Page 12 - NNR 47

Црна Трава
Из БУЏЕТА ПОМАЖУ БРИГУ О СТАРИЈИМА

Једанаест геронто дома- броја лица старијих од 65 и
ћица на територији општине млађих од 25 година, тако
Црна Трава брине о 120 и по учешћу једночланих
најстаријих становника ове домаћинстава у укупном
општине. За пружање услуге броју домаћинстава. Зато је у
“Помоћ у кући” из буџета овим локалним самоуправама
општине издвојено је 6,7 потребно осмислити начин
милиона динара, а пројекат доставе основних животних
реализује Удружење грађана средстава,- навели су тада у
Центар за едукацију ”Осмех”. НАЛЕД-у који је правио и мапу
Због разуђености општине општина по овим потребама.
али И великог броја старацких На овај проблем указао је
домаћинстава потребан је вош и Заштитник грађана у свом
већи број особа које би пружале извештају за прошлу годину.
помоћ старима. У том извештају је упо-
У условима које диктира зорено да је нароочито велики
корона, више се не спрема проблем у руралним крајевима.
храна у кући особама којима -Нарочито недостају Црна Трава - зима
се помаже, већ им се доносе услуге помоћи у кући које потреба, с обзиром да најчешће Општина данас има око
намирнице и остављају испред су често неопходне овој немају својинска права на око 1.200 становника, а чак 70
куће. У Црној Трави кажу популацији, имајући у виду непокретној и покретној посто њих, око 850, су особе
да су особе које користе ову да неретко старији живе сами имовини, приходе, нити је старије од 65 година.
помоћ углавном покретне, али и немају сроднике да брину о њихов приступ услугама у Црна Трава спада у
за оне који не могу сами да њима,- наводи се у извештају заједници адекватно обезбеђен најразуђеније и најсиромашније
спеме храну достваља се већ Заштитника грађана. у местима у којима нису општине, а најтеже је онима
припремљени оброк. Нарочито се указује на успостављене саобраћајне који живе сами, удаљени, у
Непокретни становници проблеме старијих жена на
општине су смештени у домове селу које су, како се наводи, и структуре јавног превоза,- сеоским срединама. И, да, овде
тврди се у годишњем извештају зима траје и по пет месеци, а
за старе, или се налазе код своје у посебно тешком положају, Заштитника грађана. путеви су, врло често завејани.
деце. нарочито када живе у самачким Управо су сви ови проблем Често нема ни струје јер снежне
На неопходност пружања домаћинствима.
помоћи старима упозорио је -Старије жене у руралним нарочито изражени у Црној падавине и ветар руше бандере
и кидају жице.
Трави.
и НАЛЕД током ванредног срединама које живе у У овој општини живи
стања. породицама су најчешће становништво статистички Екипа ННР
-Црна Трава и Гаџин Хан зависне од других чланова
издвајају се како по односу породице у остваривању својих најстарије у Европи
ПОСТОЈЕ зАКОНИ И МЕРЕ КОЈИ истраживање „Однос грађана и
Антић напомиње да је
ГАРАНТУЈУ ЉУДСКА ПРАВА, АЛИ СЕ грађанки према дискриминацији
чЕСТО НЕ ПРИМЕЊУЈУ АДЕКВАТНО у Србији“ показало и да, према
мишљењу 59% грађана, медији у
И НА ВРЕМЕ великој мери подстичу, односно
доводе до дискриминације.
Поводом Дана људских права (10. децембар) и завршне панел -Истовремено, 84% грађана
дискусије кампање “Упознај, не суди!” пројекат “Инклузија Рома и медије види као институцију која
других маргинализованих група у Србији” указује да су истраживања, може да смањи дискриминацију.
које је у протекле две године спроведене у сарадњи са повереницом за То указује да грађани у великом
заштиту равноправности Бранкицом Јанковић, показала да 95% грађана броју препознају написе у
сматра да дискриминација у Србији постоји и да се најчешће испољава у медијима који су у супротности са
области рада и запошљавања (74%), социјалне заштите (30%), здравства људским правима и да би медијско
(29%) и образовања (20%), а да су јој према мишљењу 50% испитаника извештавање требало да буде област
најизложенији Роми, а потом жене (33%). у којој би пракса заснована на
Петар Антић, пројектни менаџер пројекта “Инклузија Рома и поштовању људских права требало
других маргинализованих група у Србији”, који у оквиру Немачке да буде знатно побољшана, уколико желимо да Србија буде земља у
развојне сарадње спроводи Немачка организација за међународну којој се поштује чувена Универзална декларација о људским правима,
сарадњу ГИЗ, каже да постојање дискриминације, нажалост, потврђују због које је Генерална скупштина Уједињених нација још давне 1950.
и случајеви физичког насиља изазвани предрасудама и стереотипима на године прогласила 10. децембар за Дан људских права.-
националној и родној основи, каквих је у последњих неколико година Пројекат “Инклузија Рома и других маргинализованих група у
било широм Србије. Србији” покренут је 2018. године са циљем да подржи активности које
-Такође, на то указују и чињенице да у Србији постоје школе које држава Србија предузима или планира у оквиру Стратегији за социјално
похађају само деца ромске националности и да је стопа запослености укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији 2016-2025. Кроз
Ромкиња само 12%. Ипак, у духу 10.децембра, Међународног дана пројекат је до сада пружена значајна подршка Ромима и Ромкињама и
људских права, важно је напоменути да поређење података из актуелних припадницима осталих маргинализованих група (укључујући повратнице
истраживања и оних из 2016. године показује да се број грађана и повратнике) у унапређењу положаја на тржишту рада и запошљавању.
који препознају и осуђују дискриминацију повећава. То значи да је Велики број активности пројекта, укључујући и кампању “Упознај, не
важно наставити са кампањама против дискриминације и са радом суди!”, усмерен је на сузбијање стереотипа и предрасуда, који су чест
на правовременој и адекватној примени антидискриминацијских узрок дискриминације. Пројекат је, у сарадњи са Владом Републике
мера. Србија већ дуже време има законодавни оквир који забрањује Србије фокусиран на јачање капацитета националних и локалних актера
дискриминацију, а спровођење тих законских мера посебно у за имплементацију и праćење Стратегије, кроз подршку у координацији
области образовања током последњих неколико година подржано је и спровођењу мера против дискриминације са посебним фокусом на
и одговарајућим правилницима који прописују начин поступања у дискриминацију према женама и родну равноправност.
случајевима дискриминације. Али, веома често, постојећи прописи се
не примењују на време и на прописан начин.- ИС
12 Нова наша реч