Page 14 - NNR 44

АБИТУРИЕНТСКИ ТЕЧАЈ У ЛЕСКОВЦУ 1943. ГОДИНЕ

На иницијативу Николе Чуљковића,
службеника Хипотекарне банке, и
професора Владимира Загорског,
председник општине Михајло Николић
- Мика Сикичка и окружни начелник
Стрњковић прихватили су предлог да се
формира Абитуриентски течај у Лесковцу.
Министар Велибор Јонић је дао сагласност
и тако је у Лесковцу формиран Државни
једногодишњи економско-комерцијални
абитуриентски течај који је трајао од
септембра 1943. до јуна 1944. године.
На овај течај, који је похађало 98
полазника у два одељења – једно у згради
Државног тужилаштва, сада Окружни суд,
а друго у кафани „Златан праг“ – млади
Лесковчани, углавном свршени матуранти, Полазници течаја
студенти, инжењери, службеници – ишли лесковачке интелектуалце и индустријалце Велимир Николајевић, Глигорије Петровић,
су да би избегли мобилизацију од стране и да многе од њих ликвидирају – да им не Љубомир Гардић, Митар Павићевић,
Српске државне страже и да ноћу не би би „сметали“ у развоју земље. Милорад Илић, Мита, учитељ, Драгица
дежурали као таоци на чувању железничке ДРЖАВНИ ЈЕДНОГОДИШЊИ Митровић, Драган Петровић, Миша
пруге. У ствари, циљ је био да се млади ЕКОНОМСКО КОМЕРЦИЈАЛНИ Живковић Коњарев, Момчило Обреновић,
лесковачки интелектуалци заштите са АБИТУРИЕНТСКИ ТЕЧАЈ У ЛЕСКОВЦУ Афродита Зојић, Никола Чуљковић, Брана
обе стране – од врбовања комуниста да ПОХАЂАЛИ СУ: Митровић, Коцићева, Душан Стојановић,
оду у партизане, и да их не мобилишу Вера Стојановић – Вецика, Олга Бранко Јовановић, Рада Младеновић, Јован
љотићевци. Међу полазницима и Ђођевић, Милева Станишић, Зора Бердић, Мика Николић Сикичка, Владимир
професорима такође је истицано да је циљ Глигоријевић, Радмила Младеновић, Радмила Загорски, Вера Цакић, Силавче Цакић,
течаја да се обезбеде школовани кадрови Спирић, Катарина Митић, Рада Луковић, Даница Митић, Давићка, Власта Ђорђевић
за потребе привреде и њеног развоја после Душанка Цветковић, Јован Јовановић, Џон, Олга Ђорђевић, Џонова сестра, Љубица
ослобођења од Немаца. То је био и разлог Илија Станковић Грамада, Вера Јовић, Миљковић, Владимир Миглевски.
због кога су многи власници фабрика и Димитрије Марковић, Миодраг Мицковић, Завршни испит су такође положили:
други привредници Лесковца помагали Радивоје Луковић, Надежда Жунић, Живка Живојин Ивковић, Душан Цекић – Рубан,
овај течај. Ч. Тодоровић, Оливера Свилар, Милан Гојко Илић, Бранислав Стојимировић,
Програмом је било предвиђено и учење Ристић, Љубица Павловић, Борисав Бранислав Поповић, Добривоје Поп Коцић,
немачког језика, али су сви полазници то Цветковић, Властимир Ђорђевић, Никола Марија Динић, Тодор Калуђеровић.
одбили и немачки се није учио на течају. Гребенаревић, Војислав Коцић, Петар Цакић,
Одмах после „ослобођења“, међутим, Војин Миљковић, Слободан Стојиљковић, С. Димитријевић
„ослободиоци“ су похитали да ухапсе
РОБИ се креће, јури за мамци. Значи – кленови
има и тамо где су мало јаче дубине. Али,
ИБРАИМОВИЋ углавном то је риба грбљивица и напада све
мамце које сам реко - не пробира!
Зависно од величину клена - иде удица
- РИБАР ИЗ САТ четворка, шестица, а покрупни кленови оће
и већу удицу да узму као што је на пример
МАЛУ двојка, тројка и тако... А обично се пеца са
шестицу, седмицу...
Док разговарамо ствара се ред – доста
Он је Роби Ибраимовић из Сат Малу. је муштерија који чекају да купе рибу за
Каже да је довољно само то – Роби! И славу. Роби вади мрене из кофе, мери и каже:
сви ће знати да је то он. А он је рибар, - Клен највише гризе напролет па до
риболовац више од тридесет година. Ово касно лето, а оће и у јесенски период.. па
овде у кофи су мрене – свака риба око три на пример до октобра.. У наш крај клен има
килограма, а све су из реке код Свилајнца. највише у Предејане, затим код Манојловце,
Тамо их је уловио и донео јер овде су сада па Палојце, онда Грделички и Јелашнички
славе – посне, а за посне славе се рибе део.. Има га у Мораву, има га и у Ветерницу,
спремају и послужују гостима. али веома слабо од како направише кејеви.
Он познаје све реке овде у нашем крају А што се тиче клена – кленови су веома А кленови има тамо где нема кејеви, где
и даље и шире. Зависи где и на коју реку иде укусна риба. Када се вата клен као најбољи су реке без кеја, где су дубине и думељи
да пеца. Зна у којој реци које рибе највише мамац је вишња. Клен иде на зрелу вишњу. .. тамо где је од реку остало природно -
има и време када рибе највише гризу. Зна Значи, кад сазри вишња она се ставља као тамо се клен врти... Има га и у Пусту реку,
све думеље, где су дубине, зна све пречице мамац, а може да се стави у замрзивач па доле према Малошиште. Јабланица је
којима се може доћи до најбољих места за касније – кад затреба узмеш вишњу из исто богата с клена и свуда где су остали
за пецање. Много великих риба је уловио. замрзивач, размрзнеш је , ставиш на удицу природни токови..
Ја сам, каже, рибар већ тридесет и ваташ кленови. Клен иде исто и на – А како се спрема клен - он се спрема
године. Мој највећи успех је кад сам пре дудинку! Дудинка је леп очишћен мамац. А на врло једноставан начин.. Најбитније је
двадесет година на Јужну Мораву код клен оће по неки пут да иде и на љуто на - клен тражи доста врео зејтин. Исече се
паприку џинку – и на то оће да се вата! Јер
Црвени брег код Манојловце упецао сома клен је риба грабљивица, на све је дрчан, он попречно с једне и с друге стране и што
од 12 кила.То зна Бранко Кодаловић – он ме је као једна врсна добра речна риба - веома више реза има на њега клен се боље испржи.
је сликао и дао у новине. Мене и тог сома је укусан и спада у рибе грабљивице. Клен И веома је укусан!
од 12 кила што сам уловио код Црвени брег. иде и у плитке воде, у воде где су вирови и ту Сава Димитријевић
14 Нова наша реч