Page 14 - NNR 46
P. 14

Сава Димитријевић
                         ЛЕСКОВАЧКЕ КАФАНЕ ( 5 )


         Ниједна кафана у Лесковац неје такој добро                                 Келери спијев у кафану – на смену. Едн
      радела као кафана на Александра Леку Цекића                               дн едн, други дн – други! А спијев на астали
      Слезенку у Широку чаршију ( одма до Дом                                   – спојив два астала, преко астали прострев
      културе ). Лека Слезенка је прво држаја под                               шеварни рагошчики, преко шеварну рагошку
      кирију ,,Личанску кафану“ ( власници кафане                               турив сламаричку, па озгор сламаричку турив
      су Бељакови ), па после купи кафану на Широку                             чергу и на тој легнев и спијев. Ујутру, кад се
      чаршију коју је држаја Трајко Рускин (по жену                             развидели келери изметев кафану и – ете ти
      Руску). Лека сруши Рускину кафану и на тој                                ги идев млекари из Мрштане, Братмиловце
      место направи голему кафану познату као –                                 и друга села. Дођев још у пет сата на по едну
      ГОСТИОНИЦА КОД ДВА БРАТА -  познатија                                     љуту и кафу и седив у кафану док се онија на
      као СЛЕЗЕНКИНА КАФАНА.                                                    који носив млеко не пробудив. Од млекари
         Људи су ишли у кафане – према човеку!                                  најчешће је дођуваја Влајко из Мрштане – бија
      А Лека Слезенека је бија услужан човек, па су                             је леп човек, сс големи бркови и викали су га
      због њега и дођували у кафану – Рафајловић, па                            Влајко Црни.
      Крста Бурда из Губеревце, што беше кандидат                                   Шнајдер  Горча  Малинче,  мераклија  и
      за посланика, па Матеја из Јашуњу, што беше                               весељак, бија је стални гост у Слезенкину
      преседник, Бора Аргировић, учитељ у Мрштане                               кафану. Бија је висок, носија је наочари и
      – он је дођуваја сас чезе – гумене пумпаче                                волеја је слађу кафу. Често је дођуваја и Дража,
      (точкови на чезе биле пумпаће гуме), сс брата,                            берберин. Он пије горку кафу. И кад Кумања
      попа Душана Аргировића.                                                   свира на армунику и Дража берберин пева – сви
         Преко пут Слезенкину кафану била је радња                              гости пијев, ћутив и слушав ги. По ники пут у
      на шнајдера Горчу Малинче. Њему је кафу у                                 кафану дође и Заре рабаџија од преко станицу –
      радњу носија спољни момак Илија из Радоњицу,                              остави кола и коња на Широку чаршију и сврне
      а увече, кад затвори радњу, Горча Малинче дође   Александар Лека Слезенка  куде Леку Слезенку на по едну љуту. Заре је
      у Слезенкину кафану – на поседак!                                         имаја млого убаву жену и за тој што је млого
         У Слезенкину кафану је сваку суботу било   Тој је била дициплина!      убава – често гу тепа, да не мисли на други!
      матине с играњку! За матине се спремив печени   Пред кафану на Леку Слезенку су увек била   И она побегне на ћуприју преко станицу. Заре
      јагањци, праци и јарићи, јер неки гости оћев   четри астала – два отуд врата, два одовуд врата.   рабаџија зађе одовуд ћуприју да гу пресретне
      печење јагњеће, неко прасеће, а неко оће јареће,   Армуникаш Кумања је сваки дан дођуваја и   на другу страну и уфати, ал она га види па се
      и да би сви добили које оћев, спреми се – мешано   седеја – а унутра, а напоље! Увек носи армунику   по ћуприју врне натраг. И такој се мавав око
      комбиновано печење. Тој је била играњка и   и свира на гости, а не може да пева, јер му је глас   ћуприју – час она на ћуприју, а он доле, час
      певањка! Имали су разни музиканти – едн   бија истрошен и продзуко. У кафану је стално   он горе на ћуприју, а она доле. И Заре иде под
      Мита, армоникаш из Бошњаце, па армоникаш   и Гуте Сумњиви. Он дође око осам увече – на   ћуприју ел па по ћуприју и вика:
      Сима Душник, кларинетиста Шефкет, па трубач   чешму испред кафану напуни тестију с воду   – А, мамче ти ебем – ћу те фатим!
      Бекташ. За матине се отвори и сала и бија је   и такој с пуну тестију седи си у кафану до   Дана,  жена  на  Леку  Слезенку  је  била
      велики простор за игру. Цело вече – врије од   поноћ, па и до један сат после поноћ. И такој   крупна и развијена жена и – опасна! Лека је
      гости! Дођували су људи домаћини сс жене и   сваки дан – увече у кафану унесе тестију пуну   бија исто висок човек, ал млого добар и бија је
      децу, момци и девојке, али – ниједна девојка   с воду, а у поноћ из кафану однесе тестију –   – едн насмејан и увек услужан човек. Он гости
      неје ишла сама у град, а камоли па да сама иде   пуну с ракију! А бија је висок и кад носи онуј   дочекује на врата, клања се и вика: „Ооо, здраво
                                                                                живо! Здраво живо – изволте!“ Лекин син Миле
                                                                                заврши Винарску школу, бија је стручњак за
                                                                                вина, ал – тврдоглав. Татко Лека му вика:
                                                                                    – Зашто, бре, неси умејатан, да умеш да се
                                                                                снађеш, него си ко врзан. Овца иде по овцу, а
                                                                                човек иде по човека! А ти – нумеш да се владаш
                                                                                с људи! Неси умејатан!
                                                                                    А син Миле му вика:
                                                                                    – Ако оћев да дођев – нека дођев, ако нећев
                                                                                да дођев – шта ми се тиче!
                                                                                    А Горча Малинче му вика:
                                                                                    – Слушај, Миле, келер за свакога госта
                                                                                мора да зна – нараф какв му је и кад које пиће
                                                                                оће да попије – ако је у расположење! А на сви
                                                                                увек мора да буде једнак!
                                                                                    Лека је бија млого добар и поштен човек,
                                                                                а кд партизани улегоше у Лесковац 11. октобра
                                                                                1944. године, Озна га уапси и утепаше га у
                                                                                Славник. А зашто убише Леку – не знам. Пуно
                                                                                су људи тада џабе настрадали. Оптужи те лоша
                      Слезенкина кафана на Широкој чаршији                      душа да те убијев – за бађава да погинеш.
                                                                                Наши људи су много опасни људи – уживају
                                                                                да те изгубив! - казује Илија који је код Леку
      на матине! Јел ће иде с брата, јел ће иде с мајку,   голему тестијетину ,,канату“, која ,,собере“ и по   Слезенку радеја као спољни момак и касир, а
      јел ће дође с некога рођака! Девојка се нигде   дванаес-тринаес кила – сав се савије на страну   ондак отишја у партизани.
      неје пуштала да иде –сама! Матине је бија само   под терет. Тај тестија горе има широк отвор и
      у суботу. У недељу увече мора раније да се иде   са стране јаке дршке да може да се носи, али   (Наставиће се)
      да се спије, јер у понеденик се ради и не можеш   нема жвањ – ,,сиску“ да на њега можеш да
      ти да радиш код газду, а да те нема на работу!   сискаш ракију.                               Сава Димитријевић
      14                                                                                               Нова наша реч
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19