Page 8 - NNR 47

Сећање
ПРИчА РАТНОГ ВЕТЕРАНА

*...Ратни војни инвалид Новица Костић Дошао човек и предао ми пошиљку, а ја сам
из Власотинца преминуо је 12. децембра од се не мало изненадио када сам видео садржину
последица корона вируса. Дан пре но што пошиљке, а још више ме изненадио предмет
је отишао у болницу, нашем новинару је пошиљке. Било је то стопало леве ноге, које
рекао да ништа од онога што је тражио, је мени било изузетно потребно, јер оно што
а најпотребнија му је била протеза, није сам имао било је скоро неупотребљиво за даљу
добио од државе. употребу. Срце ми је заиграло од узбуђења
Прича о Новици је класична прича о и помисли да неко брине са стране о мени.
положају људи који су постали инвалиди До овога је дошло тако, што сам, ја, путем
у рату у који их је држава послала, а онда друштвене мреже поставио мој проблем, али и
су сотали заборављени и без њене помоћи. који сам убрзо и обрисао не желећи да својим
Новица је постао медијски познат када му је проблемом оптерећујем друге. Али, овај човек,
некадашнји противник, други ратни ветеран он је иначе из Хрватске и био је учесник истог
из Хрватске, поклонио протезу за ногу коју му рата као и ја, али на супротној страни, уочио
надлежне службе у Србији нису одобравале. је то моје постављење и мој проблем и одмах
Наш новинар је са Новицом овај разговор је реаговао слањем стопала леве ноге за мене.
водио пре но што је преминуо... - Чули сми се телефоном и захвалио сам
се на његовој бризи и слању стопала које сада
Новица Костић (1960) из Власотинца носим. Знамо се сада ко смо и шта смо, али ја
је ратни војни 100постотни инвалид друге морам да поштујем његову приватност, што
категорије. Пуних шест година радио је као је била његова изричита жеља, због могућег
аутогени заваривач у власотиначкој друштвеној рањавања. Моја супруга Борица ме препознала реаговања појединаца путем друштвених
фирми „Милош Диманић“, од 1985. - до првих по тетоважи коју сам имао. Од силног узбуђења мрежа. „Ако смо
дана октобра 1991. године. Сваки дан одлазио она је пала у несвест и тог тренутка је добила били у рату непријатељи, а то није
је са радошћу на посао што ће зарадити плату и исхемију мозга. па сада, као и цела породица, била наша жеља, зашто сада не би смо били
враћао се кући срећан и задовољан што га кући има трауме због свега онога што ме задесило пријатељи“.
чекају најмилији. А када се заратило и запуцале приликом рањавања.
пушке, његов живот потпуно се променио, - После првог збрињавања у Војној (НЕ)ПОТРЕБНА ПОТВРДА
променио се живот његове породице и рецидиви болници у Сарајеву, уследио је пребачај на
прошлог времена у великој мери станују све ВМА у Београд, потом у Војну болницу на Да непостојећи проблем треба максимално
ово време у његовом породичном дому поврх Карабурми, а једно време провео сам у Заводу искомпликовати, изгледа, да је, данас, честа
Власотинца, у делу некадашњег виноградарског за протетику „Рудо”, где сам се богами начекао појава у појединим државним органима. Што
„Белог камена”. док ми нису урађена неопходна помагала за би морало да буде једноставно, кад може
...“Овај човек, он је иначе из Хрватске и био је учесник истог рата као и ја, али на супротној компликовано, каже наш народ. А ова прича
страни, уочио је то моје постављање и мој проблем и одмах је реаговао слањем стопала леве потврђује ту чињеницу.
ноге за мене. - Правилником о коришћењу помагала,
- Чули сми се телефоном и захвалио сам се на његовој бризи и слању стопала које сада како су они образложили, у тачки 40, пише да ја
носим. Знамо се сада ко смо и шта смо, али ја морам да поштујем његову приватност, што је морам да докажем да сам физички и психички
била његова изричита жеља, због могућег реаговања појединаца путем друштвених мрежа. спреман да користим предметно помагало, и
„Ако смо били у рату непријатељи, а то није била наша жеља, зашто сада не би смо били да оно није моје, већ је власништво надлежног
пријатељи“... министартства за борачка питања. Никако
нисам могао да нађем орган који би ми издао
моју ногу. У свој породични дом вратио сам се валидну потврду да сам едукован и да могу
- На ратиште одлазим 8. октобра 1991. тек после непуних 14 месеца одсуства, тачније на стручан начин да користим помагало, што
године у Бањалуку, у састав Зајечарског корпуса. децембра 1992. године. сматрам да је бесмислено од стране органа и
Био сам на ратном задатку 4. новембра 1991. одлуке коју је потписао у име министарства
године у извлачењу људства и мототехнике из КАКО ДА ОСТВАРИ СВОЈА ПРАВА њихов службеник, извесни Милан Поповић, -
касарне „Логориште” у Карловцу. Запуцало жалио се Новица Костић на сву бесмисленост
је тог дана са свих страна и свих оружја, а - Ја сам задњи пут 24. априла 2014. године о стручној едукацији корисника помагала..
ја сам у покушају да помогнем у спашавању добио протезу, а од тада до данас је прошло
нишанџије, 19-годишњег војника који је био на пуних седам година. Постојећим законом је
редовном служењу војног рока, рањен у тенку предвиђено да моја протеза треба да има рок ПОРОДИЦА НАЈВЕЋА ПОДРшКА
од стране испаљеног пројектила „маљутке” која употребе пет година, али лежиште се мења на
је једног тренутка погодила тенк у коме сам годину дана, а има делова који треба да буду Много мука пропатили су најближи
се налазио. Од тог пројектила испаљеног од промењени и много раније и сви ти делови чланови породице Новице Костића. Мајка Рада
стране паравојних јединица Хрватске мени је имају обично краћи временски рок гаранције. је оседела за неколико дана када је угледала
страдала лева нога, која је покидана до колена Већ следеће, 2015. године, дошло је до пуцања сина, а ништа мање проблема није имао ни
и дошло је до запаљења појединих делова тела, протезе у висини лежишта где је ослонац и ја отац Милентије.
односно свих непокривених делова тела и то сам отишао у Ортопедску кућу у Нишу где су - Уз мене су моји најближи и најрођенији
са опасним опекотинама. ми рекли да узмем налог за измену лежишта и они су моја највећа подршка, супруга Борица,
Иако сам на себи имао азбестно одело, за које имам право. Међутим, сам поступак је ћерка Емина, син Данијел, снаја Милица и
дошло је до озбиљних опекотина тамо где њега доста компликован. Подносим захтев Одељењу унучад Милош и Андреа - испричао је Новица
није било - прича нам своју ратну и личну за борачку заштиту у општини Власотинце, нашем новинару.
Новице више нема али ова прича треба да
судбину Новица Костић из Власотинца. они прослеђују надлежном републичком остане јер сведочи о проблемима које имају
ЛЕчЕЊЕ министарству. Ја сам се одазвао позиву особе са инвалидитетом али и о томе да је
надлежне комисије у Нишу, која је усвојила
човек човек, без обзира на то како се зове и
моју молбу, јер је постојала опасност да дође које нације и вере био. И да, онда кад закажу
Тешко рањен и животно угрожен, Новица до нових компликација због чињенице да они који треба да помогну, а држава заборави
је пребачен на лечење. помагало није било у функцији. И ту је дошло до на оне који су постали инвалиди јер их је слала
- Наше војне службе пребациле су ме на такозваног „Врзиног кола” и препирке између у ратове, нађе се неко издалека ко то уради.
лечење у Војну болницу у Сарајево, где су појединих републичких органа и локалне
и урађени први оперативни захвати, обраде самоуправе. А време јеишло, оно никако није Текст и фото:
опекотина, ампутације леве ноге до колена било мој савезник. Постојеће протеза је дошла Властимир Стаменковић
и тек после 10-12 дана ја се будим из коме, у до тачке неупотребљивости, а чак и повећане
којој сам практично био од самог рањавања у опасности по део преостале ноге и могућности
тенку. Све време нисам био идентификован, да изазове нежељене последице. Овај садржај је део пројекта
нико није знао ко сам и како се зовем, и тек који је суфинансирала општина
онда је била обавештена моја породица, која је ПОМОЋ – КАД НЕЋЕ СВОЈИ...
већ сутрадан стигла до мене. Када су видели у Власотинце. Ставови изнети у
кавом се стању налазим, мој отац Милентије -Једног дана, средином августа, поштар подржаном медијском пројекту
није могао да ме препозна па је помислио да брзе поште доставио му је пакет од непознатог нужно не изражавају ставове органа
је изгубио сина и да не могу да се опоравим од пошиљаоца. који је доделио средства.

8 Нова наша реч