Page 12 - NNR 40

ЉУДИ И СОКАЦИ СТАРОГ ЛЕСКОВЦА
ВЛАЈКОВА УЛИЦА (12)

Дина Каплар је бија крупан и имаја је
голему главу. За ручк поједе цел леб и пола
јагње, а пола за остали – жену и седам децу.
-У нашу кућу, - каже Влада Јера, - месо
се јело доста – чкембићи, тефтери – тој је онај
изнутрица на листићи и тија тефтери нема
много да ги чистиш него само промандаш с
руку, истресеш оној из тефтер, мало опереш,
испечеш на жар и едеш – тој је Дина јеа. А
чкембићи кувани – пуну шерпу изеде – да
се зачудиш колко је могја да изеде. А имало
је доста - шес дулума земљу смо имали у
Винарачку Миру. Мојега татка Дину Каплара
цела Мира га је чувала. Кад се у Винарачку
Миру дели земља Дина доносеше дома ћурке.
Ћурке су му давали онија што гим је Дина
земљу у Миру даваја да радив на исполицу -
садив мумуруз, дуван и које ти не све. И сељак
му донесе ћурку што му Дина доделија земљу да
гу ради. А кад се пожање шеница и у јесен обере
мумуруз и све друго што је посадено – пола
иде на општину, а пола на онога кој је земљу НАЦИОНАЛНА СЛУЖБА КРАЈ ВАГОНЕТА
работија. Тад су имала два велика општинска КОЈИМА СЕ ЗЕМЉА ТЕРАЛА У РУПЕ
коша. Дина направи два купа и на онија што теретни, а не воз с краља Милана. И воз свирне куде је сг Дом здравља код болницу до Рупе.
су земљу добили да радив каже: на станицу. Преседник Миче, не знајући да је Ја сам одржавао туј пругу, клепаја сам пијуци
- Овој за тебе, а овој за општину. тој теретни воз, дигне руку с барјак и Дина и правија кламфе и одржавао вагончики – ако
Оној што је за општину тури се у кошеви горе на Исар испали прангију! Миче па дигне треба да се промени лагери и отклони неки
јер је општина имала коњи, општински волови, руку и заманда с барјак и Дина опали и другу други квар. С Миту Чиплака дружили су се
кола и фијакери. прангију. А онда од радос што је дошја краљ Мита Папир и пекар Алекса Лура. Мита Папир
-У авлију општине биле су штале и туј – Дина настави да млати, да млати и пуца онеј је бија добар човек, отворен, дужељубив и
је работија и мој татко, казуеше фузбалер пранг док ти неје све испуцаја.. шалџија и бија је преседник Циганског клуба
Дубочице Драгољуб Филиповић Цуле. Туј су Кад напослетку дошја вправи воз с краља „Гајрет“.
биле и собе за онија који су радели у штале и Милана преседник општине Миче диза једну -Чиплакови су држали ћошак од Дрвени
туј је мој татко и погинуја у бомбардовање 6. руку са заставу, диза другу, али – не чује се пијац – сг је туј Старачки дом. У ковачницу на
септембра 1944. године. У теј штале били су ништа! Нема више прангије јер ги је Дина све Милутина Чиплака улегнеш у Делиградску,
општински волови и коњи за фијакери у који се испуцаја… прођеш кроз коларску радњу и бачу и искочиш
возија преседник општине, а с тија исти коњи Дина Каплар је имаја јак притисак и доктор у Југ Богданогу улицу. Милутин, жена Савка,
возили су и мртвачка кола. Тија општински Душан Радаковић му је вадија крв. Јер, Дина деца Љубица, Љубиша, Брана, Војислав и Зага.
волови су презали у кола и собирали ђубре по је бија крупан и јак и крв су му вадили да му Зага се одаде за Добри Аранђеловића, деца
улице и сокаци. смањив притисак. Доктор Душан Радаковић Иван и Љиљана...-
Дина је, каже Драги Јовић, звани Штука, му је у два наврата вадија крв и по пун лавор
формирао Ватрогасно друштво. Тој ватрогасно крв му истече. И едно две године по тој Дина ( Наставиће се )
друштво било је у оппштинску авлију у зграду умре 1930. године у 72-другу годину живота у Сава Димитријевић
која је имала кулу за осматрање и гаражу за Вајкову улицу број 38. После рата део улице од
ватрогасна кола. С тај ватрогасна кола по лети реку до Подврце прекрстише у - Улица доктора АФОРИЗМИ
кад су велике врућине поливале су се улице Кашиковића јер јер он лечија „ослободиоци“.
и сокаци да се не би дизала прашинчетина. Драги Јовић Штука је ковачки занат учија АЛЕКСАНДРА
Јер, Лесковац је у тој време имаја само пумпе код Милутина Николајевића Чиплака на Дрвени
кљумкаре на клип што ги је одржаваја и пијац. АВРАМОВИЋА:
опраљаја Дина каплар, бунари и чесме у које -У ковачку радњу код Милутина Чиплака
је вода дођувала из дибоки бунари на Исар код правили смо кола, гвоздени кревети, гвоздене
парк Девет Југовића… уличне бандере за струју, - каже Драги Штука.
Дина је бија је био демократа. Има и прича Милутин је бија добар мајстор и добар човек.- -Безгрешних нема, тврдим
како је Дина Каплар пуцаја из прангијекад су Код Милутина су работили и Љуба Цекић часним животом.
Лесковчани дочекували краља Милана. Тој је из Мурџу малу, Бошко Шмикић и мој брат
после турено и у позориште као комендија. А Славко звани Дина по татка Дину Каплара. -Бивши голобради
тој је овакој било – Кад је краљ Милан долазио у Мене су на занат код Милутина Чиплака одвели политичар лобира и на Рту
Лесковац поставене су големе прангије на Исар неки Душан Стефановић, Божа Стефановић и Добре Наде
на брег мало понагоре од кућу на Тасу Абдула. Миле – они су три брата и комшије су ни, јер
На Дину Каплара је дата наредба да он су из Шефтели сокак, и сва три су радели код
пуца прангије када краљ буде дошао. Преседник Чиплака ковача. Душана и Божу су викали -Болесно друштво
општине Миче ће да буде на дрвени мост куде Квачка а трећега брата Викали су Миле Црни. исповедају свештеници и
је сг Пошта, а Дина ће да буде горе на Исар и да Кад завршимо занат код Чиплака онда ја и сатиричари.
чека - кад воз с краља наиђе воз ће да свирне. мој брат Славко Дина 1939. пређомо у фабрику
И кад воз свирне преседник општине Миче ће на Трајка Ђорђевића Кукара и у туј фабрику -Бројне звезде ми намигују,
на Дину да да знак – кад дигне руку и махне правили смо кревети, наткасне, умиваоници и најближа ми Даница.
са заставу једанпут да испали једну прингију, све тој од гвожђе, и имали смо плату 13 динара.
кад махне два пут – да испали две прангије. За време окупације бија сам у општину ко ковач,
И то је био знак да Дина пукне из прангије и јер је у општину била ковачка радионица, а -Васионска црна рупа
тако обзнани да је у Лесковац с воз дошја краљ. ја сам одржавао пругу по коју је Национална предалека, законске црне
И онда је наишо воз! Ал – то је био служба с вагончики терала земљу од место рупе свуда око нас.

12 Нова наша реч