Page 12 - NNR 48

КЊИЖЕВНА СВОЈСТВА ВУКОВОГ „СРПСКОГ РЈЕЧНИКА“

само као лингвистичко дело, него као књижевно дело, енциклопедију
народног живота и уз сваку реч која се налази у речнику он је давао и
одређену потврду да је та реч присутна у стварноме говору. То су стихови
епских и лирских песама, записи, легенде о местима, јунацима, велики
број пословица, питалица, загонетки, скаски...-
На питање колико би се Вук Стефановић Караџић могао да се снађе
у данашњем времену, кад би чуио како се данас говори, Максимовић
одговора би се вероватно снашао.
-Вук је имао одличан осећај за језик. Он је био човек који ишао
испред свог времена, његове идеје нису на прави начин схваћене,
поготову оне о јужнословенском јединству, затим идеје о српском
народу четири верозакона... Почетком 19. века те идеје су биле теоријски
прихватљиве, али су у другој половини 19. века и у првој половини 20.
века у практичном животу потпуно порушене. Све ове последице које
данас имамо око различитих језика, а који су под различитим именима
заправо преузети српски језик, је само зато што нисмо следили Вукове
идеје.-

И.С.
У холу ЛКЦ-а проф. др Горан Максимовић, поводом обележавања 200
година објављивања првог издања „Српског рјечника“ Вука Стефановића
Караџића, одржао је предавање на тему књижевних својства Вуковог Представа власотиначких гимназијалаца
„Српског рјечника“.
-Предавање је фокусирано на књижевне особине Вуковог „Српског У ЗАГРЉАЈУ НАШЕ
рјечника““ напомиње Максимовић, и додаје да је прво издање из 1818.
године имало 26.270, док је друго издање из 1852. имало 47.500 речи. МАЈКЕ СРБИЈЕ
-Присутна су четири зачинска слоја, прасловенски или митлолошки
са једне стране, затим предхришћански или пагански, хришћански и
оријентални слој значења. Свака од тих семантичких категорија Вуковог Обележавање 140. годишњице Косовичке битке (једног од
„Српског рјечника“ открива један важан сегмент националне културе и најважнијих датума у историји Власотинца) народна библиотека
нашег живота у прошлости, а са другре стране „Српски рјечник“ је прави ,,Десанка Максимовић” је оставила за крај ове године. Да буде
летопис књижевних врста. У њему се налази велики број различитих отприлике у исто време када су се одвијале борбе за коначно ослобођење
књижевних жанрова, између осталог Миодраг Поповић је изброја 42 наших крајева од Турака, после којих су се, уз јасно изражену жељу
шаљиве приче и анегдоте. То је из разлога што Вук није писао речник становништва да живе „сједињени са нашом браћом Србима, у загрљају
наше мајке Србије“, припојили Kнежевини Србији на Берлинском
конгресу 1848. године
Лесковачки стрип о Првом светском рату
ПУТУЈЕ СРБИЈОМ

Након промоција и изложби у Зајечару, Београду и Лесковцу
уприличених само месец дана од објављивања, стрип издање посвећено
обележавању 100 година од завршетка Првог светског рата «До пакла
и назад» доживело је изложбу и промоцију и у Варварину. Отварање
изложбе и промоција “До пакла и назад”, које је домаћин, Општинска
библиотека Варварин у својим најавама у медијима окарактерисала
као «стрип године», одржало се у понедељак, 17. децембра, сали
Општинске библиотеке Варварин. На промоцији, која се одиграла у
присуству мноштва уважених гостију међу којима је био и председник
општине Варварин Војкан Павић, говорили су директор Општинске
библиотеке Варварин, прослављени карикатуриста Горан Ћеличанин,
и приређивач и сценариста издања, Марко Стојановић. Занимљиво је Договор директора библиотеке Србе Такића и професора гимназије
истаћи да је изложба посвећена издању «До пакла и назад» тренутно Саше Станковића изродио је представу која је ушла у званични програм
обележавања Дана гимназије. Сценарио за њу написао је професор
Станковић, који ју је и режирао, док су је надахнуто, са пуно емоција
и искрености, одиграли гимназијалци, чланови школске Драмске
секције. Помоћ су им пружили њихови другари из школског Хора,
који предводи професор Игор Ранђеловић.
После успешног извођења у свечаној сали Гимназије, пре неколико
дана, ова представа власотиначких гимназијалаца је одиграна и у
Галерији Библиотеке, у Гигиној кући. Незнатно измењену, обогатила
ју је изложба истоименог назива, коју чине фотографије из фонда
власотиначког Завичајног одељења и оне које је за ову прилику издвојио
још један гимназијалац, Данило Пејчић, оснивач и приређивач фејсбук
странице „Власотинце које не бледи“.
- Програм назван „У загрљају наше мајке Србије“ пратила је
многобројна публика, тражила се столица више, а сви учесници су, на
крају, награђени дуготрајним аплаузом и честитањима.
Због свега онога што су приуштили многобројној публици заслужују
истовремено постављена и у лесковачкој Народној Библиотеци «Радоје да се помену њихова имена: Петар Такић, Јулија Јовановић, Мила
Домановић» и у Општинској библиотеци Варварин, што сведочи о Митић, Јелена Милосављевић, Данило Пејчић, Јелена Младеновић,
великом интересовању публике за ово јединствено издање, као и да Јована Петровић, Миљана Ицић, Слађан Стојиљковић, Димитрије
је у обе наведене библиотеке ово прва изложба стрипа у историји Младеновић и Марко Биџић. Посебна захвалност иде на име професора
њиховог постојања. Саше Станковиће, који је написао сценарио за ову представу.

М.М. В. Стаменковић
12 Нова наша реч