Page 13 - NNR 47 48

уместо производа који производи. Од од насилника или има своју зараду. У више своје куће буду збринуте. Судски процеси
стране финансијске полиције имала је од 80% случајева жене које зарађују и јако дуго трају, подела имовине такође,
више упада у фирму и у кућу. Пријаве су доприносе не могу да располажу својим то може да оде и на грађанску парницу,
биле анонимне, она никада није сазнала ко новцем, већ тај новац дају, као оне нисам правница да причам о тој процедури.
је те пријаве написао, иако има право да кажу, глави породице, и то је углавном Шта жена са два малолетна детета, а
зна, без обзира што су анонимне, тај неко супружник, а неретко и свекар. Мали обично свака жена вуче са собом још два
мора да има доказ да сам ја то радила, и проценат жена су оне које одлучују како ће детета поред себе, где ће она кад изађе из
просто то је недопустиво. Повреде на раду се трошити новац. Оне које нису запослене куће насилника. Држава јој ништа није
представљају велики проблем и јако су остају у насиљу баш из разлога јер им обезбедила, ни посао, ни неко привремено
ригорозни код ХТЗ прописа, већина њих не није омогућено да се запосле, немају од становање, не стан у њеном власништву, а
зна ко им је председник месне заједнице... чега да живе чак и када оду од насилника, мислим да у Лесковцу има таквих станова
Значи, не само жене које нису запсолене да оне му се поново враћају. Има жена које који се могу дати на коришћење. Свако
се сусрећу са дискриминацијом, већ и оне проведу 7-15 дана у сигурној кући. Центар доживљено насиље је траума, а понекад је
које су покренуле неки приоватни посао за социјални рад, национална служба, најгоре психичко насиље које жена трпи.
се застрашују, прети им се, неко од њих сигруна кућа и локална самоуправа би Не може она 30 година живота да заврши
очекује нешто заузврат... требало да имају повезани систем и ми за 15 дана, то је дуг процес опоравка где
јесмо писале препоруку и заговарале да се би институције требале да се укључе,
НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ – ЖЕНАМА тај круг заокружи. За жену која изађе из психолози, здравствене унституције,
НА ТЕРЕТ насиља у буде смештена у сигурној кући центри за социјални рад, психијатри... Не
мора да се обезбеди посао, а да се при може жена на улицу из сигурне куће, тако
ННР: Какво је ваше искуство - томе укључе све институције. Колико ја да се оне врло често враћају код насилника
колико су ове жене о којима смо говорили знам у држави Србији, не могу да тврдим из економских разлога. Врло често су им и
подложније насиљу у породици? за Лесковац, постоје социјални станови родитељи сиромашни, па немају где са том
Љ.Нешић: Ту нема правила. Када је и то је нешто што у наредном периоду децом, или су у њиховој породици брат и
насиље у породици у питању, апсолутно имамо у плану, то јавно заговарње према снаја који имају још деце...
нема везе да ли је жена економски зависна локалној самоуправи да жене које нису
запослене и да жене које су избачене из Екипа Нове Наше речи
Потписан уговор о изградњи Народни музеј: Истраживања на тлу Црне Траве
канализационе мреже у 16 насељених
места у Лесковцу ДЕСЕТИНЕ ЛОКАЛИТЕТА ИЗ ВИШЕ ЕПОХА
ЗЕЛЕНИ ПРОЈЕКАТ
ЗА КВАЛИТЕТНИЈИ археолошких локалитета на
Пројекат „Рекогносцирање
ЖИВОТ територији општине Црна
У Палати Србија у Београду Трава“ одобрен је од стране
Министарства културе и
председник Привременог органа Горан информисања Републике
Цветановић потписао је са извођачем Србије по конкурсу за 2023.
радова уговор о реализацији ОРИО годину и реализован је у
пројекта којим ће почети радови на периоду од септембра до
изградњи 78 километара недостајуће децембра 2023. године, речено
канализационе мреже у 16 насељених је на конференцији за медије
места у Лесковцу. Министарка заштите у лесковачком Народном
животне средине Ирена Вујовић и музеју. Пројектни тим чинили
амбасадор Краљевине Холандије у су археолози археолошког
Београду Јоуст Реинтјес присуствовали одсека Народног музеја
су потписивању овог уговора. Владимир Стојановић, руководилац пројекта, археолог, кустос, Јулијана Пешић,
археолог, музејски саветник и Владимир Стевановић, археолог, виши кустос. Стручни
консултант на пројекту је др Александар Булатовић, археолог, научни сарадник у
Археолошком институту у Београду. Површина општине Црна Трава износи 318
квадратних километара, а 989 становника насељено је у 25 брдско-планинских насеља.
Евидентирано је 62 локалитета у 25 насељених места. Два локалитета су вишеслојна
- има остатака више епоха на једном локалитету, па је укупан број локалитета већи,
када се разврстају по епохама. Забележен је један локалитет који садржи остатке из
доба праисторије, периода млађег неолита, који се на основу позиције може оквирно
сврстати у насеље. Из римског и рановизантијског перида евидентирана су четири
локалитета. Од тог броја три су утврђења, а један локалитет се може дефинисати као
некропола. Највише евидентираних локалитета потиче из средњег века, укупно 36. Од
тога су 4 утврђења, 11 насеља, 12 култних објеката и 9 некропола. За 22 локалитета
није било могуће одредити којој епохи припадају. Овој групи локалитета припадају
остаци рудника, којих има седам, и вероватно су коришћени у римском и у турском
-Канализациону мрежу ћемо градити периоду, 10 металуршко топионичарских радионица и две некрополе.
Владимир Стојановић каже да је током реализације пројекта констатовано да је
у 16 насеља, где живи 20.000 људи, а највећи број локалитета у веома лошем стању.
процене су да ћемо по реализацији овог -Остаци утврђења, цркава и насеља су потпуно обрасли шумом, шибљем и
пројекта имати још око 3.200 нових растињем. Некадашње оранице и ливаде, сада су потпуно обрасле травом и трњем
прикључака. Ово је најважнији зелени и растињем, па се и многи регистровани локалитети не могу пронаћи. Такође, на
пројекат који реализујемо у Лесковцу, сваком, локалитету и до сада регистрованом или новоевидентираном наишли смо
јер решавањем проблема недостајуће на трагове неовлашћеног копања, у мањој или већој мери. Суочили смо се са још
канализације, значајно подижемо једним озбиљним проблемом. Наиме, услед велике депопулације села у општини
квалитет живота грађана. За ове радове Црна Трава, све је мање људи који живе у селима, познају старине и могу да пруже
влада Краљевине Холандије донирала информације, или утврђивање локалитета. Присуство службених лица, односно
је 7,67 милиона евра, док је Република археолога из надлежног музеја у Лесковцу било је значајно и имало је позитиван
Србија обезбедила 10 милиона евра, - ефекат, како на мештане села, тако и на представнике локалне самоуправе.-
рекла је министарка Вујовић.
ИС
ИС

Нова наша реч 13