Page 11 - NNR 46

МАЈА АЛВАНОВИЋ (MAJAMISTY TRIO), ЏЕЗЕРКА

и било битно, а и у класичној музици има толико добре музике, кад већ
стасате и овладате клавиром, откријете много тих аутора, феноменалних
програма... Тако да мени није жао што сам завршила класичну музику,
мислим да је то и предност, јер као педагог знам колико је тешко прво
свирати џез, па прећи на класичну музику.-
Џез сцена

Средња музичка школа у Лесковцу има џез одсек, што говори да
постоји интересовање младих за бављење овим видом музике.
-Таква одељења постоје и Суботици и у Београду и сретала сам те
ученике, - каже пијанисткиња Маја Алвановић и додаје да, када види
да неки 13-годишњи гитариста импровизује као „велики“, схвати да је
то, у ствари, школа.
За џез као појам сви знају. Џез је музика коју је готово немогуће -Кад се све то научи, кад се одрасте, тек онда може да се гради
видети у неком ударном термину на медијима. Прави љубитаљи и неки свој израз. Џез школа је потпуно друга школа од класичарске
уживаоци у овој врсти музике су ретки, а још ређи су они који га свирају. школе. То су исти инструменти, исте ноте, али потпуно други космос.
Једни од тих ређих су окупљени у новосадском саставу Majamisty TriO. Постоји код нас и џез сцена, која није нешто много медијски подржана,
За свега неколико година постојања група се етаблирала као једна од али дефинитивно постоји. Пуно клинаца се вратило са студија из
најзначајнијих домаћих џез састава млађе и средње генерације. Тајна иностранства и они су неке нове и креативне снаге. Управо бубњар који
њиховог успеха и креативних достигнућа налази се у нетипичном свира са мном, Лав Ковач, се вратио са Џез академије у Гронингену и
џезерском сазревању главне покретачке снаге бенда – новосадске ауторке има неких 4-5 ауторских пројеката. Што се концертних наступа тиче,
и класичне пијанисткиње Маје Алвановић. Класично школована и са све се врти око џез фестивала који то држе. То се сада некако шири,
богатим искуством у педагошком раду, заљубљена у џез музику, у својим добија се више простора за свирање по градовима Србије. Ја волим
тридесетим годинама смело се окренула композиторском раду који на када негде први пут свирамо, јер имамо и шансу да помешамо читав
савршен начин спаја два света – деликатни класичарски сензибилитет наш репертоар, људи нас слабо познају, па можемо да свирамо оно што
и савремени европски џез. Са њом су наступили и контрабасиста Ервин више волимо. Опет, пуно има градова где нисмо свирали, јако тешко
Малину и бубњар Лав Ковач. Majamisty TriO до сада има објављена два је све то организовати... Нарочито када сте сами себи менаџери, па све
албума „Mistyland“ ” (2011. СКЦ, Нови Сад) и „Лове“ (2014. Cosmic то одузима много енергије.
Sounds Records), а за 2019. најављују и трећи албум.
Недавно су у Камерној сали Лесковачког културног центра одржали Препорука за слушање
концерт, што је била прилика да се Маја Алвановић подсети да је трио
2010., када је настао, убрзо наступио и на Београдском џез фестивалу, Маја има и препоруку за оне који би да почну да слушају ову музику,
који је у то време је почео да даје подршку младим и новим ауторима. а да то до сада нису радили.
-Лично, ја сам имала срећу да се за џез заинтересујем, јер је мој -Саветујем да прво почну од вокалног џеза. Нпр. да слушају велике
отац био контрабасиста, имао свој оркестар, свирали су евергрин и џез... џез певачице као што су Ела Фиџералд, Били Холидеј, Ненси Вилсон,
Пуно су путовали по свету, имали турнеје по три месеца по Норвешкој, Сара Вон, то су нека имена преко којих можете на лакши начин да
Русији на пример... У нашој кући се увек слушала таква музика и то је заволите ову врсту музике. Џез не мора да буде тако компликован као
мене привукло, а кад додамо и гене... Кад сам почела да свирам клавир што зна да буде. Људи се често сусретну са неком слободнијом формом
онда сам открила Дебисија, који има хармоније које су практично и помисле да то не разумеју. Али, слушањем се све то учи и временом
преднастанак џеза. На жалост, код нас није постојала џез академија, па се разуме.-
сам студирала класичну музику. Волела сам да свирам и то ми је само Иван Спирић
Народни музеј Лесковац
СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА РАДА

-Нанизали смо приче које проговарају о нашој прошлости, али и о
колегама који су сакупљали богатство материјалне културе о којој данас
бринемо. Приказано је више од 8.000 година историје, од кременог
ножића из средњег неолита, до ракетног пројектила из 1999. године.
Кроз ову причу обележавамо још два важна јубилеја – 108 година од
прве збирке у Просветном музеју смештеном у Ча Митиној школи, и
70 година од оснивања Народног музеја у Лесковцу. Али, изложба је и
израз поштовања према онима без којих не било ни музеја. Пре свега, ту
су утемељивачи музеја, Министарство просвете Србије из 1948. године,
Градски Народноослободилачки одбор, Одбор за оснивање музеја,
дародавци који су увелико допринели богатству и атрактивности музеја,
као и музејски радници који су у свих 70 година сакупљали предмете.
Ова изложба говори и о великој љубави према сваком комаду грнчарије,
одећи, писаној речи, разгледници, о свакој слици, имену, па и појави,
Лесковачки Народни музеј, регионална установа заштите културне јер 70 година представља не само време већ и утицај људи на време и
баштине, ове године обележава 70 година постојања. Иако је читава времена на те људе.
година протекла у обележавању овог јубилеја, на крају године су том
приликом приређена још два дешавања, изложба „Чувари културне Народном музеју и бугарском граду Ботевграду одобрен је пројекат
баштине – 70 година“ и Свечана академија. Директорка музеја Мира међудржавне сарадње „Хетеротопија“. Ради се о инвестициионом
Ниношевић истиче да је овим поводом урађена и монографија. пројекту. Музеј кроз њега покушава да споји различита времена, неколико
-У години јубилеја смо доста тога урадили. Започели смо годину векова, али на савремен, иновативан и модеран начин, да приближи и
отварањем Дечјег музеона у Градској кући, затим смо поводом публици културно-историјске и туристичке знаменитости Лесковца.
обележавања стогодишњице Великог рата припремили две изложбе Укупна вредност пројекта је 550.000 евра, а Народном музеју припада
- „Ратни пут Моравске дивизије“ и „Моравци и Французи браћа по 220.000. Биће урађен лапидаријум, отворен простор, кружни трг испред
оружју“. Музеј је у свом раду учинио квалитативни корак даље и у музеја, где ће бити изложено 15-ак експоната. Исти простор ће бити
свом раду добио још једну вредност, отворена је тактилна изложба прилагођен и за различита дешавања за радионице, пројекције филмова
„Додирни прошлост“ намењена слепим и слабовидим особама, као и приближавање културне баштине грађанима. Пројект предвиђа и
део сталне поставке. Балканска мрежа прихватила је за финансирање комплетну реконструкцију хола у приземљу где ће се добити инфо-пулт за
пројекат Народног музеја „Повећање приступачности у музејима“ са давање информација туристима са новим простором за продају сувенира.
циљем уклањања баријера музеја са људе са инвалидитетом. Ову годину Биће урађена и рампа за прилаз људи са инвалидитетом и тоалет за
завршавамо изложбом „Чувари културне баштине – 70 година“ која је такве особе. Пројектом је предвиђено још доста начина представљања
резултат тимског рада свих упосленика музеја и Свечаном академијом.- и приближавања Лесковца Ботевграду и Ботевграда Лесковцу.
Изложба „Чувари културне баштине – 70 година“ постављена је
у три изложбене сале. Директорка Ниношевић каже да су ствари на Свечаном академијом у Народном позоришту такође је обележен
овој изложби тематски разврстани, а међу њима је много предмета овај значајан јубилеј.
који ретко или никада до сада нису били излагани и који се чувају у Иван Спирић
музејским депоима.
Нова наша реч 11