Page 17 - NNR 48

Познати Лесковчани, о којима се ипак мало зна
БОРА ДИМИТРИЈЕВИЋ ПИКСЛА – ДУНЕ

заједно са својом групом, учествује у нападу немачки војни суд у Нишу и
Пише: Живојин Тасић на жандармеријску станицу у Власотинцу. осуђен на смрт. Убијен је
У тој акцији разоружано је 37 жандарма и на нишкој тврђави 27. јула
Једна од најзапаженијих личности у заплењена већа количина оружја и опреме, а 1942. године.
културној историји Лесковца свакако је Бора архиве среског начелства, општине и пореске Ето то је прича о
Димитријевић Пиксла, редитељ, глумац и управе изнете су на трг и спаљене. овом младићу чији је
партизан. Иза њега, међутим, није остало У сећању на овај догађај др Миливоје кратак живот био пун
никакво значајно трајно дело, будући да се бавио Перовић, такође партизан Кукавичког одреда, бунта, авантуризма,
једном ефемерном уметношћу, која постоји само пише како се одмах после првих пуцњева огласио али и креативне
док траје – а то је сценско изражавање. Ипак, и „други пушкомитраљезац, Бора Димитријевић
његов живот пун је динамике, авантуризма и Пиксла, који је заузео положај иза каменог стуба
младалачке креативности, по чему Лесковац и на углу улице“. Као пушкомитраљезац, Бора
треба да га памти. Када се о њему у данашње је добио чин водника и налазио се у тзв.
време говори, биће да је више познат по кући Шпанчевој чети (Добри Шпанац). Био
у којој је живео него по ономе што је за живота је и руководилац културне и певачке
чинио. У тој кући, коју је од првог власника групе која је увесељавала партизане
купио његов отац Атанасије, председник на застанцима и давале приредбе по
првостепеног суда у Лесковцу, 1948. године ослобођеним селима, популаришући
отворен је Градски народни музеј, а сада је тако партизански покрет. Поред Боре,
у њој смештена стална етнографска поставка у тој групи се налазио и Благоје Ристић
Народног музеја. И Борино име се управо Марко Црни, који је умео да лепо запева
изговара само када се помиње музеј, а да се о
њему мало, ако ишта, зна. и био, као и Бора, изузетан имитатор. Њих
Рођен је 1913. године у Лесковцу где двојица су често на приредбама изводили
је завршио Гимназију у којој се, поред познати скеч „Сељак и јуне“ и различите
неодмереног авантуризма, истицао опонирањем имитације.
оним ученицима који су још тада показивали У фебруарско-мартовској офанзиви
симпатије према левичарству и такозваним 1942. године Кукавички одред је
„напредним“ идејама. Касније ће се, као студент био приморан да се повуче на терен
агрономије у Београду, донекле склон анархији, Јабланице, где је, доста ослабљен,
и он приклонити онима који су означавани као наставио своје акције. На том терену
„напредна омладина“ и побунити се против у одржана је једна од последњих
Европи надолазећег фашизма. приредби коју је културно-певачка
Као студент, враћа се у Лесковац и 1934. група Одреда дала. Било је то
године прикључује тек основаном Академском поводом обележавања Српске нове
дилетантском позоришту. Веома успешно године 14. јануара 1942. године
режира његову прву представу „Обичан човек“, у селу Орану. Борци Шпанчеве чете
по тексту Бранислава Нушића. Премијера је давали су приредбу коју је
одржана 19. јануара 1935. године у сали хотела режирао Бора Димитријевић Пиксла
„Костић“, а једну од улога играо је сам Бора Дуне. Иако се славило до раних
Димитријевић, показавши тако да поред талента јутарњих сати, добивши дојаву да се
за режију има богат дар за глуму и имитацију. на њу упутила једна јединица из Лебана, чета
Те године, понесен сопственом креативношћу, се брзо организовала дочекала нападаче на
а незадовољан динамиком рада дилетантског Свињаричком вису и одбила напад.
позоришта, Бора самостално организује Кукавички одред је 24. марта 1942. по младалачке енергије
неколико приредби које је назвао „Весело вече наређењу Главног штаба кренуо са Јабланице која је свој пут до публике налазила кроз његово
а ла Ошишани јеж“, на шта управа позоришта, назад на Кукавицу, али са борцима није пошао бављење сценском уметношћу, али и кроз
са Сретеном Динићем на челу, неблагонаклоно и водник Бора Пиксла Дуне. Био је веома директан контакт са народом на приредбама,
гледа. На састанцима Димитријевић је био честа болестан и тешко се кретао због реуме. Зато углавном агит-проповског карактера, по селима
мета критике, а он, немирна духа, бунтован и се скривао по селима Слишану и Свињарици, Поречја и Јабланице. Никада није постао члан
сав посвећен позоришту, био је спреман да али га је неко проказао недићевцима и они су Комунистиче партије, а поред куће у којој је
се и физички разрачунава са онима које је га ухватили. Предали су га Бугарима, а ови сада музеј, његовим именом се поноси и једна
сматрао правим дилетантима и нерадницима. Гестапоу у Нишу, који га мучи и малтретира, али улица у Лесковцу.
Тај сукоб трајаће до краја 1935. године, када се он јуначки и пркосно држао. Изведен је пред
је, 29. децембра, на скупштини Позоришта,
управо Бора Пиксла изабран за управника.
Тако је добио одрешене руке да сам креира НОВА НАША РЕЧ
репертоар и руководи радом позоришне
дружина по сопственим стандардима. На челу једини штампани медиј у округу и једини штампани оглашивач
Академског дилетантског позоришта задржаће на овом простору
се све до 25. октобра 1938. године, када се,
претходно најавивши свој одлазак из Лесковца, објављује ваше мале и велике огласе, купујем, продајем,
враћа студијама. У времe док је био управник
Димитријевић је упоредо режирао и представе услужне делатности, изнајмљивање , огласе за посао,
које је приређивало Културно-уметничко неважећа, изгубљена и нађена документа и друге ствари !
друштво „Абрашевић“ У Лесковцу. Мејл адреса за огласе

* redakcija.novanasarec@gmail.com,
Контакт телефони
Бора Димитријевић Пиксла се међу у Лесковцу 064/1338677 *** 063/8549104 *** 016/214796 ***
првима прикључио Кукавичком НОП удреду 064/5651812
на планини Кукавици, где је добио партизанско
име Дуне. Већ 30. септембра 1941. године, у Власотинцу 0637390408

Нова наша реч 17