Page 15 - NNR 46

Драгослав Бранковић – Гиле
ДУНЂЕРИ (6)

Намера ове представе је да вас забави
и насмеје. И ништа више, и ништа мање.
Аутор
Цитирам:
«Овако је било г-осн судија... Оћи
да ми испадају ако лажем. Била је велика
свадба. У баракама! Тесно двориште, па је
барака изашла мало на улицу. У поћетку је
било све лепо и весело. Сви су се веселили:
сватови, деца, кум, побратим... Млада је
била највесела! Знала је шта гу ћека то веће!
И младожења се веселио. Није ни он глуп ћовек.
Кум је долазио из Швајцарску и све је лепио
“швајцарци” на ћело од нашег певаћа. Каваљер
ћовек. Голем каваљер. И питао је певаћа:
- Знаш ли да певаш «Ој Мораво, моје село
равно?»
- Куме, за те паре гу пливам леђно, и тој
на зимски свети Јован!
Весеље је било на врхунац, а онда
катастрофа! Када је улећао таксиста са две
иљадама километри на ћас. Кроз центар на Аутор карикатура Миодраг Миле Величковић, некадашњи технички уредник
бараку! Како ушао, тако изашао! Ни добар „Наше речи“, и најнаграђиванији југословенски карикатуриста свих времена.
дан, ни довиђења! На лицино место је правио Завршен цитат. полетив ко лептири. Забеле авлија. Блешти. И
карамбол, било је крви до коленима, није се И ја сам бија на овуј свадбу. Ко путник одједанпут мрак.
разликовало ребро од клавијатуру! Дизала се у такси! Излетео сам кроз шофершајбну! Кад сам сишо с небо на земљу, јер су горе
глава на косама од ужаса! Несам могао да давам изјаве пред суд, јер очигледно одлучили да ми није још време, ја сам
Како је ударао хармоникаша он се 151
метара возио на хармоници, а ципеле су летеле сам био заузет боравком у болници. Био сам открио да поседујем теј натприродне могућности.
у небо! Мику гитаристу је бацио на хаубу, а у коми. Дружио сам се са анћели! Шалио Биоенергију, способност да предвидим
он је летео у ваздух и падао назад три пута! А се са душу! Гледао сам цео свој живот будућност... И кад сам их већ стеко,
деца су викала: као на дивидију. Кристално јасна слика. зашто да их не искористим за добробит
- Аууу тате! Аууу маме! Гледам себе у главну улогу. Прикопчан на људи? Ја не наплаћујем своје услуге.
Ја сам свирао соло трубу. Из мометално инфузију. Пред очи ми пролеће све што сам Добро, ако сад оће неки да ме части ја му не
сам гутао писак. Срамота ме г-осн судијо да проживео и доживео! Ал’ уназад! Од како могу забранити. Зашто да вређам људи?
објашњавам како сам га враћао назад! седим у такси, па јуриш кроз бараку, деца, И решио сам нешто да под обавезно
И молим г-осн судијо, да обавезно уџе женидба, војска, мајка ми врзује црвену мараму променим име и презиме. Не иде да народ лечи
у записник: лево од мене се налазио Васко око гушу, полазим у школу... Тодор Баксуз. Еве, баш сад идем до општину
бубњар и појачало. После га нигде није било Одјенпут филм се заустави. Видо деду како да поднесем захтев за ново име. Ћу се викам:
- ни Васко, ни бубањ, ни појачало! А појачало сече крушку. Смића му, туј треба да зида кућу. СРЕЋКО ЗДРАВКОВИЋ
је моје! Удара деда са секиру и плаче. Он гу је засадио. Дакле, ја сам Срећко Здравковић, звани
И још нешто г-осн судијо! Душко је свирао Плачем и ја. Мени је деда прву крушку Срећко из Лесковац, по занимање...
контрабас. Контрабас смо нашли на вр’ дуд, а давао. Сад гу сече. Беше пролеће, крушка
Душка још тражимо!” у цват, како деда удари са секиру, цветови (Крај)

Негде у Времену Све се преокренуло, као да се и само Сунце угасило. Време је
престало да постоји.
Први је устао, иступио. Други, Трећи и Четврти су пришли.
Горан Тодоровић - Фаца Образовало су квадрат. У средини,
ПОСЛЕДЊИ ВОЈНИК Први је клекнуо и положио Штит.
Други пришао и оставио на њему ознаке палих под барјацима.
Трећи, последње записе пронађене у џеповима мртвих.
Те ноћи, нико није слутио да ће то бити њихов последњи борбени Четврти је све прекрио заставом под којом су бранили слободу,
задатак. Док су лежали, колона црних коњаника на црним коњима, и запалио.
протутњала је крај њих вукући запаљено сено и грање. Палили су Пламен се разбуктавао све више. Исписане речи, Последњи Запис
уздуж и попреко на све што су наишли: градове, села, шуме и доине, Војника и суза нерођеног, одбијеног од Шита, уздизало се све до неба.
језера су некако горела, па чак и снег. На свом путу гушили су, убијали, Непријатељ је био позван.
палили последњи дах слободе. Галоп, којим је пристизао, рушио се под звуком удара Мача о
Војник је лежао и посматрао. Штит.
Видео је он у свом војничком животу смрт, сусретао се са њом, У тој епској бици, смрт је коначна победа.
видео пламен и мржњу, покушавао да је разуме. На крају сваке битке Постројени, бранећи сваку страну света, бранили су:
једино је разумео сузу и кишу. војничку Част,
Као војник, страх није познавао. Њему чинови нису били важни. слободу сваке сузе,
Душу и срце је полагао у борбу за Истину и Правду. Желео је да је Барјак који мајка и сестра шију за сваког војника,
поклони сваком: девојци, жени, старцу, ДЕТЕТУ! И тебе, нерођени сине.
На хоризонту се након сваке запаљене шуме, града или села, Зато, када год видиш ватру на брду, знај да је то пламен војника
завијорио барјак. С почетка није га могао препознати, знао је да ко на бесмртној стражи.
год га носи, са њим мора укрстити Мач.
Поштовао је он непријатеља: ратнике, плаћенике, продане душе, Срећан нам 4.децембар, Дан ветерана!
познавао и наилазио кроз битке. Али овај барјак је доносио таму.
Његови јахачи одавно су изгубили људску душу.

Нова наша реч 15