Page 10 - NNR 35

ФИЛМ „ИМЕ НАРОДА“ ПРИКАЗАН НА ОТВАРАЊУ LIFFE

Свечано отварање LIFFE је завршено
пројекцијом филма пројекцијом филма „Име
народа”, редитеља и уметничког директора
LIFFE -а Дарка Бајића. Филм је приказан ван
конкуренције, а ради се о историјској саги
о Светозару Милетићу, угледном адвокату,
некадашњем градоначелнику Новог Сада и
једном од најзначајнијих и најутицајнијих
српских политичара у Аустроугарској друге
половине 19. века.
Редитељ Дарко Бајић каже да је био
позван да уради овај филм од стране Милована
Витезовића, сценаристе, и Лазара Ристовског,
продуцента.
-Ја сам најпре урадио једно истраживање и
онда смо кренули да једно позамашно књижевно
дело које је Милован Витезовић написао на
неких 1000 страница да претворимо у филм.
Оно што је било значајно да направим овај филм
јесте идеализам који је имао Светозар Милетић,
који је био изузетно јак борац, а то је оно што ја
волим кад јунаци доминирају на филму. Даље, ту
је његова везаност за породицу, али и жртва коју
је он имао радећи и стварајући, покушавајући
да заштити слободу Срба, њиховог језика и
Цркве у Аустроугарској монархији која је била, Пјер Жалица
у ствари, једна централизована велесила и се успротиве да се њихово име на неки начин била та која је, на крају крајева, и побеђивала,
која је у себи имала 15-ак европских држава. избрише и утопи у веће народе боље прођу била усмерена ка некој будућности, праштала
Занимало ме је све то што се дешавало средином
или они који инсистирају на свом имену, својој оним акоји су у рату били против ње, али
не желећи да се утапа, него да буде своја...
Пристајали смо на неке компромисе који су
нас скупо лоштали, јер се после све преокрене,
они који су победници то бише нису, поражени
више нису поражени... Ипак, ово није нека
жалопојка, Србија нема за чиме да жали, јер је
у целој овој причи покушала да равноправно
и самостално одлучује о својој судбини. То
морамо да схватимо, не смемо да се делимо и
то јесте део приче овога филма, где видимо да је
и у 19. веку било подела међу Србима, убистава
међу политичким неистомишљеницима...“
Ана Франић, глумица која у филму игра
Анку, супругу Светозара Милетића, за коју
каже да је „жена из сенке, како по минутажи
у филму, тако и у животима личности оног
времена, стожар који окупља породицу. Мени
је битно и што је овај филм отворио и филмски
фестивал на Палићу, где смо добили и награду
публике. Мислим да је кључ у везивању публике
за овај филм што то није само сага о једној
историјској личности, него и што осликава више
љубави истовремено – љубав човека према
Огњен Свиличић својој домовини, љубав породице између себе,
мушко-женску љубав...-
слободи и самосталности? У свим ратовима
и крајем 19. века, шта је било различито и Србија је била земља која, нећу рећи била на ИС
слично у односу на данас... Да ли земље које
страни савезника, него се бранила и Србија је
ФЕСТИВАЛ LIFFE ЈЕ
ВАЖАН У РЕГИОНУ

Срдан Голубовић, редитељ чији је филм „Отац“ приказан у
такмичарском делу 13. Лесковачког интернационалног фестивала
филмске режије, наглашава да воли да дође на фестивал LIFFE јер је
то једно од најзначајнијих окупљања филмских стваралаца.
-Због тога морам да одам признање Дарку Бајићу, јер је у Лесковцу
направио страшно место за нас који се бавимо режијом и простор на
којем се из године у годину окупљају редитељи из целог региона и
причају о филмској режији и филмовима. Мислим да су оваква места за
филмска окупљања јако битна и због тога је важно да их чувамо, да се
одржава традиција размишљања и разговора о филму и глорификације
редитељског посла. ЛИФФЕ је фестивал који је за 13 година постојања
успео да постане веома важан у региону.-
ИС

10 Нова наша реч