Page 16 - NNR 47

МОМ УНУКУ МАРКУ А. МРВОшУ (11)

Прича Розмари Савић коферима за нас четворо, јер мама Изабела и
брат Волфганг путују са нама. Мени је само
И сетим се госпође Хагемајер, Вељкове било важно да ми се венчаница не гужва.
газдарице, са којом сам се упознала. Пијемо По киши, скренусмо са главног на
кафу, а она ми каже: „Не познајем ни Србију блатњави пут и убрзо се заустависмо испред
ни Србе, осим оно из историје да смо једне широке капије са високим стубовима.
међусобно ратовали. А да их има пуно у Бечу, Свира упорно, а нико се не одазива из куће.
има. Ипак, остао ми је у сећању један Србин, После сам ја сазнала да Срби не воле да им пут
кога је познавала моја заова из Минхена. до куће буде добар. На пример, асфалтиран
Тај млади и леп момак заљубио се у згодну и чист. Да не би непријатељ лако дошао по
Немицу. Забављали су се и почео је да долази Србе. То је, кажу, последица њиховог ропства
на ручак и кафу и колаче код њених родитеља. под Турцима од пет стотина година. Шта
Нарочито је волео крменадле, кобасице, прича овај Гавра да су Срби слободари и
шненокле, аргентински бифтек са зеленим борци. Највише воли да разглаба о ономе
бибером, питу са јабукама... Ма све... Као у што најмање зна.
својој кући. Умео је да каже: „А што ниси Дотрча снаја Сузана и отвори нам капију:
купила моје пиво?“, или: „Ја волим изузетно „Леле, мајке, каква убавиња. Изволте на куде
хладне шненокле, а ове су скоро неохлађене!“ там!“ Упознавали смо се и љубили скоро
И једног дана је нестао. Учинио је нажао пола сата. Одмах сам научила две српске
девојци и изгубио се из Минхена. Немојте речи: „а, мори“ и „леле, мајке“ или „леле
ви, госпођице Рози, да генерализујете Србе бошке“. Срби су изједначили мајку са Богом.
по овом њиховом изданку. Нешто ми је ово „А, море, па ти га неси посолила...“ А за „леле,
пало на памет, а Срби су као цео остали свет, мајке“ и „леле, бошке“ има примера колико
- ни бољи, ни лошији од осталих људи.“ Ја се хоћете. „Леле, бошке, па ти ће се жениш
одмах сетим моје маме Изабел, која ми је већ би дао Розмари!“ Ипак, клекао је испред мене са Немицу?“, „Леле, мајке, ја га пресоли...“;
рекла: „Рози, господин Вељко може бити код и лепо запросио моју руку. Сви су приметили „Леле, бошке, меље си ко воденица...“ Мени
нас послужен само кафом и, понекад, неким да му глас подрхтава. Наш пољубац, после се учинило да су то најлепше српске речи, али
колачем. И ништа више!“ Јаој, како је важно прстеновања, био је непримерено дуг, а на ми деда Тривун каже: „Најубава српска реч је
имати паметну маму. После неколико дана, крају се опет чуло Вељково „цмок, цмок“. слава. Знаш ли ти Рози, која је најубава
питам ја Вељка: „Волиш ли ти шненокле?“, а Усред ручка, а Изабела је била мајстор немачка реч?”
он: „Ја и не знам шта је то“. Опет ја: „Волиш да госте почасти и својим специјалитетима, „Можда љубав!“ „Најубава немачка
ли аргентински бифтек са зеленим бибером?“, устаде Гавра и поче да држи говор: „Ја реч је „Раус!“ „Не могу да верујем. Бар
а он: „Ма, зајеби. Какав бифтек!“ Опет ја: нисам само будући кум, него и амбасадор ја знам немачки!“ „Бија сам четири дана
„А оне кобасице из Минхена, за које Немци Вељкове родбине, пријатеља и другара. Хоћу немачки талац у нишки затвор за време
кажу да су најбоље на свету?“ Вељко поче да да говорим за њих и за Вељка“. Кети види задњу окупацију. Чекамо да нас прозову за
се смеје: „Па, Рози, ја то не једем. Кад будеш да је већ добро попио, па га моли да седне: стрељање. Четврти дан дође један немачки
само пробала кобасице које прави мој деда „Ако си ти амбасадор, онда сам ја грофица!“ официр и држи неки говор. Ми живи несмо.
Тривун, има пола сата да се захваљујеш!“ Међутим, Гавра добија инспирацију за говор На крај од говор, раздраја се: Раус, раус! Ми
Опет ја испробавам Вељка да бих видела да баш кад стоји: „Код нас Срба има један јако стојимо и чекамо. Ништа не разбирамо, док
ли је наумио да ми учини нешто нажао: леп обичај, који се зове мираз. То је обавеза нам преводилац фолксдојчер не објасни да
„Крменадле сигурно волиш?“ „Ма какве да мама и брат наше Розмари даду Вељку смо слободни. Побегнемо ми побрго, а један
швапске крменадле. Да ти видиш какве су или паре, или кућу, или неко имање, како би из Дољевац ми каже: „Пријатељу, овај раус
наше вешељке. Па уз њих комињак. Па још њих двоје започели брачни живот успешно је најубава немачка реч“.
мезе. Краставци и сирће. Па погача мајке и срећно. И њихова деца да се хвале шта је Деда Тривун ме пропитује: „Је ли
Драгојле. Да заборавиш кад си дошла и зашто њихова мама донела у мираз њиховом оцу. Вељко даја готове паре за ауто, или га узеја
си дошла“. Пољубим ја Вељка. Тај лепи обичај мора да се негује и не сме да на кредит?“ „На кредит, али са пристојном
Вељко се није сетио годишњице нашег се изгуби. Као амбасадор Вељкове фамилије, каматом.“ „Да ли миразовина претица за
познанства. Макар да ми је купио цвеће, а има да их обавестим шта су Сиберови дали ауто?“ „Не разумем“. „Тој ти је мираз. Код нас
знао је да купи саксију. Букет му не би испао својој Розмари. Кад сад погледам мог кума се каже и миразовина, а да ли претица значи
из руку. Убрзо, у једном кафићу показао ми Вељка, он је ко шугав зајац. Нема ништа. А да ли му је мираз поголем од вредност од ауто.
је прстен у пластичној кутијици: „Не мора и ово капуче му старо!“ Мама миа. Први пут Разбираш ли саг?“ „А, па да, разумем. Како да
веренички прстен да буде најскупљи.“ Неко чујем за тај српски обичај. Кад су Срби у не разумем, деда Тривуне. Код нас у Аустрији
му рекао, а он као Лесковчанин поверовао. питању, увек има неко изненађење. се мираз даје само неспособнима и слабима. А
Могу само да вам кажем да је тешко за Србина Не зна се ко се више презнојава. Да ли Вељко је способан човек и јак“. „Оће да је! Код
да преживи просидбу у Аустрији, а још теже Волфганг или Вељко. Видим ја да је мом вас у Аустрију је трули капитализам, почим
за Немицу да преживи свадбу у Србији. Вељку тешко да говори: „Хвала, куме, на се не помагав неспособни. Ја казујем на ови
Закаснио је пола сата, за које време је овим лепим речима за мираз. О миразу нисам наши руководиоци у Лесковац, не узимајте
мамина сумња надјачала њену радост: „Нећу разговарао ни са ким, а није ми ни падало на од јаки да дајете на слаби. Ће упропастите и
да баксузирам, али је у свему Ханс био у памет. У праву си кад кажеш да ће моји, а једни и други. Ови јаки ће да ослабив, а слаби
праву.“ Појавио се са Кети и Гавром, које посебно деда Тривун, да ме питају о миразу. ће се олењив, па мора стално да повећавате
нисмо очекивали. Предао је мами прелепи Пошто ће и овако и онако да ме оговарају, ја давање. Дробив да ја хоћу са Гргу Златопера
букет кана и ружа, и пољубио је у руку, али ћу да их обавестим, како каже деда Тривун, да подривам социјализам. Мајке им га стерам,
се чуло „цмок,цмок“. Јаој, нисам му показала са све свирачи, да мени не треба мираз и да нерадничке. Сиротињка је сиротињка што
како се љуби рука дами. А Гавра је пољубио сам га се одреко, јер је љубав највећи мираз“. неће или не знаје да работи. Ако гу власт
руку како треба. Ставио и лептир машну. Кети Тако Вељко погази један од најделотворнијих не натера на работу и ако гу власт не научи,
је била пресрећна са осмехом ишчекивања. српских обичаја, не питајући ме. А после сам јебо ја ту власт. А ако не може да се работи,
Вељко се окренуо мом брату: више пута зажалила што нисмо Вељко и ја, одма да се доведе нова власт.“ „Хвала Богу
„Буразеру, да ли си сагласан да ми твоју тада на веридби, похвалили овај српски обичај. да је мој Вељко способан“. „Да ти поштено
сестру даш за будућу жену“? Језус Марија. Изабела и Волфганг би се презнојавали, а не кажем, Рози, код тија Савићи школа се тешко
А брат ми причао да је Вељко, са којим мој Вељко. запаћује. Од Савићи, само је на Тошу учитеља
се спријатељио и ухватила сам их да се Свираче за нашу свадбу је уговорио деда ишла школа. Али, Савићи се много добро
смеју масним вицевима, два пута поновио Тривун. Чувеног Фејата Сејдића из Бојника. разбирају у паре и капитал. Фрљив два динара
Волфгангу шта треба да каже. Опирао се, пред И то за јесен, када се Срби жене. Има она у ваздух, а дочекав четири. Мајку су си јебали
братом, да клекне, јер, наводно, Срби не клече њихова: „Јесен прође ја се не ожених...“. Два за капитал. Ко да ги је правија Рокфелер!“
ни пред ким, а овај му рекао: „Да је Ханс жив, месеца пре свадбе Вељко је купио нова црвена
ти би могао да клечиш годину дана, он ти не кола FORD TAUNUS. Напунисмо гепек (Наставиће се)

16 Нова наша реч