Page 5 - NNR 38

Негослава Стојановић, писац
СВИ НАШИ ДИЈАЛЕКТИ СУ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК НА

ПОДРУЧЈУ НА КОЈЕМ СЕ ГОВОРЕ

-Као рођени Нишлија са поносом причам симпатијама гледа на говор нас јужњака, у шта
дијалектом мог града и мог краја и сматрам се уверавам ево већ пуних десет година, откако
да је различитост дијалеката богатство нашег пишем и на дијалекту. За коју… нажалост, могу
језика. Не могу да верујем да Филолошка слободно рећи, годину, а не деценију, заплањски
гимназија у Београду може да изађе са дијалект ће исчезнути у свом изворном облику,
оваквим дискриминативним ставовима о са одласком најстаријих – оних у чији се говор
грађанима јужне Србије, - написао је на нису увукле модерне речи и сви расположиви
свом фб профилу др Душан Милисављевић, нам падежи. Остаће забележен само у нашим
професор Медицинског факултета у Нишу, а књигама и у сећањима савременика који су
поводом објаве ученика Филолошке гимназије у имали среће да га слушају у оригиналу. На
Београду који су радили на пројекту Дигитални нама је, који га радо говоримо, стално или
буквар, који су рекламирали слоганом „Инаш повремено, и на којем пишемо, да учинимо
ли муке с падежима као људи са југа Србије“ све што је у нашој моћи да му продужимо
који се, испоставило се, према коментарима век, макар и са по којом убаченом савремном
који су потом уследили, увредљив за становнике речју, са убацивањем још неког падежа, са по
овог дела земље који у свом свакодневном којим измењеним нагласком. Све то је далеко
ДИСКРИМИНАЦИЈА ТРЕЋИНЕ мањи грех према прецима, од онога што себи
дозвољавају недовољно едуковани припадници
СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ дела нашег народа који ваљда мисле да њиховим
одговорности, односно, исту је пребацила на венама тече плава крв, ако говоре стандардним
Да се Ниш тако лако не предаје када је у децу која “нису имала намеру да неког увреде”, језиком или, што је чешћи случај, некаквом
питању писање на дијалекту сведочи десети али то није било довољно да се стишају страсти. срамном комбинацијом нагласака и туђица,
по реду Фестивал књижевног стваралаштва Регаовали су многи, а међу њима се налазе која нам уништава језик, - истиче Негослава
на народном говору “Преображењско појање” и писци који своје мисли преносе на папир Станојевић и додаје:
који је и ове године окупио љубитеље користећи се управо дијалектом, односно -А ко зна, можда су овим потезом који је за
поезије и прозе на дијалекту у нишкој језиком својих предака који су им оставили сваку осуду, учинили и нешто добро за очување
Народној библиотеци “Стеван Сремац”. На на чување. свих наших дијалеката: огромна реакција
манифестацији редовно учествује и Бека Овим поводом се на фб профилу огласила јавности свакако ће допрети и до оних који
Мицић Ристић родом из Врања, наш познати и Негослава Станојевић, писац из Ниша која још нису свесни значаја њиховог очувања и
романописац. је објавила већ неколико књига на заплањском обавезе свакога од нас, ако већ не можемо да
дијалекту. Отворено је огорчена на објаву их негујемо, оно бар да их поштујемо,- завшава
Филолошке гимназије која кружи фејсбуком. Станојевић, али речима:
Не крије да је на овај начин извршена -Убих се пропагирајући дијалект свог
дискриминација становника на југу Србије родног Заплања, као и сви они драги Сврљижани,
истичући да су дијалекти богаство језика који Лесковчани, Грделичани, Власотинчани,
не могу и не смеју да устукну пред нечим Бабушничани, Црнотравци, Врањанци...који
недопустивим. пишу на свом дијалекту, и све то без икакве
-Не требају Србима спољашњи материјалне користи, да би некакви београдски
непријатељи да би затрли све оно што је сваком гимназијалци који се школују за филологе
народу на овој планети свето. Непознавањем добили паре како би исмевали говор нашег југа.
своје прошлости, од историје до језика, Чуди ме само, будући да је реч о филолошкој
ударамо сами себи најтежи, најболнији и гимназији, ко то њих учи, ако их нису основном
нажалост, најштетнији шамар, чији трагови научили: да су и сви наши дијалекти књижевни
ће трајати још дуго пошто се стиша свака у низу језик на подручју на којем се говоре.-
готово свакодневних брука које нам показују
колико смо као народ површни, неедуковани Екипа ННР
и недостојни свега онога што су нам преци
оставили. Част изузецима, наравно, али само УСАИД о објави Филолошке
у последња три дана сведоци смо два срамна
„случаја“ који ове тврдње илуструју. Једна од гимназије
-Слоган који су користили ученици њих је и ниподаштавање становника више од ОБЈАВА ИПАК
Филолошке гимназије у Београду је директна трећине ове земље, слоганом „Имаш ли муке с
дискриминација људи са југа Србије, или падежима као људи са југа Србије”, саставним УВРЕДЉИВА
прецизније трећине становништва у земљи. делом маркетиншке кампање за пројекат
И увредљива је. Шта је заправо идеја слогана, дигиталног речника и учења дигиталних
да се каже да је пола Србије неписмено,- пита вештина комуникације “Нови Вујаклија”,- -Разговарали смо са нашим партнером
се Бека Митић Ристић. казала је Негослава Станојевић за Југпресс. који спроводи овај пројекат, организацијом
-Дијалекти су наша културна баштина -Можда би овај слоган, који је под “Пропулсион”, о томе шта се десило, и
која нам је остављена и наш задатак је да притиском огорчене стручне и сваке друге разумели смо да су средњошколци који су
се сачувамо. А самим тим што користимо јавности скинут са сајта на којем је био, изазвао креатори Инстаграм објаве схватили да су
стандардни језик и дијалекте ми смо као људи мање огорчења, да није у питању, с једне стране, погрешили, да су уклонили објаву и да су
богатији. Дијалекти обогаћују стандардни пројекат који финансира и држава (?), а с друге се извинили. Поздрављамо чињеницу да су
језик,- каже ова наша књижевница. – да потиче из институције чији ученици (а схватили да је њихова објава била увредљива
Остаје отворено питање да ли се на овај правдају се да је у питању њихов маркетиншки и да су се извинили. Сматрамо добродошлим
начин и овако помало, можда ненамерно и пех) београдске Филолошке гимназије (!). занимљиве и иновативне дискусије на тему
случајно, омаловажавају и великани наше Дакле, први који би требало да знају шта значе медијске писмености и богатства српског
књижевности као што су Борисав Станковић појмови стандардни и књижевни језик, дијалект језика и његових дијалеката, које чине
који је писао на врањском дијалекту или, пак, и матерњи језик. А очито, иако дакле похађају богатство и разноликост и културе и Србије
Стеван Сремац чија Зона или Ивко говоре “по школу која би најпре томе требало да их научи, као државе. Надамо се да ће то остати у
Нишки”. Много је питања отворио слоган који показали су нам да нису савладали основне фокусу пројекта у будућности. -
је преплавио друштвене мреже, а извињење лекције из ове области,- додаје ауторка књига Ово је одговор на питање Нове Наше
које је након тога уследило личи на гурање “Јоште чекам тај реч да ми рекне”, и “Благ речи и ЈУГпресса - да ли ће УСАИД, као
проблема под тепих. реч” које су писане на колоритном заплањском донатор, реговати због увредљиве објаве
дијалкету. Филолошке гимназије из Београда на рачун
говору користе дијалкет свог краја. Директорка “На сву срећу, широка јавност читаве људи који живе на југу Србије.
Филолошке гимназије оградила се од било какве земље са израженом благонаклоношћу и
Нова наша реч 5