-ак година,
књижевника, филозофа, новинара и преводиоца али да се и даље налазимо тим позицијама као
Мухарема Баздуља, под називом „Квадратни да је рат завршен јуче, за разлику од бивше
корен из живота - разговор о књизи и нечему још“, Југославије која је 20-ак година после Првог и
где је представљена његова истоимена књига. Другог светског рата направила огромне кораке
Сам Баздуљ за своју књигу каже да се у развоју државе? Шта је то што нас кочи у
ради о роману који се бави путовањем главног превазилажењу проблема?
јунака, који је новинар у својим раним педесетим Баздуљ: Проблем је што је, рецимо 45’ један,
годинама, и креће на неку врсту књижевног да се тако изразим, наратив, победио. Немци
фестивала из Београда у Тузлу. су били поражена страна. Они су у себи могли
-То је путовање које преко Раче траје око да се осећају да су неправедно поражени, али
три сата, међутим чињеница је да је он тамо су прихватили да живе унутар света који као
ишао 1994. године, док је трајао рат, и путовао званичну истину има истину антифашистичке то је нешто најгоре... Много је лакше када вас
је преко Мађарске, Хрватске, Мостара, Вареша... коалиције. Овде није дошло до никаквог забрањују, него кад вас режим или облик власти
и путовање је уместо 200 било 2000 километара. приближавања. Бошњаци, Хрвати и Срби и даље који ви презирете прихвати.
Он се у роману из своје 53. године, кроз сталне живе у оном свету у којима је њихова страна
флешбекове, враћа у период када је имао 33 идеална, а противничке су шејтанске, да се Мухарем Баздуљ је рођен 1977. године
и стално покушава да утврди шта је то у тих тако изразим. Ја сам веровао да ће доћи до тог у Травнику. Дипломирао и магистрирао на
претходних 20 година отишло до ђавола, што у приближавања, јер ни једна од тих националних Филозофском факултету у Сарајеву енглески
његовом животу, а што у друштву генерално. Ово истина није до краја исправна. Нама би требала језик, енглеску и америчку књижевност.
је покушај ревизије једног конкретног људског једна апотекарска вага да кажемо ко је ближи Књижевне и публицистичке текстове Баздуљ
живота, али такође и ревизија историје једне овом или ономе. Ја себе ту сматрам и помало објављује у многим часописима и листовима у
заједнице.- привилегованим, јер сам био довољно одрастао БиХ, Србији и региону. Књиге су му преведене
ННР: Флешбекови су одлика сваког човека, да рат могу рационално да посматрам, а опет и објављене на немачком, енглеском и пољском
сви се нешто враћамо у прошлост... довољно млад да ми није никаква идеолошка језику, а приче и есеји на још десетак језика.
Баздуљ: Не постоји ни једна заједница у преференција замаглила поглед. Мени се чини Објавио је седам романа, пет књига прича,
којој нема носталгије, присећања на прошлост и то је парадоксално, да смо ми били ближе тој три књиге колумни, две књиге есеја и једну
и идеје како су некада ствари биле боље него некој европској идеји негде 2002., 2003.... Тада је књигу сонета. Добитник две највише српске
данас. Међутим, код нас готово да већина људи на власти у Србији био Зоран Ђинђић, у Хрватској новинарске награде: награде листа Данас
има тај осећај да данас не ваља ништа, док је Ивица Рачан, а у Босни Златко Лагумџија. Можда „Станислав Сташа Маринковић“, која се
прије ваљало све. То, наравно, није тачно, све је смо у том тренутку били ближи томе, иако је рат додељује за новинарску храброст и посебне
као у Балашевићевој синтагми „слике су блеђе и био много свежији него данас. То је нешто што домете у истраживачком и аналитичком
блеђе, па лепе потискују ружне...“ Људи су данас је тужно и што свима на нама, на овај или онај новинарству, као и награде „Богдан Тирнанић“
заборавили да се возило по пар-непар принципу, начин, одређује животе, али је то тако. Удружења новинара Србије, за најбољу
да у маркетима није било чоколаде, него само ННР: На сајту bosonoga.cоm пишете колумну или коментар. Добио је и награду
Друштва новинара БиХ за „најбољег новинара
шећерених табли, итд... Неке ствари јесу биле колумне у коме на занимљив начин говорите о у категорији тисканих медија“. Живи и ради
боље, поготову у здравству или школству, али, оно рок музици, о извођачима који су данас помало у Србији од 2012. године, чији је.држављанин
што показујем и у књизи, је да смо ми друштво заборављени, или који никад нису имали неку постао 2016. године.
огрезло у носталгији, а да је то последица да људи ширу популарност.
живе у стању дубоког незадовољства. Баздуљ: Ја пишем за сарајевско „Ослобођење“ ННР: Држављанин сте Србије већ пар
ННР: Неко ко је хроничар времена су и београдску „Политику“ првенствено политичке година, а већина људи планира да оде из Србије
новинари, а тим послом се и ви бавите. Где колумне, и када ми је овај бањалучки портал негде другде. У чему је тајна жеље да имате
видите тај позив данас? понудио да пишем на тему коју ћу сам да бирам, српско држављанство?
Баздуљ: То је огромна разлика у односу нисам желео да то опет буде политика. Ја сам Баздуљ: То је последица што по закону о
на некад. Ви сте некад, у доба југословенског велики заљубљеник у југословенску популарну двојном држављанству држављанин БиХ после
комунизма или периода у Србији са Милошевићем, културу, па самим тим и у тај музички део. Тако три године легалног боравка може добити српско
имали већу с једне стране директну контролу ми је заиста пријало да неке извођаче и песме држављанство. Ја сам три године био легални
над медијима, али је с друге стране поверење реконструишем на начин који није свакодневан. странац и то сада мени у многоме олакшава
читалаца, гледалаца и слушалаца. С друге стране, То је нешто што слушам свакодневно, то су теме живот. Као странац имате проблема са отварањем
социјална важност новинарства је била огромна. и извођачи који су ми драги. Сам рокенрол је жиро-рачуна, са атим неким административним
Када сам ја почео да се бавим новинарством 1996. данас скрајнут, јер је он настао, рецимо, појавом проблемима. Ја сам у једном тренутку одлучио да
људи су у анкетама стављали медије на прво место Елвиса Прислија као бунтовна форма уметности. овде живим и кад ми се већ пружила та могућност,
институција којима највише верују, пре верских Али, када вас капитализам интегрише изнутра у том практичном смислу мислим да то није много
заједница, политике, образовних установа. Ми ви више не можете бити бунтовни. Рецимо, код другачије од човека из Србије који оде у Шведску
смо данас дошли у стадијум који је обрнут за 180 нас су Панкрти својевремено добили награду и тражи њихово држављанство.
степени, медији су постали институције којима „Седам секретара СКОЈ-а“. Кад постанете део Иван Спирић
људи не верују. мејнстрима, а део сте неког бунта, панкери сте,
Школа стрипа „Никола Митровић Кокан“
СВЕ ПО СТАРОМ, НОВЕ НАГРАДЕ СТИГЛЕ У ЛЕСКОВАЦ

освајања 18 признања на два међународна стрип конкурса. На Другом
међународном конкурсу „Стрип каиш“ у организацији Дечјег културног
центра Београд трочлани жири у саставу Милета Милорадовић, Владимир
Весовић и Драган Лазаревић доделио је трећу награду конкурса полазнику
Лесковачке школе стрипа Лазару Николићу, а специјалну похвалу Иви
Цветковић. Освојена признања добијају на значају кад се узме у обзир
да су освојена у конкуренцији од 706 радова из читаве Србије, али и из
Црне Горе, Босне и Херцеговине, Турске, Белорусије и Велике Битаније.
Успех је остварен и на београдском фестивалу субкултуре „Паралел“,
где је шеснаест полазника добило награде у овиру седмог наградног
конкурса „Стрипови и плоче“. У питању су Мирослав Николић, Даница
Дедић, Марко Серафимовић, Мина Давић, Јована Станковић, Андријана
Цветковић, Јована Савић, Андреј Станојевић, Растко Миленковић, Матеја
Јовић, Дуња Аврамовић, Страхиња Спасић, Анастасија Виденовић,
Катарина Прокоповић, Анђела Савић и Катарина Хаџи-Јованчић. Иначе,
укупан број признања које су полазници донели у Лесковац са овог
Школа стрипа „Никола Митровић Кокан“, која ради при Лесковачком конкурса са овим попео на близу стотину.
културном центру, организовала је конференције за медије поводом И.С.
Нова наша реч 11