Page 5 - NNR 47
P. 5

Сузана Стојиљковић, новинар
       АКО НЕМАШ „ЖИЧКУ“ ЏАБЕ ТИ ФАКУЛТЕТ И РАД


         Иза  Сузане  Стојиљковић  је  огромно                                      Стојиљковић:-  То  не  зависи  од  пола,
      новинарско  искуство.  Након  дугогодишњег                                бар не данас. Лично, никада нисам наишла
      рада у Радио Лесковцу и гашења ове медијске                               на одбијање или „зид ћутања“ због тога што
      куће, почела је да ради у локалној телевизији                             сам жена. Новинарски посао је врло захтеван,
      Студио МТ.                                                                нема стриктног радног времена, догађаји вам
                                                                                диктирају ангажовање. Наш радни дан може да
         ННР: Како је изгледао почетак бављења                                  почне у 6, а да се заврши око поноћи, па и касније.
      овим послом?                                                              Како су новинарке уједно мајке и домаћице, с те
         Стојиљковић:- Одувек сам себе замишљала                                стране су мушкарци, рекла бих, растерећенији.
      као неког ко се бави јавним послом. У Радио                               Колеге делим само на квалитетне и оне који то
      Лесковац сам дошла са 16 година, као омладински                           нису, а не по полу.
      сарадник и ту остала скоро три деценије. Готово                               ННР: Да ли лакше долазите до саговорника
      трећину  тог  времена  сам  сазревала  и  као                             у односу на колеге мушкарце? Да ли то има везе
      личност и као новинар. Млади данас мисле да                               са полом?
      су дипломирањем на Факултету за новинарство,                                  Стојиљковић:- У претходном одговору сам
      постали готови новинари. Као и у сваком занату,                           се делимично дотакла и тога. Мислим да већина
      почињеш као калфа, па си шегрт и тек онда                                 саговорника уопште не размишља о томе да ли им
      мајстор. Новинарство се учи до гроба, обзиром                             питања поставља жена или мушкарац. Ми међу
      на то да године у овом послу нису препрека, већ                           собом знамо, а верујем и већина оних од којих
      предност. С друге стране, мораш да се родиш   ННР: Са каквим се проблемима најчешће   тражимо одговоре, ко уме да постави питања, ко
      са неком „жичком“. Ако је немаш, џаба ти и   сусрећете током рада?        је упоран, задрт, тенденциозан, провокативан.
      факултет и деценије рада.               Стојиљковић:-  Управо  са  тим  што,  кад   Доброј већини новинара, без обзира на пол,
         ННР: Колико се променио новинарски посао   сте сами, а догађаја много, не можете дати   амбијент у коме раде, прилично је „отупео зубе“.
      у односу на период кад сте ви били млад новинар?  исти квалитет у извештавању. Склонија сам   Није то ствар храбрости, него спремности или
         Стојиљковић:- Одговор је врло комплексан.   аутоцензури, него раније, из много разлога. Смета   не, да се суочиш са нечијим гневом, осветом, у
      Прво, на почетку каријере сам другачије гледала   ми што поред мене промичу „праве приче“, а   најмању руку саплитањем. А ми смо људи и, као
      на професију, с ентузијазмом и предубеђењем.   немам времена да им се посветим. Постоје и   сви остали, имамо личне проблеме. Верујем да
      Друго, од тог периода, напредовала је технологија,   догађаји  о којима, да се ја питам, никада не бих   је у финансијски моћним, а тиме и независнијим
      појавили су се нови медији. Треће, а захваљујући   извештавала, бар не овако. Искуство ме научило   медијима, новинарима много лакше.
      другом, новинарством су почели да се баве многи   да међу нама живе људи који заслужују да се о     Иван Спирић
      који немају ни елементарно знање, ни осећај   њима пише, а то се ретко дешава. Истраживачко
      за овај занат. Четврто и коначно, променио се   новинарство готово да не постоји, коментари су
      амбијент и, по мом мишљењу, то је кључна ствар   заборављена категорија, ту и тамо покоји осврт
      што медији и новинари раде овако како раде.   или белешка. Ми новинари, сами себи одавно
      Сигурно ће звучати као истрошена флоскула,   личимо на конобаре, који без много мешања,
      али се овај посао учи у редакцији, од старијих,   преносе вест од извора до гледалаца, слушалаца
      искуснијих колега, који имају ауторитет и, ако   и читалаца. Примећују то и они, па ми се чини
      су лишени сујете, право да процене имате ли   да ни професија више није цењена као некад.
      „нерв“ за новинарство. Многи моји текстови   ННР: Људи, понекад, зову медије да им
      на почетку су завршавали у корпи за смеће, али   испричају свој проблем и то је најчешће када
      сам тамо виђала и текстове тих истих уредника.   више не знају коме да се обрате. Каква су ваша
      Да појасним млађим генерцијама, некада смо   искуства? Како људи реагују када вас виде?
      користили писаће машине, које нису имале   Стојиљковић:- Није ретко да се за неки
      опцију „делете“, него, кад погрешите или вам   проблем нађе решење тек кад о њему почну
      се не чини добрим то што сте написали, узимате   да пишу медији, али то зависи како од медија,
      нови лист и пишете испочетка. Доживљавала   тако и од проблема. Више пута ми се десило да
      сам да тако заврше и готове „кошуљице“ за   људи дођу, испричају причу, укажу на проблем,
      емисију, непосредно пред њен почетак. Учили   а када затражим било какву документацију којом
      смо  преко  исправљених  текстова,  а  што  се   се тврдње аргументују, они се више не појаве.
      тиче наступа пред микрофоном, јер сам радила   С друге стране, грађани сматрају, и то не без
      у  електронском  медију,  „занат“  се  прече  у   основа, да ће прича јаче одјекнути ако се објави
      омладинским емисијама, па прелазите на оне   у националним медијима. То што нас људи често
      са „лакшим“ садржајем и, ако сте квалитетни,   виде у друштву градоначелника, директора јавних
      идете ка озбиљнијим. Редакција Радио Лесковца   предузећа или државних функционера, доведе их
      бројила је у једном тренутку 13 новинара, па ми   у заблуду да новинари могу да им „реше“ неки
      је, са његовим гашењем и доласком у ТВ Студио,   проблем. Људи су често очајни, па је разумљиво
      највећи проблем био да квалитетно испратим и   да су спремни да се потпуно „оголе“.
      пренесем  све информације које могу бити од   ННР: Коме је лакше у новинарској бранши,
      значаја за гледаоце.                 мушкарцима или женама?

                                    Црна Трава                                       Драги Лесковчани, у суботу 21.12. од
        ПОШТОВАЊЕ РОДНИХ И МАЊИНСКИХ ПРАВА                                       11 до 14х на платоу испред Лесковачког
                                                                                 културног центра не само да нас очекује
          На челу установа у Црној Трави су три жене,  Александра Цветковић је  директорица Општинске   сунчано време, већ и акција за топлину и
      библиотеке                                                                 радост оних који је ретко имају. У сарадњи
           Виолета Радивојевић је на челу  Основне школе “Александар Стојановић” а Лидија Марковић   са  Лесковачким  културним  центром  и
      је директорица Предшкоске установе “Младост”.                              ДрАматерима долази нам Whatifness екипа
           Буџетом општине Црна Трава за родну равноправност у овој години предвиђено је 200.00,00   у склопу њихове акције „Возило за туђе
      динара, а средства у истом износу опредељена су и за 2020. годину.         потребе“. Акција се односи на прикупљање
          Општина није имала подстицајна средства за запошљавање  жена или покретања бизниса.  пакетића онима којима је највише потребно.
          У Црној Трави је , према подацима Националне службе за запошљавање,  138 особа незапослено,   Сјајна ствар је да ће сви пакетићи остати баш
      међу њима је  61 жена или  44,20 посто.                                    ту, у Лесковцу и околини. Листа удружења/
          У Општинском  већу, као извршном органу општине, су  две жене.  Виолета  домова који ће бити даровани ускоро следи.
          Ђикић и Слободанка Костић .                                            Свакако, сви нови предлози су и више него
          Од 19 одборника у Скупштини општине Црна Трава само је пет жена.       добродошли.
          У Стратегији одрживог развоја општине Црна Трава, која је важила до прошле године, наглашава   Дођите да заједно усрећимо угрожену
      се и да је политика једнаких могућности и у оквиру ње стварање предуслова за усклађивање личног,   децу, баке и деке, наше суграђане којима
      породичног и професионалног живота један од циљева Европске Уније.         је најпотребније, јер ко ће коме ако не свој
          „Општина Црна Трава посвећена је изградњи друштва које брине о будућности . Посебно се   своме.  Поред  нас,  најбољих  суграђана,
      стара о поштовању родних и мањинских права. Тиме доприноси реализацији политика једнаких   сви локални предузетници су и више него
      могућности“, наводи се у тој Стратегији.                                   добродошли да се прикључе у акцији.
                                                                          Љ.С.
      Нова наша реч                                                                                                5
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10