Page 7 - NNR 40

Срђан Мијалковић, председник удружења „ПРОСВЈЕТА“
СПАС ЈЕ У ЗНАЊУ И ЈЕДИНСТВУ

...Од тих почетака 20-ог века до сада се није нас тамо више него у матичној држави. Идеја
много променило, нама је потребан много већи „Просвјете“ да смо ми Срби сви и свуда је идеја
нацинални препород. Јако се трудимо, али требали која повезује и наше државе у којима живимо, али
би више. Нама је и даље потребно да будемо што и државе у којима живе Срби у дијаспори. Деци
више повезани, што уједињенији, нама је потребно треба обезбедити образовање, јер ће се убрзано
велико образовање, један грађански активизам асимиловати и самим тим следећа генерација неће
који је можда један од одговора на многе проблеме долазити као што ја долазим у Лесковац. Самим
у животу. „ПРОСВЈЕТА“ је једна невероватна тим ће и много мање средстава долазити од стране
идеја која се родила почетком 20. века и која се дијаспоре у нашу земљу, тако да је то један јако
родила на западним рубовима српских крајева, у важан елеменат. Сада је нова влада формирана,
Крајини, Босни и Херцеговини, Мостару, где је опет недостаје Министартсво дијаспоре. Постоји
тада било пуно Срба, биле су јаке српске заједнице Управа за дијаспору која то ради онолико колико
и потреба је била управо то образовање младих може да ради, али недостаје јасна стратегија. То је
људи, повезивање на културном нивоу и то је на органима који се тиме баве и минситарствима
једна универзална идеја, идеја која каже да сви ми која би морала томе да покрену више пажње,
Срби, без обзира да ли живимо овде на југу, или јер ми више од овога не можемо. Ми знамо да
на западу или смо у дијсапори имамо заједнички је проблем брза асимилација деце и нестанак
идентитет и на њему морамо заједнички радити нас као Срба. Бојим се да се ми као народ много
без обзира одакле смо... – каже Срђан Мијалковић брже асимилујемо него неки други народи. Код
у разговору за наш недељник без обзира да ли живимо овде на југу, или на западу нас већ у трећој генерацији дете себе не осећа као
или смо у дијсапори имамо заједнички идентитет Србина, него се често имају и неки антисрпски
ННР:- Дуго живите у Бечу. Како вам и на њему морамо заједнички радити без обзира ставови, јер то често формира нешто друго, пошто
изгледа Лесковац кад дођете у њега после дужег одакле смо. Мени је интересантно када ме многи они уче неку другу историју, уче неке ствари које
времена? питању како ти председник „ПРОСВЈЕТЕ“, а из нису научно тачне, али које су наметнуте. Ако се
Мијалковић:- Људи су људи, куће су куће. Србије, из Лесковца... Ја кажем да сам Моравац томе не супротставимо на цивилизован и културан
Сваки град личи на неки други град. Постоји и то јужни, што само показује да Моравци, начин, да их једноставно повежено са том другом
емотивни моменат који чини да град у коме је Крајишници и сви други могу да на том пољу културом, ми нећемо много профитирати.
човек одрастао, где је доживео прве љубави, сарађују и да смо ми једно исто. Мени је зато ННР:- Колико Аустрија помаже различите
завршио школу, наравно да њему највише значи. „Просвјета“ фасцинантна идеја, јер није само заједнице које тамо живе, па и српску?
Иако је Беч јако леп град, што сви ми знамо, за локална, иако је стара 150 година она је и модерна, Мијалковић:- Деклератвино гледано Аустрија
мене је Лесковац, са те емотивне тачке гледишта, јер је то идеја коју имају сви нормални народи, води рачуна о томе. Кроз историју знамо да је
моја кућа, моје место где сам постао оно што јесам. да људи без обзира на то одакле си, одакли те је то земља насељеника, мигрантска земља уназад
Наравно да ми сви ти доласци у град мог рођења кулутно исходиште, да ми имамо нешто што је већ двеста година... Аустрију су направили људи
много значе. Мислим да у ова тешка времена национални идентитет и да је то језик, култура, који су дошли из неких других крајева. Они то
би ми грађани Лесковца, јер ја себе и даље тако образовање, да су то најважнији стубови тог виде, јер уназад неколико година у Бечу имате
доживљавам, можда би било лепо да све оне лепе ентитета и да њих морамо неговати. 30-40% људи који нису Немци, Аустријанци,
ствари које у Лесковцу постоје, потрудимо да ННР:- Колико Србија озбиљно ради бар на али су то твоји грађани и нормално је да мораш
остану лепе или још лепше, а да оне ствари које једном сегменту националног индентитета, а водити рачуна о томе. Али, с друге стране и те
нису лепе потрудимо да их мало поправимо. Човек то је да деца која су рођена у Бечу, у Аустрији, заједнице које су тамо морају да буду зреле и да
дође 2-3 пута годишње и види неке промене које не забораве српски? комуницирају са властима, да покажу да учествују
онај ко ту живи не види. Промене се дешавају Мијалковић:- То је питање које захтева у друштвеном животу, да покажу да су део тог
лагано, а кад дођеш на шест месеци онда видиш да дугачак одговор. Генерално гледано, деклеративно града и културе. Али, ми имамо један мали апсурд
се нека улица променила јер је стављен асфалт, да се држава кроз нека министартсва, пре свега – језик. Једна од суштинских ствари за очување
је нека кућа другачија... Чини ми се да би као људи Министарства спољних послова, просвете и нечијег идентитета је питање језика, а српски језик
који овде живимо могли да још више учинимо да културе, присутни у тим стварима. То све зависи чак није ни признат у Министарству просвете
то буде добро и да будемо поносни на то. од државе где наш народ живи. У неким државама Аустије и све иде преко тог БКС-а (бошњачко-
ННР:- У Бечу има много Срба. Колико је је то лакше, у неким је теже... У Аустрији нијхе кроато-српског), који није ни једно, ни друго, ни
лесковчана? једноставно јер српске школе из много разлога треће, него је због политичке ситуације и ратова
Мијалковић:- Има нас из Лесковца и не постоје. Тамо је за Србе и друге народе који 90-их година октроисан у Аустрији, када је у
околине... То је један леп број, мислим да нас говоре нашим језиком наметнут тзв. БКС језик то време долазило много избеглица, те се онда
има неколико хиљада, можда и више... Има пар који није ни српско-хрватски и који није ни језик, правила нека мешавина која никоме ништа не
аутобуских линија које возе од Беча до Лесковца него је мало октроисан и проблем је што деца значи. Зато је кључно да се ради на образовању
и даље. Као и већин Срба то су вредни и радни кроз тај језик не могу свој аутохтони идентитет наше деце колико овде код нас у Србији, толико
људи који се труде да свој стандард у ово време да развију. Због тога се „Просвјета“ чији сам у дијаспори, јер то на неки начин обезбеђује и
поправе и да нешто „напечале“. Иначе, ми Срби председник, већ осам година труди и ми смо дугорочни опстанак народа, а самим тим имамо
који живимо и у Србији и у дијаспори имамо неку основали школу српског језика зато што у овом више контаката, имамо вишђе везе. Ми можемо да
чудну особину, а то је да се не повезујемо превише. тренутку наша држава то не може да уради због повежемо на локалном нивоу људе из тих крајева
Та слога нам увек фали. С друге стране, кад год политичких и других ствари. Ми имамо сјајну где сада живимо са људима одакле смо. Ми се
су нека дешавања, када су неке хуманитарне сарадњу и са нашом амбасадом, са конзулатом, бавимо и културом, један од наших пројеката је
активности, када су неке ствари важне за нас, нађе са представништвом Републике Српске, као и и српски новогодишњи концерт, организујемо
се неко језгро, нека група људи која покушава да са неким органима у Србији који се труде да то концерте и мени је драго да су својевремено
такве ствари иницира, да та дружења и познанства подрже. С друге стране, мислим да је највећа лесковачке „Звездице“ гостовале у Бечу, оркестар
буду креативна и искоришћена на прави начин. потреба свуда у Аустрији, јер је ту српски народ „Аморозо“, наш пијаниста Владимир Милошевић
ННР:- Како је настала „ПРОСВЈЕТА“ и најзгуснутији у дијаспори. Али, без помоћи државе и још неки људи из Ниша и других српских крајева.
која је била идеја? ми то нећемо моћи да одржимо на оном нивоу то је промоција културе, то је и промоција овог
Мијалковић:- Ја сам завршио књижевност и на коме би то требало буде, јер ако ми у једном краја, то су могућности да свима нама буде боље,
једно од питања у другој години је био романтизам граду као што је Беч имамо 30-ак хиљада деце у преко културних конекција, преко социјалних и
и национални препород. Од тих почетака 20-ог века школском систему која говоре српским језиком, друштвених активности.
до сада се није много променило, нама је потребан а немају српских школа, немају могућност да уче ННР:- Колико сарађују те три заједнице
много већи нацинални препород. Јако се трудимо, српски језик, осим у нашој која је ипак мала, то којима је дефинисан заједнички језик у
али требали би више. Нама је и даље потребно да би морало да се подигне на виши ниво и да неки Аусттрији?
будемо што више повезани, што уједињенији, нама државни органи томе посвете много више пажње. Мијалковић:- Зависи од људи. Немамо
је потребно велико образовање, један грађански ННР:- Како их натерати да то ураде? никакав проблем са људима са наших простора,
активизам који је можда један од одговора на Мијалковић:- То је тешко, јер неки од тих сам „Просвјета“ има ту идеју стару 120 година
многе проблеме у животу. „ПРОСВЈЕТА“ је једна органа обраћају пажњу, неки не, некима је то у „брат је мио ма које вјере био“. Као људи који
невероватна идеја која се родила почетком 20. века опису посла, некима није... Оно што ми можемо да имамо сличан менталитет и који говоре исти
и која се родила на радимо је да покушавамо да одржавамо контакте са језик, наравно да комуницирамо, али је разлика
западним рубовима српских крајева, у њима, да ти контакти буду квалитетни, да пројекти у томе што неке државе више стоје иза своје
Крајини, Босни и Херцеговини, Мостару, где је буду конкретни... Мислим да генерално и нашој заједнице, а неке мање. То је онда и мерило успеха,
тада било пуно Срба, биле су јаке српске заједнице држави, али и Србима недостаје тај системски видљивости, присутности и конкретних планова
и потреба је била управо то образовање младих приступ, јер однос према дијаспори мора бити и пројеката који се раде.
људи, повезивање на културном нивоу и то је једна подигнут на виши ниво. Нас је тамо заиста много,
универзална идеја, идеја која каже да сви ми Срби, а како је кренуло и ако се овај тренс настави, биће Разговарала: Љиљана Стојановић
Нова наша реч 7