Page 8 - NNR 48

СТРАДАЊE РОМА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Дом културе Рома организовао је у Центру за стручно усавршавање
предавање поводом 16. децембра, Дана сећања на холокауст Рома у
Другом светском рату, под називом „Да се не заборави“. Овај датум је
узет због тога што је тог дана 1942. године Хајнрих Химлер, командант
СС јединица, издао је наредбу о депортацији Рома у концентрациони
логор Аушвиц-Биркенау. Предавачи су били историчари Бобан Крстић
и Хранислав Ракић, а приказиван је и документарни филм о догађајима
везаним за стрељање Рома, Срба и Јевреја у Араповој долини 11.
децембра 1941. године.
Владимир Амзић, организатор, каже да је циљ подизање свести,
пре свега код млађе популације Рома, о томе шта се десило у Араповој
долини.
-То је малтене једино стратиште Лесковчана, где је убијено преко
300 грађана, од чега је највише било Рома. Сматрам да је веома важно
да не заборављамо шта нам се дешавало у прошлости како нам се то
не би догодило у будућности. На жалост, многи Роми чак и не знају где
је Арапова долина. Ми морамо много више да радимо на едукацији, а
ту је много важан утицај како нас самих, тако и професора историје. О
томе би требало да се говори током читаве године, а не само неколико не располаже са прецизним бројем настрадалих. Разлог томе је пре свега
дана у децембру.- начин живота ондашњих Рома, јер они најчешће нису били пописани у
Професор историје Бобан Крстић каже да су три групе доживеле матичним књигама, нису имали документа, те број настрадалих варира
холокауст у Другом светском рату. од 250.000 до 1,5 милиона. Ту је битна чињеница да је Рома готово
-Поред Јевреја и Рома, ту је била и једна група која није била етничка, нестало после Другог светског рата и барата се податком да их је, у
већ се радило о особама са инвалидитетом. За њих је било предвиђено односу на попис из 1931. остало само 0,5 посто. -
потпуно уништење. Јевреја је страдало око шест милиона, од тога 1,4 И.С.
милиона деце млађе од 14 година. Што се ромске популације тиче, ту се
УПРАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИМ UPRAVIBA SA KOMUNALNO
ОТПАДОМ КРОЗ ЈАЧАЊЕ УЛОГЕ OTPAD PREKALO ZORARIBA I
САКУПЉАЧА BUTI TARO ČEDIMATAR

Невладина организација „Поречје“ из Вучја, у сарадњи са Одељењем Organizacija “Porečje” taro Vučje ani buti sa Odeljenje za ko
за животну средину града Лесковца, средствима локланог Фонда за đivdipasoro maškarutnipe tari diz Leskovac, sa o love taro Fond za ko
заштиту животне средине, покреће пројекат „Управљање комуналним zorariba e đivdipasoro maškarutnipe, anela o projketi»,,Upravljanje
отпадом – јачање улоге сакупљача у складу са Законом о заштити komunalnim otpadom – jačanje uloge sakupljača u skladu sa Zakonom o
животне средине”. zaštiti životne sredine”
-Улога сакупљача у систему прикупл јања секундарних сировина и «Buti čedimengoro ano sistemi čedipe o sekundarna sirovine hem
рециклаже је позната. Међутим, бавећи се својом делатношћу, сакупљачи reciklaža đanđolape savi. Agor, sar čerena pli buti o čedime đanen
знају да донесу више штете животној средини и свом здрављу него te anen po buder bilačipe za ke đivdipasoro maškarutnipe hem za ko plo
користи. Низак ниво образовања и лоше навике кључни су проблем sastipe. Tikoro nivo taro olengoro sikavipe hem bilače navike i klidime za
за негативне појаве које се јављају код самих сакупљача за време док akava problemi za ko negativna dikhiba kola avena ko čedime za ko trajo
се баве прикупљањем, превозом и привременим одлагањем комуналног dok čedena, nakhavena hem ačavena o komunalno otpad sar sirovina. Ko
отпада као сировине. Имајући ово у виду, овај пројекат је покренут са dikhiba akija buti , akava projketi leljape ko targeti te cidel o nekativna dikhiba
циљем да отклони негативне појаве бринући о животној средини и sar bi zoraripe i buti tare đivdipasoro maškarutnipe hem taro sastipe taro
здрављу сакупљача секундарних сировина. Поред предвиђене обуке на okola so čedena o sekundarna sirovine.Zali obuka koja ka čerelpe olencar ki
тему управљања комуналним отпадом, сакупљачима че бити подељена tema taro upraviba o komunalno otpad , e čedimenđe ka delpe zorarde šeja.
заштитна одела. На овај начин заједно са локалном самоуправом Ko akava način katane sai lokalno samouprava ka sikava da mangaja te da
показујемо бригу за ове наше суграђане,- кажу у НВО «Поречје» из Вучја. dumo za amare dizutne manuša.»vačerena tari NVO «Porečje»taro Vučje.
- Драго ми је што је наш пројекат препознат и што су доносиоци “Šukari so amaro projketi i dikhavno i so o šerutne manuša dizijakere
одлука одлучили да га подрже. Подршком овом пројекту отварају се lelje te zorarenle. Ko dume akava projekti pravenape i nesave avera neve
и неке нове могућности заједничке сарадње на побољшању положаја šukaripa za katani saradnja hem te anglarelpe po šukar i rig tari akija
ове циљне групе, али и ромске мањинске заједнице у целини,- каже targetime grupa, ali i tari romani katanipa ani celina»,vačeri o koordinatori
координатор пројекта Зоран Живковић. taro projketi Zoran Živković.
Н.Н.

8 Нова наша реч