Page 13 - NNR 40

МОМ УНУКУ МАРКУ А. МРВОШУ (4)

Казивање Драгојле Цакић Савић је одрезано, управник на Задругу у Турковце је
казаја да је кулак, а Тривун се после сетија да је
Баја му је опростија, али ови наши из требаја неко кило месо да да и на управника, а не
Лесковац несу. Позваше га на суд и осудише да само за државу. Тривун се уплашија, па оће да се
лега затвор шест месеца, јербо Грга Златопер и жали код Бају, и на управника и на магационера,
Тривун подривају државу. Тривун је молија судију који неје теја да му да гас, сол за овце и тачкице,
да га викав у апс у време кад неје бик работа. које му припадав што је предаја цел откуп, а за теј
Позваше га баш у бик работу, за инат. Више је тачкице Спира је хтеја да купи у Лесковац шпорет
бија слободњак и зидаја је затвор код позориште смедеревац. Каже: „Како ли се ти Тривуне подгоји
у Лесковац. од народну муку“? Он бија пољак у Стопање, ал
Свекар Тривун у апс, а ја треба да се породим. је улегај у Партију, па му се може.
Кад смо задњи пут Спира и ја били код доктора Деца растев и кад напунише три године, ја
Киша, казаја нам је да носим близанци. А и пре гим родим брата Миодрага, а ми га викамо Миле.
је он тражија да се породим у болницу. Обрадова Сви се радујев, а Тривун довеја и свирачи. Несмо
се Таска од близанци и одма утепа једно пилче. баш толко балдисали сас живот. Само се мој муж
За три недеље одведе ме Спира у болницу. Тек на Спира скапосаја. Ја помисли да се неје разболеја,
измак од пети дан, родила сам ћерке близнакиње. а он ми шапка на уво: „За никога не ваљамо.
Направисмо голем кравај, а Тривун још у апс. Не ваљамо за државу, за суд, за порезници, за
Ишаја Спира да ги моли да га пустив за тај дан, муштерије на пијац, за милицију, за фамилију“.
а они му казали: „Да лега апс због крађу, ми би га „Море, ми смо од сви њи побољи“!,- оћу ја да
пустили. Тривун је код нас због ради непријатељску га поврнем из бригу, а он ме увати са обе руке:
и антидржавну делатност, и туј нема пуштање“! „Драгојло, неће с мене да испадне добро“!
Нема ги ни моји. Још ги држи цврстина од таткову Нешто је предосећаја. Сети се ја од његовог
одлуку. Од које сам па ја згрешила, кад ми највише чичу што су га нашли обешеног у Кукавицу, па
требав, моји ги немав при мене. И та самоћа, без га молим: „Спиро, не мислиш ваљда на бешење.
моју мајку и без мог татка, највише потамњује Молим те због нашу децу“. „Ма, јок, несам ја од
душу. Ал које да работиш. Кад дојим децу нећу тија. Запазија сам да ако си сељак, не ваљаш. Затој,
од тој да мислим. Брига можда може и кроз млеко и он и краве, ал не много. Прича да смо се тешко Драгојло, овуј децу ће школујемо, па макар с козу
да улегне у детињи свет, па да им се запати за посвађали са Руси, а тој смо знали и без његово на орање“! Орасположи се ја, ал остаде нешто да
цел живот. причање, да је била таква работа да је мораја два чучи у мене. Мало, мало, па се поврнем на оној
Моје ћерке, Бранка и Данка, проодише месец пута да поткива краве; да су се бунили што има Спирино да не ваљамо, а и питам се сас које ће
после годину. И тај дан, ја ги помагам при одење, мало храна и за људи и за стоку, а то је довеја у да ги школујемо.
кад неки тропа на капију. Отвори Тривун капиџик ред један официр из Босну, који знаје шта је стока; И Таска нас забрину. Поче да кашља на грудке
и улегоше двојица са војно возило. „Јеси ли ти један Сремац, који је дошаја на изградњу са кобилу, и једе ву се сланина. Тривун се па разуме, ко маче
Тривун Цакић“? „Јесам, тај сам“! „Потпиши овај даја је на Тривуна рецепис за кобасице, а бија је у сурутку: „Мора да је зафатила туберкулозу. Кад
позив. У идућу суботу да си у Лесковац! Туј све антипротиван исто ко Тривун, па су морали ноћом сам бија у изградњу од Нови Београд, причао
писује“. Потписа Тривун, а Гривча и Зељко лају, да шапкав, јер си имаја достављачи; добили су сви нам један паор, а по нашки сељак, разбирате ли,
лају, леле мајке. Добро да су били врзани! Таска по једну режијску карту R-1 за снабдевање, као за е он је казуваја на сви нас да народ у Банат нема
чула и буку од мотор и лајање, па устала из кревет: чиновници и професори; добили су сви по један туберкулозу, почим љушти сланину“! Откарасмо
„А, мори, Тривуне, па ли ће идеш у апс“? Замоли бон за штоф за одело, или у модру или у браон Таску код доктора Владу Михајловића, а жена
ме Тривун да му прочитам. Читам ја, ал не могу да боју, неје имала трећа боја, и стварно, не лажев, му Ружа била исто докторка. Можда и повећа
верујем да тој тражив од Тривуна. Мора са кола и добисмо џаба модар штоф и Спира саши одело, од Владу, ал сви знајев за њега. Докторка Ружа,
две краве да буде спреман да иде на изградњу од али неје имаја за прслук, а бија му је голем мерак кад ву донесем пилићи, сирење, погачу, кисело
Нови Београд. А у суботу ће му саопштив кад ће да има и прслук, јербо су на тај бон давали само млеко ил ћуретину, плати ми више него на пијац
да крену на пут сас воз из Лесковац. Таска ударила три метра штоф; добијали су цигаре, али само осам због моју хигијену, а чини ми и савет да мало
у кукњаву: „Леле,мајке. Које ћу да работим без комата на дан, а Тривун је таг много чурија дуван; прикочим с работу. Таску прегледава доктор Влада
краве? Зна ли се моја мука, Тривуне. Писује ли туј, с једнога Лалу је разменија поклони, - Тривун му на рентген. Излеже из кабинет сас дугачку кецељу:
Драгојло, кад ће се врне Тривун од изградњу? Леле, даја коњски амови, што су му се затекли у кола, а „Драгојло, твоја свекрва, како се ви оно зовете,
бошке. Како су ми крупне и урањене, а кад ги врне он на Тривуна ганц нове војне гојзерице са дебелу а, да, госпођа Таска, неје зафатила туберкулозу.
салте има да буду кост и кожа. Тривуне, шта си се гуму и једну брицу да може да калеми; сликали ги Плућа су ву чиста, а овој што кашља тој ће за неко
ућутаја и ти. Збори. Умеш ли да викаш“? „Ништа са краве, ил коњи, кој је шта имаја тој је дотераја, време да престане“. Леле, обрадова се ја, знаш ли
не писује од врћање. Еве читам до крај. Само доле сликали за новине како сваки стоји поред своја колико. Ће да полетим. Јебем ти туберкулозу. Од
писује Смрт фашизму-Слобода народу“!, - хоћу кола, и , стварно, извади Тривун слику из шлајпик, тај болест је народ патија, горе него од пицајзле.
да умирим свекрву Таску, али не могу, јер и ја а Таска не мож да погоди да ли је Цвета на леву Кад рекосмо на Тривуна које је доктор казаја,
поче да плачем. Она ли вије, вије, и само кука за или на десну страну; гледаја је како се омладинци Тривун се смеје: „Има да частим доктора Владу.
краве. Кад се нас две исплакасмо, устаде Тривун и омладинке врћав предвече у њиово насеље после Он је у моју Таску видеја госпођу“! Тривун је, у
од кревет: „Јебем ти краве. За мене кукајте, а не работу, а марширају са заставу напред и певав од тој време, бија голем зајебант.
за краве. Хоћев комунисти да ме докусурив. Ал ја Титу и Партију, упамтија је само од љубичицу Миле је имаја годину дана када су Спиру
несам од тија. Драгојло, погледај да ли писује да ли плаву, омладину целу, и што је више лажи; чудија дигли у војску, у резервни састав. Он је служија
може Спира да ме одмени“? Читам ја поново, ал не се какви су големи шипови пободени у песак, тој у пешадију, а неје имаја чин. Излегај је из војску
могу да пронађем могућнос за замену. Прочитам инжењери јебавају сојке, кој ће ту да станује, на туј ко обичан војник, а баш саг им треба. Мене ми
шта писује на једно место: висину, леле мајке, а један Црногорац ги замајава то беше чудно. После неколко дана, Тривун нам
„...Партија је увек имала поверење у праве сас лаж да се он лично возија у једну зграду, ал казује да је чуја од озбиљни људи да се појавија
домаћине, који не слушају кулаке и инострану неће да каже у који град и у коју државу, сас лифт у села око Лесковац неки бивши партизан Чеда,
пропаганду, те се радо и са одушевљењем одазивају од приземље директ на седамнаести спарат, кад који је ратовао за Тита и Партију, а сад ги је толко
позиву Партије, радничке класе и поштене лажев одма гим падне на памет број седамнаест; замрзо да је дошај из Бугарску са тешки митраљез
интелигенције за обнову и изградњу наше лепе један Македонац дошај само с хармонику на да тепа овдашњи комунисти. Намирим децу, па
и поносне домовине. Тај позив прави домаћини изградњу, а убаво и пева, и фали се како су се у помрчину размишљам. Тој мора да је неки
схватају и оправдавају као један патриотски чин и његови родитељи толко борили са Бугари да су петролошки тип. Молим Свету Петку, заштитницу
изражавају своју захвалност Партији на поверењу после рат добили намештену кућу у Београд, па од нашу кућу, да Спира не натрчи на њега, или
да им омогући тако важан задатак обнове, изградње на онога Сремца много криво што су се његови он на Спиру. Несу прошла ни два месеца, ете
и просперитета... Доле кулаци, доле буржоазија...“. мање борили, иначе би и они добили неко кућиче; га Спира. Врнуја се са све униформу и пушку.
„Мајке им га пропагандистичке. Како претив на а њихов поентер, инжењер из Београд, причаја ги Јутре иде у Турковце да се раздужи. На никог не
нас. Тамо је само песак, а оћев да на тај песак да је Дедиње сазидао краљ, а саг се ту населили прича ни куде је бија, ни које је работија. После
подигну град са бајтон. Ако мислив да ће Тривун борци, а понајвише из Шесту Личку; макар да су је тетин Профир читаја у новине да је Чеда пуцаја
да остави кости у муљ на Нови Београд, зајебали дали неку пару, море добро и овакој, сачувасмо у хероја Лимара, а херој Лимар у Чеду, и обојица
су се. Еве им га на“! – залупи врата Тривун. Таска здравље и образ. су паднули мртви на лицино место. Херој Лимар
удари опет у плакање. Ослободи се Тривун од Нови Београд, ал не је дошај у Лесковац да уфати Чеду, а као борци и
Не дадоше на Спиру да га замени. У сирну може од откуп. Ови што разрезујев ко да су одрасли комунисти седели су, док се нису разишли, у исту
недељу, Спира изведе из шталу наше краве, Цвету у нашу кућу. Тачно знајев колко смо навршили, канцеларију у Београд. Тривун рече да је тој исто
и Ружу, те ги Заре ковач поткова. После месец дана колко смо обрали, колко смо очували, колко смо чуја од Гргу Златопера, али да неје могај да верује
дође позив да Тривун у прву недељу иде са кола очукали. Сачувај Боже. Оставе и за нас, ал из да ги је Стаљин толко завадио.
и краве на изградњу. Имасмо срећу те изорасмо, годину и годину све мање. Осиромашисмо ептем.
а прва мотика у мумуруз је била без Тривуна. Која има нову шамију, не дава да се пипа. Кад је (Наставиће се)
После шест месеца врну се Тривун. Омршавеја Тривун отераја онолко јагњеће месо колко му
Нова наша реч 13